- - - - - -
subota, 16 oktobar 2021
A+ R A-

Hutbe

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno subota, 09 oktobar 2021 18:16
WhatsApp Image 2021 10 09 at 17.51.31
 
8. oktobar 2021. godine
 
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle ša'nuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
 
Draga braćo i sestre, u Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, mu’mini imaju najlepši uzor, a njegova dela i reči su uvek bili u potpunom skladu. U tom pogledu Allah, dželle še’nuhu, kaže u 21. ajetu Sure Al-Ahzab: 'Vi u Allahovom Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) imate najlepši uzor, za onoga koji se nada Allahovoj milosti i nagradi na onom svetu i koji mnogo Allaha spominje.'
 
Prema tome, oni koji žude za susretom sa svojim Gospodarom i koji se raduju Sudnjem danu i koji mnogo spominju Allaha, dželle še’nuhu, slede sunnet Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i to je jedan od načina postizanja Allahovog, subhanehu ve te’ala, zadovoljstva, što bi trebao da bude naš zajednički cilj.
Da li je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, naš istinski uzor, sledimo li njegov sunnet i nadamo li se Allahovoj, subhanehu ve te’ala, milosti i nagradi? Kako smo uredili naše živote i da li je islam naš put ili smo sebi uzeli druge puteve za smisao života na dunjaluku?
 
Hoćemo li se promeniti i približiti svome Gospodaru i provoditi svoj život u pokornosti Njemu? Zar svojim ponašanjem ne izazivamo Allahovu, subhanehu ve te’ala, srdžbu i ne približavamo se džehennemskoj provaliji? Zar ne preživljavamo predznake Sudnjeg dana u svojim kućama, komšiluku, poslu.?
 
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je bio veoma blag i milostiv prema svojim ashabima i na taj način je osvajao njihova srca, koji bi se da je bio prema njima grub, od njega razbežali, kao što Allah, dželle še’nuhu, kaže u 159. ajetu Sure Alu Imran:
'Samo Allahovom mološću ti si blag prema njima. A da si osoran i grub, razbježali bi se od tebe. Zato im praštaj i moli da im bude oprošteno i dogovaraj se s’ njima! A kada se odlučiš, onda se pouzdaj u Allaha, jer Allah zaista voli one koji se uzdaju u Njega!'
 
Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, za razliku od ostalih Allahovih poslanika je bio počašćen sa pet stvari, o kojima govori u hadisu koji bileži imam Buharija:
'Prenosi Džabir ibn Abdullah, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Dato mi je pet stvari, koje nisu date nikome pre mene:
1. Potpomognut sam strahom (neprijatelja od mene) na udaljenosti mesec (hoda).
2. Zemlja mi je data mestom za sedždu i čistom, pa gde god nekog čoveka od moga Ummeta zadesi namaz neka klanja.
3. Dozvoljen mi je ratni plen koji nije bio dozvoljen nikome (od poslanika) pre mene.
4. Dat mi je šefa’at (zalaganje za vernike).
5. I svi poslanici su slati samo svome narodu, a ja sam poslat svim ljudima!“ (Buharija)
 
Ovih pet stvari je počast za Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ali i za njegov Ummet. Neprijatelji pravde (hakka) su se njega bojali na udaljenosti mesec hoda, jer je bio potpomognut sa ulevanjem straha u njihova srca. I njegovi ashabi, kao i časni i dosledni sledbenici njegova sunneta su ulevali strah u neprijateljska srca na velikim udaljenostima i to je trajalo sve dok muslimani nisu uzeli sebi za Gospodara nekoga drugog mimo Allaha, subhanehu ve te’ala, dok nisu počeli slediti negoga drugog mimo Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i dok nisu uzeli sebi za kiblu nešto drugo mimo Ka’be.
Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i Ummetu je učinjena Zemlja čistom za klanjanje, tako da mu’mini ma gde da se zadese moraju izvršiti obavezu namaza. Namaz, braćo i sestre označava stalnu vezu roba sa Gospodarom i ta se veza ne sme prekinuti, jer prekidanjem te veze musliman gubi orjentaciju i ruši svoju građevinu islama.
Šefa’atom je odlikovan naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i njegov Ummet će biti počašćen time što će se on za njega zauzimati na Sudnjem danu.
I na kraju poslanička misija celom čovečanstvu takođe spada u jednu od počasti Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, u odnosu na druge poslanike.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije proklinjao ljude, već je učio dove za njihovu uputu.
 
Braćo i sestre, svedimo sami sa sobom račune i zapitajmo se je li naša ljubav prema Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, onakva kakvu je od nas traži naš Gospodar, subhanehu ve te’ala! Sledimo li zaista njegov sunnet u svim sferama njegova života? Žudimo li za susretom sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovim šefa’atom na Sudnjem danu? Čeznemo li za njegovim društvom u najvišim džennetima? Učimo li našu decu da ga vole i da im on bude najbolji uzor, a ne da se ugledaju na razvratnike i nevernike? Sanjamo li Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ili su nam snovi kao i java puni dunjuka i varljivih dunjalučkih ukrasa?!
Sve su to pitanja na koja treba da odgovorimo i da se inša-Allah menjamo na bolje, radi našeg dobra na obadva sveta.
 
Braćo i sestre, sledimo sunnet našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, volimo ga istinskom ljubavlju i žudimo za njegovim društvom u džennetu!
 
Allahu, učvrsti nas na putu islama! Učini nas od istinskih sledbenika Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem! Pomozi našoj ugroženoj braći i sestrama ma gde bili.
Sačuvaj nas od zla Tvojih i naših neprijatelja.
 
Smiluj se našim umrlim roditeljima i precima koji su na nas preneli svetlo Dina! Uputi našu decu i potomke i učini ih prvacima Ummeta i boljim čuvarima vere od nas i radostima naših očiju i srca na ovom i budućem svetu! Budi nam Milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u Džennetu društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih!"

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno petak, 01 oktobar 2021 23:30
WhatsApp Image 2021 10 01 at 23.17.01
 

1. oktobar 2021. godine.

 

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle ša'nuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

 

Od stvaranja prvog čoveka na Zemlji Božijim poslanicima je određena posebna životna misija i zadaća. Ćudoređe verovesnika, njihovo primerno ponašanje u graničnim životnim situacijama, nepresušni je izvor moralnog nadahnuća.

Verovesnici su, između ostaloga, izvanredan primer i otelotvorenje vrline praštanja. Kao nepobitnu potvrdu navedenoj tvrdnji podsetimo na primer Jusufa, alejhis-selam. Čovek, poslanik, odabrani Božiji rob postaje žrtva ubitačne zavisti svoje braće. Braća ga na prevaru odvode od oca Jakuba, alejhis-selam. Bacaju ga u bunar i svoje zlodelo pokušavaju prikriti lažima kako je njihovog brata Jusufa u trenucima njihove nesmotrenosti i odsutnosti pojeo vuk.

Jusufa, alejhis-selam, sustižu jedna nevolja za drugom: od samoće i dečačke napuštenosti u tminama hladnog bunara, ničim zasluženog ropstva, potvore za blud i najzad zatvora u koji je dospio zbog spletki i obmana Faraonove žene.

Svemogući Stvoritelj Jusufa, alejhis-selam, izbavlja iskušenja, daruje mu slobodu i vlast koju Jusuf, alejhis-selam, nije mogao ni zamisliti. Sledi susret licem u lice s braćom zbog kojih je pretrpeo neviđeni strah, zulum i poniženje.

Prošlost se ne može promeniti i zaboraviti. Rane su još sveže, a sećanja živa! Zašto tolika mržnja braće prema meni? Otkud tolika okrutnost prema svome najbližem? Umesto očekivane osvete, imajući u vidu da su neograničena vlast i moć sada u njegovim rukama, Jusuf, alejhis-selam, pokazuje snagu verovanja i praštanja koja se jedino mogu trajno ugnezditi u srcima verovesnika.

 ”Ja vas sada neću koriti, reče: Allah će vam oprostiti, od milostivih On je najmilostiviji.” (Jusuf, 92. ajet)

Nakon oslobođenja Meke, okupljene Kurejšije u haremu Kabe, idolopoklenike koji su ga u laž uterivali i iz zavičaja prognali Resulullah, alejhis-selam, pita “šta misle šta će s njima učiniti.”Oni su odgovorili da će kao “plemeniti brat, sin plemenitog brata “ blago s njima postupiti. Tada im Poslanik naglas uči navedeni ajet iz sure Jusuf i poručuje: ”Idite, slobodni ste.” Štaviše, Poslanik, alejhi-selam, je zagarantovao svoj oprost svim muškarcima i ženama koji zatraže utočište kod njega ili njegovih ashaba. Kada je video muslimanske borce kako ulaze u grad, Ebu Sufjan je rekao: „On, Muhammed, ne osvaja kapije, kuće i imanja, već osvaja ljudska srca i duše.”

Jedino praštanjem čovek nadilazi gorčinu pretrpljene boli i nepravde, prepuštajući izvršenje konačne pravde Onome koji je jedino apsolutno Pravedan.

Uloga oprosta vredi univerzalno, kao nužan korektiv za neizbežne štete što proisteču iz delovanja. Ljudi moraju tu istu moć praštanja primeniti jedan prema drugome da bi zaslužili nadu da će i njima Bog oprostiti.

Uzvišeni Bog opominje na strašne posledice koje mogu iskusiti čestiti ljudi koji zapostave verovesniku vrlinu praštanja:

“Neka se čestiti i imućni među vama ne zaklinju da više neće pomagati rođake i siromahe, i one koji su na Allahovu putu rodni kraj svoj napustili; neka im oproste i ne zamere! Zar vam ne bi bilo drago da i vama Allah oprosti? A Allah prašta i samilostan je.“ (En-Nur 24)

Želimo li da nam bude oprošteno, moramo i sami praštati drugima, očekujemo li blagost i milost, ne smemo isijavati okrutnost i grubost.

Potreban je ogroman duhovni napor da oprostimo drugima i nimalo manji podvig duše da uputimo iskreno izvinjenje onima koje smo mi (ne)svesno povredili.

Put prema tom trenutku našeg unutrašnjeg prosvetljenja vodi do veličanstvenog trijumfa. To je trijumf kojim se ne osvajaju kapije vlasti i pozicija već kapije ljudskih srca i duša. Te kapije su neretko zaključane zavišću i osvetničkom mržnjom.

Zato se Milostivom obraćamo dovom našeg Verovesnika Muhammeda, alejhis-selam: “Bože Pravedni, Kada se mi ogrešimo o ljude, podari nam snagu izvinjenja! A kada se ljudi o nama ogreše, podari nam snagu oprosta!”

Amin!"

HUTBA MUFTIJE BEOGRADSKOG, MUSTAFE EF. JUSUFSPAHIĆA

  • Objavljeno subota, 11 septembar 2021 19:17
WhatsApp Image 2021 09 11 at 18.58.20
Bajrakli džamija, 10. septembar 2021.
 
"Draga i poštovana braćo i sestre, neka je hvala Uzvišenom Stvoritelju koji nam je dao da danas sa ovoga časnog mesta iz ove naše džamije jedinice ostale od 274 džamije koje nekad bejahu u ovom gradu, da posvedočimo da nema drugog Boga osim Jednoga, Uzvišenog Stvoritelja Allaha dželle šanuhu, i da je Muhammed sallallahu alejhi ve sellem, poslednji Božiji Poslanik, neka je mir i spas na njega, njegovu porodicu, neka je mir i spas na njegove ashabe, i sve sledbenike njegove do Sudnjega dana neka Allah spusti mir i neka nam podari Džennet. Amin.
 
Danas veliki problem muslimana možda jedan od najvećih jeste reč izgovorena bez razmišljanja. Mnogo je toga što je ljude uvredilo, što je ljude posvađalo, što je zajednice razjedinilo samo zbog neke iz nehaja izgovorene reči. Mnogo je braće razdvojeno, mnogo je porodica rastureno, mnogo je brakova uništeno. Sve to dešava se danas. Možda više nego ikada, U eri kada je svet postao globalno selo zbog interneta i povezanosti ta reč nažalost pogana još dalje stiže. Kaže Allah dželle šanuhu u suri Ali Imran, 188 i189 ajet: „I ne misli nikako da će oni koje veseli ono što rade i kojima je drago da budu pohvaljeni i za ono što nisu učinili kazne biti spašeni. Ne misli nikako da će oni kazne biti spašeni, njih čeka teška patnja, samo Allahu pripada vlast na nebesima i na zemlji i jedino je Allah kadar sve.“ A naš Poslanik Muhammed sallallahu alejhi ve sellem, koga trudimo se i želimo da sledimo kaže: „Tri stvari su uništavajuće: škrtost kojoj se pokoravaš, prohtevi koje slediš i zadivljenost čoveka samim sobom.“ Takođe je naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Neće ući u Džennet ko u svom srcu bude imao i trun oholosti.“ Današnja pošast je bestidan govor, omalovažavanje, vređanje, psovanje, ogovaranje, vidimo kod jednog čoveka 99 posto lepih stvari i jednu lošu a mi se okrećemo toj lošoj da o njoj prozborimo. Islam od nas traži da ako vidimo samo jedan posto dobroga kod nekoga ko ima 99 posto loših stvari, da o tom jednom postotku pričamo. Pa imamo primer Božijeg Poslanika, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem, koji je svetlom obasjao dunjaluk, svojim primerom, kada prolazi pored strvine koja smrdi gde svi okreću glavu i zatvaraju nos od smrada a Poslanik kaže: „A vidi ga što je imao lepe zube.“ Gde smo mi i gde je praksa sleđenja našeg Poslanika?! Svi kažemo da sledimo Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem, svi kažemo da pripadamo islamu, svi kažemo da sledimo poslednju Božiju objavu a pogledajte rezultate. Pocepani svugde na svetu. Dunjaluk je pun naših muhadžira po svetu. Iz islamskih zemalja. Zbog čega nam se to događa? Pojedini muslimani danas sa prezirom gledaju na sve oko sebe, samo zato što su zadivljeni samim sobom. A vidite i naše političare neke koji hodaju kao da su bogom dani da oni tako hodaju i da se tako ponašaju i pozivaju na tobože nekakakv mir i pomirenje a neće sa bratom svojim da se poselami. Munafici u Džennet neće ući. Oni su u najdubljim dubinama Džehenema, tako je Allah rekao. Allak kaže: „Ne hodi po Zemlji nadmeno, jer Zemlju ne možeš probiti niti brda u visini dostići.“ Sura El-Isra, ajet 37. To nije put islama. Nadmenost je karakteristika faraona, Cezara, Hitlera, Staljina, i svih onih koji su se od Boga udaljili i sebe za božanstvo predstavili. Da nas Allah sačuva takvih. Prema tome, oholost je bolest koja se nekad kod čoveka podvuče a da nije ni svestan zato je na nama svima da jedni drugima pomognemo. Da kada vidimo brata da se počeo oholiti da mu se priđe, i u četiri oka kaže, brate znaš li za ovaj ajet, znaš li kako izgledaš u očima ljudi, da mu se da savet jer Allah kaže: „Opominji jer će opomena zaista vredeti onima koji žele da veruju“ neki se opet ohole imetkom, neki se ohole znanjem, neki se čak ohole pobožnošću.
 
Jedanput je Isa alejhis-selam hodao planinom i tu je sreo jednog lopova koji je živeo na planini. Čim je ovaj lopov ugledao Isa alejhis-selam prepoznao je na njemu nur kojim ga Allah obasjao, i zatražio je od njega da moli Allaha, dželle šanuhu, za njegov oprost od greha, i da mu dozvoli da ga sledi. A kao što znamo svi poslanici su imali svoje sledbenike u blizini odabrane pratioce, pomagače, mi ih poznajemo po reči, havarijun, kako ih Allah u Kur’anu naziva. „A kada se Isa uverio da oni neće da veruju uzviknuo je: Koji će biti pomagač moj?“ Kako u Kur’anu Allah kaže za havarijune, „Oni su odgovorili: „Mi ćemo biti pomagači Allahove vere, mi u Allaha verujemo a ti budi svedok da smo mi poslušni Njemu!“ I kada je taj lopov došao među ostale havarijune, jedan od tih havarijuna je počeo da sumnjičavo gleda i da sumnja rečima kako si se udostojio ti lopove da dođeš među nas, ti si lopo, pijandura, ubica, kako te nije stid doći ovde. I danas ljudi često izgovaraju rečenice ne shvataju da ih govore svome savremeniku, stvorenju Božijem, to stvorenje ti je Allah dao kao iskušenje i poslao ti ga je da ga gledaš u oči a ne da ga uvrediš i da mu srce povrediš rečima jer reč može da povredi jače od sablje, a Allah tada šalje Džibrila na tu pomisao tog havarijuna i Dzibril je rekao Isau alejhis-selam: „O Allahov Poslaniče, dva pratioca imaš u društvu. Jednom Allah poručuje da otpočne život iznova, i biće mu oprošteni gresi, koje je imao od ranije; a drugom Allah poručuje da iznova krene sa dobrim delima jer su mu sva dobra dela poništena!“ Da li vidimo kolika je važnost izgovorene reči? Zar nam nije dovoljno što se Allah odrekao prava da oprosti tuđi hakk dok se mi ne halalimo na dunjaluku, da jedni drugima halalimo, jer Allah je rekao: „Ja ti oprostiti neću dok ti moj rob ne oprosti jer si se prema njemu ogrešio!“ Velika je prilika da jedni na drugima Džennet zaradimo, i više bi tim očima trebali da gledamo stvari, i više bi tim jezicima trebali da pričamo, a ne da kritikujemo jedni druge da bi sebe uzdgili a drugog ponizili. I opet vas podsećam na kratkoću vremena! Allah se kune vremenom u suri El Asr i sve to treba da sažmemo u ovom kratkom vremenu koje nam Allah daje. Jer vreme nije novac, kako neko želi da ga obezvredi, vreme se ne vraća, a pirlika nam je i danas jer ne znamo da li ćemo imati i sutra.
 
Da nas Allah dželle šanuhu uputi na Pravi put, da nam oprosti grehe."

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno petak, 20 avgust 2021 21:38

WhatsApp Image 2021 08 20 at 21.17.15

20.8.2021. godine

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle ša'nuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Draga braćo i sestre. U hadisima poslanika Muhammeda, alejhi selam, nalazimo mnogo konstatacija ili definicija najboljeg čoveka. Tako ćemo u hadiskim zbirkama naći da je Muhammed, alejhi selam, kazao: “Najbolji čovek je onaj koji uči Kur’an, a zatim druge podučava Kur’anu”, “Najbolji čovek među vama je onaj koje se najbolje odnosi prema svojoj porodici…”, “Najbolji čovek među vama je onaj koji ima najbolje ponašanje”, ili “Najbolji među ljudima je onaj koji ljudima najviše koristi.”

Danas ćemo se kratko zadržati na ovom zadnjem hadisu: Najbolji čovek, ili u drugim hadiskim predajama čovek koga Allah najviše voli, – jeste čovek koji svojim životom, iskustvom, znanjem, pozicijom, ugledom i svim drugim svojim kapacitetima – najviše koristi ljudima oko sebe.

Najbolji je jer se trudi da svim onim što mu je Gospodar dao koristi i drugima, a ne samo sebi. Takav čovek je izabrao put dobročinstva kojim će postići dobro na Ovom i Džennet na Budućem svetu. A zar to zapravo i nije cilj svih nas? Uspeh na oba sveta. Jer, šta nam znači ako na ovom svetu budemo bogati, uspešni, jaki, ugledni, budemo vlasnici firmi, budemo direktori, imami, profesori, a na budućem svetu Džennet ne zaradimo?

Zato, ako posmatramo kur’anske i hadiske poruke primeti ćemo da se kroz njih provlači jedna te ista poruka, a to je – zabrana nanošenja štete drugim ljudima, na bilo koji način, te poziv na služenje i pomaganje zajednici – odnosno poziv da budemo od koristi svim ljudima.

Poštovani džemate! Naša vera nas uči da Allah, džellešanuhu, najveće nagrade daje onima koji olakšaju ljudima neki problem ili poteškoću, onima koji obvesele drugog, pa čak i za dobročinstvo prema životinjama čovek dobija nagradu. Setimo se žene koja je zbog zatvaranja mačke koju nije hranila, nakon njenog stradanja od gladi, bila kažnjena džehennemskom vatrom, a s druge strane, da je bludnica, koja je verovala, ali činila taj greh, zbog napajanja žednog psa bila uvedena u džennetsku blagodat.

A da nijedno dobro delo ne trebamo podceniti, kazuje nam i predaja u kojoj se navodi da Allahovog Poslanika, alejhi selam, nisu obavestili o smrti starice koja je čistila Poslanikovu džamiju u Medini, pa kada ju Poslanik, alejhi selam, nije viđao nekoliko dana nakon njene smrti, upitao je za nju, te su mu kazali da je umrla, pa je on, alejhi selam, negodovao zašto ga nisu zvali da joj klanja dženazu. Zatim je otišao na mezarje gde joj je on naknadno klanjao dženazu. Nije nam poznat slučaj da je još nekom Poslanik, alejhi selam, ovako samostalno i naknadno klanjao dženazu. Ali ona je, upravo zbog svog hizmeta drugim ljudima, u ovom slučaju čiščenja mesdžida – zaradila velike stepene i nagrade kod Gospodara svetova!

Još jedna istina naše vere kaže: Koga Allah zavoli – On ga upotrebi da čini dobro i bude koristan ljudima i zajednici oko sebe! Zato, nemoj reći zašto ja uvek njemu da pomažem, zašto ja uvek da dajem, zašto ja njega samo da obilazim itd., nego znaj da te Gospodar zavoleo, jer si ti rasadnik dobra, jer od tebe dolazi dobro i korisno.

Zato draga braćo i sestre, sa onim blagodatima što nam je Bog dragi dao trudimo se da budemo na koristi ljudima oko sebe.

Trudimo se da koristimo svojoj zajednici.

Draga braćo i sestre, postali smo sami sebi najvažniji, misleći da je to put uspeha, ali vrlo brzo ćemo shvatiti da bez drugih, bez međusobne pomoći, bez našeg uključivanja da drugima koristimo, olakšamo, vratimo smiraj, osmeh – ni mi nećemo biti sretni ni uspešni.

Mi danas imamo puno toga, ali bereketa je sve manje, zato što smo zaboravili da je bereket u davanju. Ne mora to biti samo novac. Danas više od novca treba jedni drugima da delimo pažnju, razumjevanje, savet, pomoć, razgovor, vreme, znanje, osmeh, lepu reč…

 Spisak stvari koje možemo uraditi i biti korisni je podugačak, na nama je da postavimo pitanje sebi koliko zapravo s našim znanjem, iskustvom mi koristimo drugima, a ne samo sebi?

 Ako je odgovor malo – onda ni naš rahatluk i sreća ne mogu biti veliki.

Molim Uzvišenog da nas učini od onih koji se Njemu skrušeno klanjaju i koji će svetla lica stati pred Njega na Sudnjem danu. Molim Allaha Uzvišenog da primi naše molitve, naše namaze, naše dove i da nam poslednje reči na dunjaluku budu - ešhedu en la ilahe illAllah, ve ešhedu enne Muhemmeden abduhu ve resuluhu. Amin!" 

HUTBA MUFTIJE BEOGRADSKOG,MUSTAFE EF. JUSUFSPAHIĆA - BAJRAKLI DŽAMIJA

  • Objavljeno subota, 24 jul 2021 22:49

WhatsApp Image 2021 07 24 at 22.38.17

Beograd, 23. jul 2021.

„Neka je hvala Uzvišenom Stvoritelju koji nam je dao da danas ovde sa ovoga časnog mesta, iz ove časne naše džamije, jedinice, jedine preostale od 274 koje su nekada bile u ovome gradu, posvedočimo da nema drugog Boga osim jednog Jedinog. Čvrsto verujemo da je samo On, Allah, Jedan Jedini Bog, čvrsto verujemo i jezikom očitujemo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, poslednji Božiji Poslanik. Neka je mir i spas na njega, neka je mir i spas na njegovu časnu porodicu, ashabe-prijatelje i sve sledbenike njegove do Sudnjeg dana. Neka je mir i spas i na nas ovde u Bajrakli džamiji 500 godina staroj, beogradskoj, neka je mir i spas na sve muslimane sveta. Neka je mir i spas na sve one koji žele tim putem.

Braćo draga i sestre poštovane, proučili smo u hutbi suru Ihlas. Sura Ihlas znači iskrenost. Zašto je baš ta sura koja je jedna od najkraćih dobila ime iskrenost i zašto se baš ta sura vrednje kao trećina Kur’ana? Tako kratka, sažeta, ispunjena. Faktički, bez te sure ne možemo biti vernici. Ako nemamo iskrenost u našem očitovanju jedinstva Boga ne možemo biti vernici. „Reci: On Bog Jedan je! On je utočište svakome, Nit je rodio, Nit je rođen, I niko mu ravan nije!“

Prvo očitovanje označava veru našu u jedinstvo. Da nema više božanstava osim Jednoga, da je samo On taj koji nam sve daje, da je samo On taj kome treba da robujemo i služimo i čijem zadovoljstvu stremimo. U drugom ajetu Allah ti daje sreću i olakšanje kako da život na dunjaluku preživiš jer je On taj koji je naše utočište i koji će nam sreću dati, On je taj koji obećanje ispunjava, i On je taj čijom se voljom sve rešava. I onda, čuvanje od širka je sledeći ajet – niti je rođen niti je rodio a Allah je sve stvorio. Ako je Allah sve stvorio, šta će Njemu sin? Allah sve daje. Adema je stvorio i bez oca i bez majke, i šta je onda čudno tu? Adem nije prozvan Allahovim sinom a nije imao ni oca ni majku. Allah je nama pokazao svoje moći kroz ta stvaranja. Kada je stvorio Adema bez roditelja, pa od njega stvorio njegovu ženu Havu, pa od Adema i Have stvorio Kabila i Habila, od majke i oca pa onda samo od majke stvorio Isa, alejhis-selam. To je samo pokazatelj da Bog može sve što hoće! Da Bog može stvoriti ni iz čega jer je On taj koji stvara. Sve dok mi nismo pre nekih 150 godina počeli da se bavimo tehnologijom, bili smo povezaniji sa prirodom i više smo gledali Allahova stvaranja, više smo osećali Allaha. Dok nismo počeli više da gledamo ekrane, a manje zemlju i planine. Onog momenta kada smo počeli da stvaramo nešto, mi smo neuzubillah, počeli da se takmičimo sa Bogom. Allah nam neće širk oprostiti. Jedini greh koji Allah neće oprostiti je šrik i upravo zato je sura Ihlas, tako kratka, britka i jasna! Poslednji ajet „I niko mu ravan nije!“ otuda je i naziv Ihlas. Iskreno, srcem, svako od nas treba da sa ihlasom poveruje u istinitost ovih reči. Najbolji tumač ajeta jeste sam Kur’an, kada on sam sebe tumači. A sura Ihlas je protumačena jednim od najodobranijih ajeta u Kur’anu – Ajetu Kursijom.

Zašto ovaj ajet nosi ime ajeti kursijja? Zato što je napisan na Kursiji, na prestolu Allahovom, koje svojom širinom obuhvata nebesa i zemlju, koje se nalazio iznad vode, a iznad kursijje se još samo nalazi veliki Arš gde je Gospodar svih svetova. Ajeti kursijja govori o Allahovom dželle šanuhu jedinstvu, o Njegovoj moći, kudretu, vahdanijjetu i počinje sa rečima najveće istine i najvrednijeg zikra: „Allah, pored Njega nema drugog Boga“ zatim nastavlja sa opisom „El Hajju Kajjum“ Isa, alejhis-selam je ovim imenima nazivao Boga kada je oživljao mrtvaca Allahovom voljom u značenju „O Živi, Ti koji sve održavaš“ Isa nije onaj koji oživljava već mu se Allah odazvao kada Ga je Isa pozvao imenima „Ja Hajju, Ja Kajjum!“ Tako je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, ovim imenima na sedždi pred Bitku na Bedru dozivao svoga Gospodara i svi znamo ishod te bitke.

Zatim, dolaze za nas vrlo važne reči: „Ne obuzima Ga ni dremež ni san!“ a to je odgovor na pitanje Musaa koji je pitao Gospodara da li On ikada spava, a Allah mu reče: „Uzmi dve čaše sa vodom i drži ih dok ti ne kažem da ih spustiš“ i Musaa zadrema i ispadoše čaše i prosu se voda a onda mu Allah kaže: „Kada bih Ja jedan trenutak zadremao i zaspao, propala bi i nebesa i zemlja.“ Nema snage do Allaha. Nema života do Živoga Uzvišenog Stvoritelja. Allah nam dalje navodi još jednu istinu koju ljudi zaboravljaju a to je: „Allahu pripada sve što je na nebesima i ono što je na zemlji“ Ljudi, ta sićušna stvorenja su toliko ohola postala da su počeli da svojataju ovo je moja zemlja, ovo je moj izvor, a sve je to Allahovo, nama posuđeno. Od tela, odela, porodice, roditelja sve nam je Allah posudio. Svi mi pripadamo samo Allahu i sve što je oko nas pripada samo Njemu, ali smo se otuđili od prirode. Pa ne čujemo više da onaj list na grani svedoči Allaha, pa kažemo šušti lišće. Kud smo otišli? I počeli da govorimo ja sa deset prstiju sam ovo stvorio. Neuzubillah! Pa kome ti staješ na crtu? Pa Allah nas je razumom obdario, kao najvećom blagodati koja je data čoveku da bi bio halifa na zemlji, namesnik. I dao nam je kurban da tu žrtvu pokažemo, da ne prosipamo ljudsku krv, a otuđili smo se toliko da ne osećamo čoveka kao rodbinu svoju zato što je druge nacije, boje kože, zato što priča drugim jezikom a taj čovek ima isto što i ti i opet ga ne osećaš i ne razumeš. Kud smo se odmetnuli?

Zatim, Uzvišeni Allah ukazuje i kaže: „I niko neće posredovati bez dopuštenja Njegova“ Ovim rečima Allah ukazuje na svoju apsolutnu moć i vlast i uzvišenost na Sudnjem danu kada će svako gledati ima li igde spasa. Ljudi će zagovarati jedni za druge ali će to činiti samo oni kojima Uzvišeni Allah dozvoli, jedan od njih je naš Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem. I uvek donosite salavat #Allahume salli ala Muhammed ve ala ali Muhammed“. Zatim Uzvišeni Allah ukazuje na jednu činjenicu gde ljudski razum zastaje i nesposoban je da je shvati: „On zna i ono što je ispred njih i ono što je iza njih“ tj.Allah poznaje sve ljudske živote, sve ljudske sudbine. Zna šta se pre dešavalo i zna šta će se posle dešavati. Samo Allah to zna, nikakve vračare, sihirbazi, samo Allah to zna, a šta je sa ljudskim znanjem. „A od onoga što On zna drugi znaju samo onoliko koliko On želi da znamo“ Pa zar nije čovek slab i jadan? Koliko će čega imati i znati zavisi samo od toga koliko će mu Allah Dragi podariti. I sada dolazi ona velika istina, o malenkosti čovekovoj: „Njegovo prestolje svojom širinom obuhvata nebesa i zemlju“ Gospodar nebesa i zemlje a koliko je opet mali Njegov rob - čovek koji se i pored toga oholi i uzdiže. I na kraju se spominje još jedna Allahova vrlina: „Njemu ne dosadi njihovo održavanje“ S druge strane, nama ljudima i najdraže stvari brzo dosade. Ajeti kursija se završava rečima koje opisuju Svemogućeg Allaha „On je Uzvišen i Veliki“ Tim rečima nas Allah poziva da razmislimo o Njegovoj Uzvišenosti, a našoj malenkosti.Poziv je da učenjem Ajeti kursije podignemo svoj ugled kod svoga Gospodara,“ kazao je između ostalog muftija beogradski.