- - - - - -
ponedeljak, 16 septembar 2019
A+ R A-

Hutbe

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG ABDULLAHA EF. NUMANA

  • Objavljeno subota, 14 septembar 2019 13:44

WhatsApp Image 2019 09 14 at 13.31.58

13. septembar 2019. Beograd.

"Hvala Allahu Dragom da smo zajedno, hvala Allahu Dragom da smo se odazvali Njegovom pozivu, ezanu koji naša srca čuju, da smo došli u džamiju da se odazovemo Njemu i da čujemo Njegovu reč. Allahova reč je apsolutna istina i druge isitine nema. Ono što Allah kaže to je tako. Te Njegove reči treba da se pridržavamo jer je to najbolji savet koji nam neko može dati.

Kur’an je dolazio u delovima, sura po sura, jedan deo sure po jedan deo, pa se sve to povezivalo zajedno i Allahov Poslanik je govorio onima koji su pisali, njih šestorici, gde to da se stavi. I kada je posle 23 godine Kur’an skupljen u jednu knjigu, onda je podeljen ovako kakao ga mi danas čitamo. Prva sura je Fatiha u značenju otvaranje, druga je El Bekara. Prvi deo Bekare daje nam tačnu definiciju čovečanstva. Prvi su vernici: „Ovo je knjiga u koju nema sumnje, uputa onima koji su pobožni (bogobojazni)..“ Pobožnost znači predanost Allahu bez sumnje u srcu, ta osoba se predala Allahu i prima sve što je Allah dao, ceo Kur’an bez znaka pitanja. Svi su narodi sedždu činili, a sada jedino mi to radimo. Mi smo oni koji se objave drže. Prva četiri ajeta sure El Bekare objašnava vernike, dva ajeta objašnjavaju nevernike: „Opomenuo ti njih ili ne opomenuo, oni neće verovati.“
13 ajeta se bavi dvoličnjacima, munaficima. Ljudi koji se pretvaraju da su vernici, a nisu ili imaju vrlo malo vere u sebi. Allah najbolje poznaje čoveka i On kaže: „Oni koji kažu mi verujemo u Sudnji dan, oni nisu vernici. Oni varaju Allaha i one koji veruju, ali oni ne obmanjuju nikog drugog nego sami sebi ali oni to ne primećuju. U njihovim srcima je bolest i njima Allah podiže tu bolest i njima je džehemenska kazna za ono što nisu verovali, za ono što su lagali.
Zašto je došao islam i zašto je došla vera? Ne da bi se učila u školi, već je vera došla da bi se živela, da bi se čovek očistio jer najvažnija stvar sa kojom Allahov rob može da dođe pred svog Stvroitelja je da bude čistog srca. Čisto srce se dobija čistim mislima i čistim delima. Allah u Kur’anu kaže da namaz čisti čoveka, zato je došao islam, da nas tome nauči. Za vreme Allhovg Poslanika nisu postojale škole, ali se živela Allahova reč, znali su da idu negde gde je dobro, znali su da su na putu Dženneta i nije im bilo teško da budu šehidi i da budu žedni.
Šta ja radim sa ovim životom koga mi je Allah dao? Na koji način ga ja živim? To je pitanje koje stalno treba da postavljamo sebi.

„A ako im se kaže da veruju kako ljudi veruju, oni kažu zar da verujemo kako veruju oni glupaci?“
Allah dželle šanuhu kaže u Kur’anu da je društvo munafik šejtan. „A kada se vrate šejtanima, oni kažu - Mi smo s vama! Mi smo se samo izigravali.“ Njihov namaz i njihovo verovanje je samo izigravanje i oni to kažu šejtanima jer je to njihovo društvo, radije se druže sa šejtanima nego sa Allahom. Mi kada smo u namazu družimo se sa našim Gospodarom. „Allah se sa njima izigrava i On će se s njima obračunati. To su oni koji kupuju zabludu za uputu, ali njihova trgovina neće imati nikakvog uspeha, i oni nisu upućeni.“
Najgore za ljudsko biće jeste da bude neupućen. Tri su znaka munafika, kako kaže Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bez obzira da li posti, klanja i tvrdi da je musliman: „Kada nešto kaže, on slaže. Kada nešto obeća, ne ispuni. Kada mu se nešto poveri, on to izneveri.“
Naš Poslanik je bio El-Emin, onaj poverljivi, i pre nego što je postao Poslanik. Čuvajte se izigravanja jer je to vrsta munafika. Neka nas Allah čuva od svega lošeg, da budemo njegovi robovi, da naša deca budu predani robovi i da slušaju Njegovu reč,“ kazao je između ostalog muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG – BAJRAKLI DŽAMIJA BEOGRAD

  • Objavljeno subota, 07 septembar 2019 14:45

WhatsApp Image 2019 09 07 at 14.27.38

7. septembar 2019. godine.

„Poštovana braćo i sestre, hvala Allahu da smo zajedno ovde, da smo muslimani, da smo istiniti narod, istiniti ljudi i da sa ljubavlju pripadamo Allahu i imamo poverenje u Njega.

Allah Uzvišeni nam je u Kur’anu rekao – a Kur’an je istina, u suri Bekare, da postoje tri vrste ljudi. Mi smo govorili o prvoj grupi – pobožnima (oni koji veruju). Danas ćemo govoriti o drugoj grupi – oni za koje Allah kaže: ’Oni koji ne veruju/oni koji odbijaju, opominjao ti njih ili ne, oni neće verovati, zapečatio je Allah njihova srca i zapečatio je njihov sluh’. Možeš ti njima učiti Kur’an tri dana oni te neće čuti.
Kaže dalje Allah: ’I zapečatio im je njihov vid.’ Vide oni da pređu ulicu, vide oni svoju familiju, sebe u ogledalu ali ne vide ono što je najvažnije – ne vide Allahovu istinu. Zato što imaju koprenu preko svojih očiju zato što odbijaju, odbili su da vide Allahovu istinu, pa kaže Allah: ’Njih čeka strašna/moćna kazna’.
Oni ljudi koji iz ličnog interesa negiraju istinu, oni koji su verovali u nešto drugo – verovanje u bilo šta drugo je neverstvo, oni koji su bili čuvari kipova oko Kabe na njih se odnose ove Allahove reči. Oni su imali interesa u tome da istina ne dođe i svim svojim snagama su se borili protiv toga. U čemu je stvar? Ako zakon i način života nije dat ljudima, ljudi ne mogu biti krivi za bilo šta da urade. Na primer, krađa nije dozvoljena onda znači da nema lopova, niko neće odgovarati zbog krađe. Sve ono što nije zabranjeno je dozvoljeno, pa tako mi u islamu tačno znamo šta je zabranjeno i oko toga nema nikakve diskusije. Merilo zabrane je da sve što šteti je zabranjeno.
Allah onima koji ne veruju, onima koji su okoreli u svojoj mržnji prema Allahu, prema Božijem Poslaniku, prema muslimanima... ne dozvoljava da čuju veru. Zato je bila borba na Bedru, zato je bila borba na Uhudu. Oni su se borili protiv islama, jer je islam došao sa istinom pa je to bila borba protiv istine. Oni ljudi koji propagiraju laž, oni ljudi koji žive od laži – jer kipovi ne govore, statue ne govore već govore oni koji od toga žive. Zato su se oni borili jer su gubili snagu, mislili su da gube moć i vlast koje su imali u Mekki. Pleme Kurejš je bilo jako bogato jer su se bogatili od hadžda koji su obavljali idolopoklonici u predislmskom periodu. Idolopoklonici su dolazili iz celog sveta i to je bio veliki prihod za njih. Oni to nisu hteli da ostave i nisu hteli da postanu muslimani jer su verovali da će im se to (prihodi) oduzeti. Jer smo svi ispred Allaha isti. Lepo je mati plemenitu porodicu ali ako ti nisi plemenit, tvoja porodica ti ne vredi ništa. Šta si od nje naučio? Zato su se oni borili protiv islama.

Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve selem, da ono što čoveka deli od širka i kufra je zapostavljanje/napuštanje namaza. Eto kako ćemo da se sačuvamo od kufra, kako da se sačuvamo da ne postanemo kao oni koji kažu ’baš me briga za veru’, jer sledeće što sledi jeste da kažu da Bog ne postoji.
Bog može bez nas, On je Jedan i On je sam za Sebe dovoljan. Mi Njemu nismo potrebni, potreban je On nama. Allah nam je dao da klanjamo pet puta dnevno, i napuštanje toga je ono što nas vodi prema propasti, prema idolopoklonstvu... Sećate li se ’ druže Tito mi ti se kunemo...’ ode Tito i kome se sada kunemo? Allah je tu uvek i On je jedini koji može da nam pomogne, jedini koji zna način spasa, kako da izađemo iz nevolje - a način izlaženja iz nevolje je ne ulaziti u one stvari koje su nam zabranjene, ne baviti se onim stvarima koje su nam zabranjene, ne dirati ono što nam je zabranjeno jer su to šejtanska dela.
Neka nas Allah Uzvišeni sačuva od svega što ne valja, neka nas uvek uputi na Pravi put, neka nam Kur’an bude uputa, neka nam Sunnet bude način života, da uvek živimo zajedno kao braća i sestre u islamu ma gde bili“, kazao je između ostalog muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU – 12. JUL / 9. ZU-L-KA’DE

  • Objavljeno nedelja, 14 jul 2019 21:03

WhatsApp Image 2019 05 10 at 14.04.561

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjeg. Samo Njega obožavamo i samo od Njega pomoć i uputu tražimo. Svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu, i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, poslednji Božiji poslanik koji je došao da nas iz tmina na svetlost izvede. Neka je salavat i selam na poslednjeg Božijeg poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, na njegovu porodicu, njegove drugove i na sve one koji ga slede do Dana sudnjeg, uključujući i nas ovde prisutne.

Draga i čestita braćo i sestre u islamu, Allah subhanehu ve teala nam naređuje u sledećim ajetima sure Ali Imran: ”I neka među vama bude onih koji će na dobro pozivati i tražiti da se čini dobro, a od zla odvraćati – oni će šta žele postići.”Braćo i sestre u islamu, ove je naredba svima nama od Allaha dželle šanuhu. Ne trebamo ići piutem i govoriti drugima šta treba da rade a šta ne, dovoljno je da pođemo od sebe i svojih najbližih, da sebe i njih pozovemo da se čini dobro a ostavi ono što je loše, nevaljalo i ružno. Allah kaže u suri El – Bekare, ajet 44: “Zar da od drugih tražite da dobra dela čine, a da pri tome sebe zaboravljate, vi koji Knjigu učite? Zar se opametiti nećete?” Znači, ne može se od nekoga tražiti da čini ono što mi ne činimo, ili nekome nešto zabranjivati a sebi dozvoljavati, uvek moramo poći od sebe jer kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve selem: “Reci sebi pa drugima.”
Kazao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Ko ukaže na neko dobro delo pripada mu ista nagrada kao i onome ko ga uradi.”
Moramo priznati da se jako malo radi na pozivanju ka činjenju dobra i sprečavanju ružnih pojava, a Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, nas je upozorio da ako ne budemo to učinili da nas čeka Allahova kazna. Kazao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,: “Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša ili će te vi naređivati da se čini dobro a odvraćati od zla ili će na vas Allahuskoro kaznu spustiti pa ćete vi Njega moliti a On vam se neće odazvati.”

Draga i čestita braćo, jedan od uslova koje je Allah dželle šanuhu postavio Svojim robovima da bi im primio i uslišio dovu jeste da se poziva na dobročinstvo a odvraća od nevaljalština.
Niko nije iza sebe ostavio lepih i korisnih saveta poput Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, a jedan od njih je sledeći: “Ko od vas vidi neko lose delo neka ga otkloni svojom rukom, a ako to ne bude u stanju neka uradi to rečima – neka naređuje i savetuje da se ukloni, a ako ni to ne bude u stanju neka ga srcem svojim prezire - a to je najslabiji vid imana.”
U ovoj našoj veri nema poteškoća, s toga sve obaveze koje su nam propisane su umerene i čine se spram mogućnosti, kako to Allah subhanehu ve teala kaže: “Allah nikoga ne opterećuje preko mogućnosti njegovih; u njegovu korist je dobro koje učini, a na njegovu štetu zlo koje uradi.”

Molimo Allaha, subhanehu ve teala, da nas učvrsti na pravom putu. Molimo Njega Uzvišenog da nam da svako dobro na ovom i budućem svetu, da nas sačuva od razniih iskušenja i kazne, da nas uvede u Džennet da budemo sa poslanicima, šehidima i svim dobrim ljudima. Molimo Allaha dželle šanuhu da nam poslednje reči na ovom svetu budu ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu,” kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije u Beogradu.

 

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE - 28. JUN / 25. ŠEVVAL

  • Objavljeno nedelja, 30 jun 2019 16:50

WhatsApp Image 2019 05 10 at 14.04.55

Beograd, 28. jun / 25. ševval

"Uzvišeni Allah, dželle šanuhu, u najlepšem govoru poručuje: „A kada te robovi Moji za Mene upitaju, reci Ja sam doista blizu, odazivam se dovi onoga koji Me zamoli, zato neka se oni Mome pozivu odazovu i neka veruju u Mene kako bi bili na Pravom putu!“
Braćo i sestre u islamu, u našoj stalnoj trci i borbi za dunjalukom, činimo veliki greh zaboravljajući Onoga koji je stvorio i nas i dunjaluk i vreme. U svesti takvih ljudi postoje samo oni, njihov posao, kuća, porodica. Smatraju da su sve što imaju stekli svojim trudom a zaboravljaju da je to samo poklon Gospodara. S druge strane, sete se s vremena na vreme svoga Gospodara ali samtraju da je On tamo negde daleko iza zvezda, i zato rade sve što im je po volji bez odgovornosti. A ne znaju da je On vrlo blizu i da sve čuje i vidi. Uz sve to On im nudi blizinu, ali Ga oni odbacuju. Ima i nekih koji se redovno sećaju i traže Ga, ali na pogrešnom mestu. Traže Ga daleko, a On je u srcu. Razmišljaju o Njegovoj Uzvišenosti a zaboravljaju na Njegovu bliskot sa svojim robovima. Braćo i sestre, zbog svega ovoga naš iman trpi određene posledice i zato je moja namera da podignem malo svest o našem Gospodaru. Želim da vam ukažem na to koliko je naš Allah nama blizak i pristupačan.
U hadisu kudsiju se navodi: „Ja sam onakav kakvim me smatra Moj rob i s njim sam kada Me spomene. Ako Me spomene u sebi, i Ja njega spomenem u sebi. Ako Me spomene u društvu, i Ja njega spomenem u društvu lepšem od njegovog; ako Mi se približi za pedalj, Ja se njemu približim za lakat. Ako Mi se približi za lakat, Ja se njemu približim za rukohvat. Ako Mi dođe hodajući, Ja njemu idem trčeći.“
„O sine Ademov, kada bi Me ti dozivao i molio, oprostio bih ti ono što je kod tebe i ne bi Me to namučilo. Sine Ademov, kada bi tvoji gresi dosezali do nebesa, ako bi od Mene oprost zatražio, Ja bih ti oprostio i ne bi Me to namučilo. Sine Ademov, kada bi Mi ti došao sa gresima teškim kao zemlja a da Mi ne činiš širk, obasuo bhi te sa isto toliko oprosta.“
U trećem hadisu-kudsiju se navodi: „Ko ispolji neprijateljstvo prema mom prijatelju, Ja mu objavljujem rat! Najbliže čime Mi se Moj rob približava jesu farzovi, zatim nafile sve dok ga ne zavolim. A kada ga zavolim, onda Ja postajem njegov sluh kojim čuje, njegov vid kojim vidi, njegova noga kojom kroči. A ako Me za nešto zamoli, Ja to ispunim. A ako mi zatraži utočište, Ja mu ga pružim. Ja ne oklevam ni oko jedne stvari, kao što oklevam oko uzimanja duše mom robu verniku. On prezire smrt, a ja prezirem Njegovo razočaranje.“
Ovo su tri hadisi-kudsija i videli smo da nam Allah dželle, šanuhu, govori i traži da budemo odani Njemu. Njegovi prijatelji su vernici. Namaz kao farz je stub bez kojeg se ne može. To je obaveza svakog vernika, nakon ovog farza od nas se čini da radimo ono što je dobrovoljno jer tako se približavamo svome Gospdoaru. Dobrovoljni namazi, nafile, to je najteža stvar. Mi znamo da je poslednja trećina noći najvažnija jer se tada Dragi Allah spušta i pita da nam da šta nam treba. Mi imamo Kur’an i sunnet i samo treba da se pridržavamo toga i da budemo dosledni. On je naš Stvoritelj i On zna bolje od nas. Mi smo ga zapostavili i počeli sami da tragamo za dunjalukom, a On nam je već sve dao. Dato nam je šta nas vodi ka uspehu, šta nas vodi do cilja koji će biti za nas večan i dao nam je putokaz šta nas uništava i čega da se čuvamo. Ali muslimani su se odvojili od Kurana i sunneta, od imperativa koji je Allah nama dao. Postali smo robovi i ne možemo da se oporavimo od dunjalučkih kazni. Iskušenje je kratkotrajno, ali kod nas prelazi u bolest, u nešto što ne možemo da podnesemo. To je zato što ne izvršavamo ono što nam je Allah naredio. Ne klanjamo, ne činimo zikr, ne učimo Kur’an, ne želimo da saznamo gde je uspeh. Nije uspeh da radiš 24 časa i da budemo robovi dunjaluka. Otvorimo Knjigu koju nam je Allah objavio i videćemo olakšicu. Svedoci smo dženaza i opet nismo uzeli pouku. Naši roditelji, otišli su, borili su se za nas i ništa nisu poneli sa sobom. Od onoga što su stekli i za šta su se borili, na kraju nisu ni dete odgojili onako kako treba, oni su preselili a nema ko dovu da im prouči. Uništili su sebe i svoj Ahiret. Na dunjaluku je bilo puno faraona, puno bogatih, ali bilo je i puno dobrih. Ebu Bekr je sve dao, a svojoj porodici je ostavio Allaha, a On mu je dao Džennet. Mi nemamo namaze, dobra dela, zavidnici smo, krenuli smo šejtanovim stopama i želimo što više da imamo kao da ćemo zauvek ostati i zato nemamo zapravo ništa. Da sledimo Allahove reči, mi bismo uživali na ovom dunjaluku. Jedan dinar da damo na Njegovom putu, Allah će nam otvoriti vrata bereketa. Ako je naš jedini odgovor „ja sam musliman“, onda mi nikakvu lepotu ne možemo da osetimo. Hvala Allahu što nas je uputio na pravi put i što nam je dao nam islam bude vera. Moramo da budemo ponosni jer smo mi ummet Muhammeda sallallahu alejhi ve selem. Neka osmeh i dobrotu našu vide svi. Ako nemamo da udelimo ništa, udelimo makar osmeh.
A mi danas radimo po ceo dan i ne znamo kako ćemo se vratiti svome Stvoritelju?! Kada preseliš, da li si obezbedio svome sinu da može da se školuje? Da li si ostavio decu koja će ti dovu učiti? Problem današnjice jeste što deca napuštaju roditelje, a roditelji treba da se pitaju da li su ispunili svoju misiju do kraja? Roditelji daju deci dunjaluk, a ne veru. Dali smo im sve, a zapravo im nismo dali ništa. A da smo ih naučili znali bi da su roditelji nakon Allaha, pa onda i Poslanika, najvažniji. Ne može da napusti svoje roditelje, jer je propao na oba sveta. Znamo predaju da se jedan od ashaba oženio i živeo sa svojom majkom. Zatim, usled nesuglasica majka je napustila svoj dom. Posle se razboleo i niti je mogao da ozdravi, niti da preseli. Kada je majka pričala sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, da se njen sin promenio nakon ženidbe rekao je: “Tvoj sin je zaslužio Džehenem i na ovom i na onom svetu.“ Međutim, majka mu je sve oprostila i taj ashab je u tom trenutku preselio sa šehadetom. Da li smo mi svesni šta znači jedna kletva majčina? Imamo roditelje, ne tražimo od njih da uče dovu na ovom dunjaluku i tu propuštamo veliku priliku. Majčina dova se ne odbija, a mi napuštamo svoje roditelje zbog dunjaluka i novca. Živi život koji ti je Allah dao i budi srećan sa onim što ti je Allah dao! Faraon je nama pouka, bio je najveći nasilnik i večno će u vatri biti.
Izučavajmo Kur’an i sunnet Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Allaha dž.š je stid da vrati prazne ruke svoga roba kada Ga zamoli i neka nam poslednje reči budu „Ešhedu en la ilahe ilallah, ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu!“

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 23 jun 2019 15:09

WhatsApp Image 2019 05 10 at 14.04.56

Petak 21. jun / 18. ševval

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjeg. Samo Njega obožavamo i samo od Njega pomoć i uputu tražimo. Svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu, i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, poslednji Božiji poslanik koji je došao da nas iz tmina na svetlost izvede. Neka je salavat i selam na poslednjeg Božijeg poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, na njegovu porodicu, njegove drugove i na sve one koji ga slede do Dana sudnjeg, uključujući i nas ovde prisutne.

Draga braćo i sestre u dini islamu, čovek je stvoren iz ljubavi i on za ljubav živi i umire. Mnogi ljudi, nažalost, svoju ljubav traže i grade na pogrešnim osnovama. To možemo primetiti po njihovom govoru jer čovek, po svojoj prirodi, najviše spominje ono što najviše voli. Mnogi danas vole samo ono što je prolazno: novac, automobile, provode i tako dalje. Prava ljubav treba da se traži i gradi na ljubavi prema Allahu, subanehu ve teala, a ona se najbolje pokazuje kroz česti zikrullah – spominjanje Allaha subhanehu ve teala. To je ljubav za koju vredi živeti i umreti jer je ona večna i sigurno će biti uzvraćena i propraćena Allahovom milošću, pažnjom, uputom i bereketom.
Kaže Allah Uzvišeni: ’O vernici, često Allaha spominjite i hvalite, i ujutro i navečer Ga veličajte, On vas blagosilja, a i meleki Njegovi, da bi vas iz tmina na svetlo izveo - On je prema vernicima samilostan.’
Allah nas ovim poziva da Mu što više zikr činimo, posebno ističući jutarnji i večernji zikr zato što je tada čovek uglavnom sam, kada su mu misli čiste, kada je neopterećen, kada ga niko i ništa ne odvraća od izražavanja bliskosti sa njegovim Gospodarom. Naravno, ovo ne znači da mi ne smemo i u toku celog dana Allaha spominjati: kada smo na poslu, sa porodicom , na putu… čak šta više, na Sudnjem danu ćemo se kajati za svaki trenutak našeg života koji smo proveli bez zikra. Upitali su Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koja su dela najvrednija, pa im je on, sallallahu alejhi ve sellem, odgovorio: ‘Da preseliš na ahiret a da ti jezik bude vlažan od zikra.’

Zikr je delo koje Allah, dželle šanuhu, najviše voli te tako zikr predstavlja put ka približavanju Allahog zadovoljsta. Zikr otklanja brigu i tugu iz srca a unosi radost, zadovoljstvo i sreću. Jača srce i telo, te pribavlja nafaku. Zikr otvara vrata istinske spoznaje, održava srce živim. Spominjanje Allaha, subhanehu ve teala, briše greha i otklanja njihove štetne posledice. Zikrom se otklanja otuđenost ihladnoća u odnosima izeđu roba i njegovog Gospodara. Kada čovek zikri u rahatluku, u dobroti – rezultate će najbolje videti onda kada upadne u teške situacije. Tu nam je najbolji primer Ejjuba, alehis-selama. On je primer i vođa strpljivih. Na nama je da Allaha, subhanehu ve teala, spominjemo uvek kada nam je dobro pa kada nas Allah iskuša, kada u tom trenutku budemo strpljivi i odani, Allah subhanehu ve teala će nam dati izlaz, spasiće nas i daće nam još veću nagradu. Budi strpljiv. Allah dželle šanuhu nas poznaje, ne opterećuje nas preko naših mogućnosti. Allah Uzvišeni nam ne daje teret koji ne možemo da podnesemo, daje nam u granicama, da bi nas približio Sebi. Ne da nas iskuša da bi nas uništio već iskušenje dolazi da se mi Allahu subhanehu ve tela približimo. Zato se kaže da kada rob spominje Allaha u dobroti šta god da ga zadesi Allah je tu i odaziva se njegovim molbama. Ako čekamo iskušenje pa da se obraćamo Allahu samo tada I da ga jedino tada veličamo i hvalimo – pitanje je da li će nam Allah odmah i tada primiti dove.

Prvi i najvredniji zikr je namaz. Pet dnevnih namaza čine da budemo u konstantnoj vezi sa Allahom subhanehu ve teala. Sama priprema za namaz je poseban odnos koji imamo sa našim Stvoriteljem. Već tada treba da budemo svesni da idemo da razgovaramo sa našim Gospodarom, jer kako kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Namaz je miradž vernika.’
Spominjanje Allaha, subhanehu ve teala, spašava čoveka od Allahove kazne. Zikr sa kojim dolaze meleki je uzrok spuštanja Allahove milosti. Čineći zikr čovek aktivira svoj jezik u onome što je korisno a čuva ga od onoga što je štetno: od ogovaranja, prenošenja tuđih reči i bestidnog govora.

Molimo Allaha, subhanehu ve teala, da nas učvrsti na pravom putu. Molimo Njega Uzvišenog da nam da svako dobro na ovom i budućem svetu, da nas sačuva od razniih iskušenja i kazne, da nas uvede u Džennet da budemo sa poslanicima, šehidima i svim dobrim ljudima. Molimo Allaha dželle šanuhu da nam poslednje reči na ovom svetu budu ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu,” kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije u Beogradu.