- - - - - -
petak, 22 novembar 2019
A+ R A-

hutba - 12. avgust 2016. / 9. zu-l-kade 1437 h.g.

hutba120816

''o vernici, Allaha se bojte, i neka svaki čovek gleda šta je za sutra pripremio i Allaha se bojte jer On dobro zna šta radite. i ne budite kao oni koji su zaboravili Allaha, pa je On učinio da sami sebe zaborave; to su pravi grešnici. nisu jednaki stanovnici džehennema i stanovnici dženneta; stanovnici dženneta će ono što žele postići.'' (hašr, 18,19. i 20. ajet). Allah uči čoveka da život ne prestaje smrću na ovom svetu, nego se nastavlja na budućem svetu - ahiretu. Allah uči čoveka da njegovom smrću dela koja je u životu uradio ne umiru, jer se i nakon smrti skupljaju sevabi od njih sve dok ta dela traju. ako je učinjeno dobro delo ono i dalje nakon smrti njegova počinioca isijava dobrotom i rađa sevabe, a ako je loše, ružno delo ono i nakon što se izvrši ostaje loše i narednim generacijama sve dok kao takvo traje. naš život, između rođenja i prvih belih čaršafa u koje nas je naša majka umotavala i ćefina u koje nas umotavaju kada preselimo, ima smisla samo ako je ono što radimo između ove dve životne tačke smisleno i pozitivno. a imaće smisla, ako se zapitamo šta to u životu radimo i šta to u emanet i sebi u miraz za budući svet, ali i narednim generacijama iza sebe ostavljamo. Allah nas upozorava: ''i neka svaki čovek gleda šta je za sutra pripremio.'' naše sutra jeste naš džennet ili, ne daj Bože, džehennem, a naše mesto na budućem svetu zavisi od toga kako smo verovali i šta smo radili na ovom svetu. ali mesto na ahiretu može se i menjati ako smo iza sebe ostavili kakva dobra da nam od toga pristižu sevabi i nakon naše smrti. šta je to što ostavljamo iza sebe kao zalog, miraz, vrednost ili trajnu sadaku kako to Božiji poslanik, alejhis-selam, kaže pa će nam teći dobra dela i nakon naše smrti? poslanik, alejhis-selam, kaže: „kada čovek umre prestanu mu teći dela osim u tri slučaja: trajna sadaka (hajrat, vakuf), nauka kojim se ljudi koriste i dobro odgojeno dete koje moli za svoga roditelja." međutim, Božiji poslanik, alejhis-selam, u hadisu je pomenuo samo dobra dela, ali šta je s lošim delima koje čovek ostavi iza sebe. kako ona žive i kakav trag ostavljaju iza sebe!? lepa reč, drag insan i prijatan miris ostavljaju radost na onima koji ih čuju, sretnu ili pomirišu, a ružan i neprijatan miris izaziva gađenje, odbojnost i sl. Allah u suri jasin, koju po preporuci poslanika, alejhis-selam, učimo kod umirućeg, kaže: „uistinu, Mi ćemo vratiti mrtve u život; i Mi ćemo ubeležiti sva (dela) koja su unapred poslali, i tragove (dobra i zla) koje su ostavili iza sebe; jer o svemu Mi vodimo računa u zapisu jasnom." prema ajetu ne samo da će ljudi biti oživljeni, nego Allah u životu održava tragove koje čovek iza sebe ostavi. ustvari, tragovi naših dela se ne dižu zajedno s nama s ovoga sveta, oni ostaju na zemlji živeti svoj život, ali se vezuju za nas. nisu svi tragovi istoga značaja i ne traju jednako. poslanik, alejhis-selam, kaže da je osmeh kojeg uputimo drugom čoveku takođe sadaka, ali ta sadaka je kratkotrajna i tiče se samo njih dvojice, recimo. ako mladog čoveka neko uputi na dobro delo, usmeri ga u život savetom i blagom rečju na namaz, na fakultet ili ga bodri da ne odustane od školovanja, tada trag tog truda i saveta ima duži vek trajanja, jer dok je taj mladić ili devojka na putu i u usmerenju na koji ga je taj dobri insan savetovao svi imaju koristi, njih dvoje, ali i zajednica. jer, od dobro obrazovanog i odgojenog inženjera, imama, doktora, pravnika, zidara, stolara i sl. imaju koristi svi u zajednici, pa je svima bolje. ali ima i tragova našeg delovanja koji traju kroz brojne generacije. danas pominjemo brojne vakufe koji svojim postojanjem govore o tome kako su nadživeli svoje utemeljivače, vakife, i kako su u svim generacijama imali veliki uticaj, ne samo na verski život, nego na sve segmente života. međutim, isto tako iz naše skorije povesti da se videti kako su pojedinci ostavili neizbrisiv trag na ljudskoj povesti, otvorili nove vidike, pomogli čovečanstvu da se zaustave neke bolesti i kuge, da se izleče bolesti koje su nekada davno desetkovale stanovništvo kod kojeg bi se pojavile. neki velikani nauke i izumitelji pomogli su čovečanstvu da živi lagodnije, brže putuje, komunicira i sl. s druge strane, povest beleži i one ljude i društvene sisteme koji su svojim radom i delovanjem unazadili čovečanstvo. danas ispaštamo zbog brojnih nedela koja su učinjena vakufu, poput agrarne reforme koju je uvela kraljevina u periodu od 1919. do 1931, oduzeta su velika imanja, brojna dobra od muslimana, čime su stavljeni u ekonomsku ovisnost i potčinjenost. komunistički režim je takođe oduzeo brojna imanja od muslimana i vakufa putem agrarne reforme, nacionalizacije i eksproprijacije. i kada smo se ponadali da smo zakoračili u novo vreme i društvo novih vrednosti, demantuje nas naša stvarnost. toliko vakufa čeka na povratak svojoj nameni! znajte da vakuf nije u vlasništvu čoveka ko god on bio, već opštenarodno, verničko dobro koje koristi ljudima i sredini u kojoj se nalazi i da jedan pedalj te zemlje ne sme biti narušen. naša je obaveza da pomažemo zajednicu na tom putu na način što ćemo je finansijski pomoći da može platiti trud i rad stručnih ljudi – pravnika koji zastupaju interese vakufa i zajednice i bore se za ovaj plemeniti cilj. ako zakonskim putem ne možemo da ostvarimo svoje pravo, onda nemojmo u svojim dovama zaboraviti vakuf i vakife: dovom za vakuf da se vrati zajednici, i dovom za vakife da ne budu svedoci na sudnjem danu da se nismo zalagali u ispunjenju amaneta vakufname, jer znamo da se brojne vakufname završavaju dovom kojom se proklinje onaj ko ne ispoštuje želju vakifa o nameni vakufa. koliko je tim nasilnim radnjama oduzimanjem vakufa oštećena zajednica muslimana, odnosno gušen verski, a time i kulturni i ekonomski život muslimana na ovim prostorima, sada i te kako vidimo. ovde treba da se prisetimo reči Božijeg vesnika, alejhis-selam, koji kaže: "onome ko bespravno uzme koliko pedalj tuđe zemlje, Allah će mu o vrat obesiti sedam kata zemlje na sudnjem danu." stanje koje smo zatekli je takvo kakvo jeste i nismo odgovorni za stanje koje smo zatekli, već za stanje koje ostavljamo iza sebe. ''taj narod je bio i nestao; njega čeka ono što je zaslužio, i vas će čekati ono što ćete zaslužiti, i vi nećete biti pitani za ono što su oni radili.'' svako od nas nosi deo odgovornosti kada je u pitanju opšte stanje, pa i pitanje šta se radi s vakufskom imovinom. naravno da odgovornost vodećih ljudi jeste veća, ali svako od nas pojedinačno nosi deo vlastite odgovornosti. generacije naših predaka će odgovarati za svoj rad i šta su nam u emanet ostavili, ali i mi ćemo odgovarati šta smo kao generacija uradili i šta smo to u miraz i emanet generacijama iza nas ostavili. koliko smo im olakšali da životne izazove njihove generacije lakše savladaju!? stoga, neka svako od nas pomogne vakufsku direkciju naše zajednice koja se prihvatila ovog velikog amaneta u ime svih muslimana srbije. to je naša verska, individualna i kolektivna, ali i generacijska obaveza!