- - - - - -
sreda, 21 avgust 2019
A+ R A-

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE - 28. JUN / 25. ŠEVVAL

WhatsApp Image 2019 05 10 at 14.04.55

Beograd, 28. jun / 25. ševval

"Uzvišeni Allah, dželle šanuhu, u najlepšem govoru poručuje: „A kada te robovi Moji za Mene upitaju, reci Ja sam doista blizu, odazivam se dovi onoga koji Me zamoli, zato neka se oni Mome pozivu odazovu i neka veruju u Mene kako bi bili na Pravom putu!“
Braćo i sestre u islamu, u našoj stalnoj trci i borbi za dunjalukom, činimo veliki greh zaboravljajući Onoga koji je stvorio i nas i dunjaluk i vreme. U svesti takvih ljudi postoje samo oni, njihov posao, kuća, porodica. Smatraju da su sve što imaju stekli svojim trudom a zaboravljaju da je to samo poklon Gospodara. S druge strane, sete se s vremena na vreme svoga Gospodara ali samtraju da je On tamo negde daleko iza zvezda, i zato rade sve što im je po volji bez odgovornosti. A ne znaju da je On vrlo blizu i da sve čuje i vidi. Uz sve to On im nudi blizinu, ali Ga oni odbacuju. Ima i nekih koji se redovno sećaju i traže Ga, ali na pogrešnom mestu. Traže Ga daleko, a On je u srcu. Razmišljaju o Njegovoj Uzvišenosti a zaboravljaju na Njegovu bliskot sa svojim robovima. Braćo i sestre, zbog svega ovoga naš iman trpi određene posledice i zato je moja namera da podignem malo svest o našem Gospodaru. Želim da vam ukažem na to koliko je naš Allah nama blizak i pristupačan.
U hadisu kudsiju se navodi: „Ja sam onakav kakvim me smatra Moj rob i s njim sam kada Me spomene. Ako Me spomene u sebi, i Ja njega spomenem u sebi. Ako Me spomene u društvu, i Ja njega spomenem u društvu lepšem od njegovog; ako Mi se približi za pedalj, Ja se njemu približim za lakat. Ako Mi se približi za lakat, Ja se njemu približim za rukohvat. Ako Mi dođe hodajući, Ja njemu idem trčeći.“
„O sine Ademov, kada bi Me ti dozivao i molio, oprostio bih ti ono što je kod tebe i ne bi Me to namučilo. Sine Ademov, kada bi tvoji gresi dosezali do nebesa, ako bi od Mene oprost zatražio, Ja bih ti oprostio i ne bi Me to namučilo. Sine Ademov, kada bi Mi ti došao sa gresima teškim kao zemlja a da Mi ne činiš širk, obasuo bhi te sa isto toliko oprosta.“
U trećem hadisu-kudsiju se navodi: „Ko ispolji neprijateljstvo prema mom prijatelju, Ja mu objavljujem rat! Najbliže čime Mi se Moj rob približava jesu farzovi, zatim nafile sve dok ga ne zavolim. A kada ga zavolim, onda Ja postajem njegov sluh kojim čuje, njegov vid kojim vidi, njegova noga kojom kroči. A ako Me za nešto zamoli, Ja to ispunim. A ako mi zatraži utočište, Ja mu ga pružim. Ja ne oklevam ni oko jedne stvari, kao što oklevam oko uzimanja duše mom robu verniku. On prezire smrt, a ja prezirem Njegovo razočaranje.“
Ovo su tri hadisi-kudsija i videli smo da nam Allah dželle, šanuhu, govori i traži da budemo odani Njemu. Njegovi prijatelji su vernici. Namaz kao farz je stub bez kojeg se ne može. To je obaveza svakog vernika, nakon ovog farza od nas se čini da radimo ono što je dobrovoljno jer tako se približavamo svome Gospdoaru. Dobrovoljni namazi, nafile, to je najteža stvar. Mi znamo da je poslednja trećina noći najvažnija jer se tada Dragi Allah spušta i pita da nam da šta nam treba. Mi imamo Kur’an i sunnet i samo treba da se pridržavamo toga i da budemo dosledni. On je naš Stvoritelj i On zna bolje od nas. Mi smo ga zapostavili i počeli sami da tragamo za dunjalukom, a On nam je već sve dao. Dato nam je šta nas vodi ka uspehu, šta nas vodi do cilja koji će biti za nas večan i dao nam je putokaz šta nas uništava i čega da se čuvamo. Ali muslimani su se odvojili od Kurana i sunneta, od imperativa koji je Allah nama dao. Postali smo robovi i ne možemo da se oporavimo od dunjalučkih kazni. Iskušenje je kratkotrajno, ali kod nas prelazi u bolest, u nešto što ne možemo da podnesemo. To je zato što ne izvršavamo ono što nam je Allah naredio. Ne klanjamo, ne činimo zikr, ne učimo Kur’an, ne želimo da saznamo gde je uspeh. Nije uspeh da radiš 24 časa i da budemo robovi dunjaluka. Otvorimo Knjigu koju nam je Allah objavio i videćemo olakšicu. Svedoci smo dženaza i opet nismo uzeli pouku. Naši roditelji, otišli su, borili su se za nas i ništa nisu poneli sa sobom. Od onoga što su stekli i za šta su se borili, na kraju nisu ni dete odgojili onako kako treba, oni su preselili a nema ko dovu da im prouči. Uništili su sebe i svoj Ahiret. Na dunjaluku je bilo puno faraona, puno bogatih, ali bilo je i puno dobrih. Ebu Bekr je sve dao, a svojoj porodici je ostavio Allaha, a On mu je dao Džennet. Mi nemamo namaze, dobra dela, zavidnici smo, krenuli smo šejtanovim stopama i želimo što više da imamo kao da ćemo zauvek ostati i zato nemamo zapravo ništa. Da sledimo Allahove reči, mi bismo uživali na ovom dunjaluku. Jedan dinar da damo na Njegovom putu, Allah će nam otvoriti vrata bereketa. Ako je naš jedini odgovor „ja sam musliman“, onda mi nikakvu lepotu ne možemo da osetimo. Hvala Allahu što nas je uputio na pravi put i što nam je dao nam islam bude vera. Moramo da budemo ponosni jer smo mi ummet Muhammeda sallallahu alejhi ve selem. Neka osmeh i dobrotu našu vide svi. Ako nemamo da udelimo ništa, udelimo makar osmeh.
A mi danas radimo po ceo dan i ne znamo kako ćemo se vratiti svome Stvoritelju?! Kada preseliš, da li si obezbedio svome sinu da može da se školuje? Da li si ostavio decu koja će ti dovu učiti? Problem današnjice jeste što deca napuštaju roditelje, a roditelji treba da se pitaju da li su ispunili svoju misiju do kraja? Roditelji daju deci dunjaluk, a ne veru. Dali smo im sve, a zapravo im nismo dali ništa. A da smo ih naučili znali bi da su roditelji nakon Allaha, pa onda i Poslanika, najvažniji. Ne može da napusti svoje roditelje, jer je propao na oba sveta. Znamo predaju da se jedan od ashaba oženio i živeo sa svojom majkom. Zatim, usled nesuglasica majka je napustila svoj dom. Posle se razboleo i niti je mogao da ozdravi, niti da preseli. Kada je majka pričala sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, da se njen sin promenio nakon ženidbe rekao je: “Tvoj sin je zaslužio Džehenem i na ovom i na onom svetu.“ Međutim, majka mu je sve oprostila i taj ashab je u tom trenutku preselio sa šehadetom. Da li smo mi svesni šta znači jedna kletva majčina? Imamo roditelje, ne tražimo od njih da uče dovu na ovom dunjaluku i tu propuštamo veliku priliku. Majčina dova se ne odbija, a mi napuštamo svoje roditelje zbog dunjaluka i novca. Živi život koji ti je Allah dao i budi srećan sa onim što ti je Allah dao! Faraon je nama pouka, bio je najveći nasilnik i večno će u vatri biti.
Izučavajmo Kur’an i sunnet Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Allaha dž.š je stid da vrati prazne ruke svoga roba kada Ga zamoli i neka nam poslednje reči budu „Ešhedu en la ilahe ilallah, ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu!“