- - - - - -
petak, 22 novembar 2019
A+ R A-

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG, ABDULLAHA EF. NUMANA

WhatsApp Image 2019 11 02 at 14.33.44

Bajrakli džamija u Beogradu, 1. novembar 2019.

„Draga i poštovana braćo i drage i poštovane sestre, hvala Allahu dragom da smo se ponovo našli ovde u našoj lepoj džamji. Hvala Allahu da smo se setili da smo muslimani. Biti musliman - to je naša karakteristika. Bez toga smo ništa, bez toga ne značimo nikome ništa i što smo bolji muslimani to će nam neki više zavideti. Naš islam moramo čuvati i nikada ga ne smemo napuštati.

Allah Uzvišeni u Kur’anu kaže: „Nije dobročinstvo u tome da okrećete lica svoja prema istoku i zapadu, nego su dobročinitelji oni koji veruju u Allaha, u drugi svet, u meleke, u knjige, u poslanike, te oni koji od imetka, iako im je drag, daju rođacima i siročadi, siromasima i putnicima namernicima, prosjacima, i za otkup iz ropstva, oni koji namaz obavljaju i zekat daju, i koji obavezu svoju, kada je preuzmu, ispunjavaju, te oni koji su strpljivi u nemaštini i u bolesti, i za vreme borbe. To su oni koji su iskreni."
Dakle, prvo je da verujemo u Allaha. Danas želim da govorim o jednom delu ovog ajeta: „I koji obavezu svoju, kada je preuzmu, ispunjavaju.“ Oni koji drže svoju reč. To je ono između nas. Imaju neke dužnosti koje su samo prema Allahu, poput šehadeta, namaza, posta... E sada, kako se mi odnosimo jedni prema drugima? Kao ljudi mi govorimo, imamo svoju reč, obećavamo jedni drugima, mi se obraćamo jedni drugima, to nam je sve Allah dao, da kao ljudi možemo da se obraćamo. U tom obraćanju između nas postoji da se da reč. Dati nekom svoju reč, ako se ta reč ne izvrši onda reba kefaret praviti, iskup činiti. Toliko je reč vredna. Naša reč je naša lična karta. Ja ne znam vas drugačije niti vi mene znate drugačije nego po mojoj reči. Po onome što ja govorim i još što je važnije da li ja verujem u ono što govorim ili samo pričam priču. Dobro me ispitajte. Jer ako ja samo pričam priču onda bolje nađite nekog drugoga. Vallahi.

Stvar je islama biti bolji čovek. Stvar je islama da se naučimo da budemo ljudi. Da budemo više nego ono što jede tri puta dnevno i spava. Da budemo više od onoga ko pravi decu i proizvodi decu. To rade i lavovi i tigrovi i ptice. Ali jedini je čovek taj od Allahovih stvorenja koji ima obećanje i koji treba svoje obećanje da čuva i da ga ispuni. Naš bratski odnos se zasniva na poverenju, samo su vernici oni koji su poverljivi. Oni poštuju Allaha, oni veruju, oni se boje Božije kazne, zato što vernici nikada ne lažu i uvek istinu govore ma kava ona bila. Istina je osnova svega. Bez istine nema ničega, nema pravog verovanja, nema islama. Ljudi su davali svoje živote zbog istine. Ti ljudi se zovu šehidi. Zašto? Zato što su hteli da istina pobedi i oni su sada kod Allaha Uzvišenog. Zato što su se žrtvovali na Njegovom putu. To je njihova istina. Mi možemo od njih da naučimo kako da živimo, kako da radimo, kako da budemo bolji. Dokle god smo živi moramo da mislimo, i da se unapređujemo i da budemo bolji ljudi. Za to nije potrebna velika pamet. U početku, u Mekki je bilo samo šest pismenih ljudi a mi sada imamo da je Kur’an zapisan. Postali su bolji ljudi zbog Kur’ana. Nisu to postali zbog svojih plemenskih običaja. Ti plemenski običaji su ih uništavali, oni su bili važniji od zdravog razuma. Onda je došao Kur’an. Onda je došao Poslanik da opomene ljude da su zalutali, i da ih pozove na Pravi put. Gde je naš Pravi put? U Kur’anu. Gde je izvršenje Pravog puta? U sunnetu. Kako se hoda Pravim putem je život Allahovog poslanika, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem. To je odgovor na sve. Imamo ono što niko drugi nema. Mi smo jedini narod koji ima celokupnu istinu, nerazvodnjenu, nepokvarenu. Onakvu kakva je došla – takva je i danas. Allah dragi je čuva.

Neka Allah dragi čuva i nas, naše porodice, neka nam olakša život da budemo muslimani, da nam islam i islamski put bude lak“, kazao je između ostalog muftija srbijanski, Abdullah ef. Numan.