- - - - - -
subota, 06 jun 2020
A+ R A-

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

WhatsApp Image 2019 12 27 at 22.20.13

Beograd, 27. decembar 2019.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Praštanje je vrlina koja krasi izrazito odgojene ljude, pa je Uzvišeni Allah stoga Svome Poslaniku naredio da oprašta drugima:
Praštanja se drži, traži da se čine dobra dela, a neznalica se kloni! (El-A‘raf, 199)

Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao meleka Džibrila o značenju ovog ajeta, on mu reče: ”Sačekaj dok pitam Sveznajućeg i Najmudrijeg.” Potom se vratio i rekao mu: ”Muhammede, Allah ti naređuje da spajaš rodbinske veze sa onima koji su je sa tobom prekinuli, da daješ onome ko je tebi uskratio i da oprostiš onome ko je tebi nepravdu učinio.”
Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, u potpunosti se povinovao naredbama Uzvišenog Allaha spomenutim u prethodnoj predaji, te je bio najbolji primer kako se spaja rodbinska veza sa onima koji su tu vezu sa njim prekinuli, kako se daje i pomaže onima koji su njemu pomoć uskratili, i kako se oprašta onima koji su njemu nepravdu i nasilje učinili. Iz sledećih primera u to ćemo se i uveriti:

- Aiša, radijallahu anha, kaže: ”Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, nikada nije bilo dato pravo da bira između dve stvari, a da nije odabrao onu lakšu, ako se ne bi radilo o grehu, a ako bi se radilo o grehu, on bi bio najudaljeniji od njega. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nikada se nije srdio zbog sebe, već bi se srdio samo ukoliko bi Allahov propis bio oskrnavljen.”

- Nakon što je onog jutra kada je oslobodio Meku ušao u Časni Hram, zatekao je Kurejšije kako pognutih glava sede i čekaju kako će im presuditi. On ih upita: ”O Kurejšije, šta mislite kako ću prema vama postupiti?”, a oni odgovoriše: ”Lepo, ti si brat plemeniti i sin brata plemenitog.” ”Idite, slobodni ste”, reče im on. Dakle, sve im je oprostio i pored činjenice da su prema njemu i njegovim ashabima učinili nebrojeno raznovrsnih zločina. Nikome se od prisutnih nije osvetio, niti je koga udario, niti je naredio da se neko od njih pogubi.

– Jevrej Lebid b. A‘sam opsihirio je Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nakon čega ga je Uzvišeni Allah o tome obavestio. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ne samo da ovog jevreja nije ni na koji način kaznio, već nije zabeleženo ni da ga ja prekorio. Ovakav vid Poslanikovog, sallallahu alejhi ve sellem, ponašanja prema čoveku koji mu je učinio nažao najbolji je primer koji jasno ukazuje do koje je mere bio spreman praštati drugima, pa neka su na njega najljepši salavat i najpotpuniji selam sve do Sudnjega dana!

– U povratku sa Tebuka ka Medini jedna skupina munafika skovala je zaveru protiv Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, želeći da ga ubiju. Poslanik je bio obavešten o njihovim namerama i saznao je za njihov mučki plan, ali im je oprostio, rekavši: ”Ne želim da ljudi pričaju kako Muhammed ubija svoje drugove.”

– Došao mu je neki čovek s namerom da ga ubije, međutim, njegove namere su bile otkrivene. Ashabi rekoše Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: ”Ovaj je došao s namerom da te ubije”, nakon čega se spomenuti čovek od silnoga straha poče tresti, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ”Ne boj se, ne boj se! Čak da si me i hteo ubiti, to ne bi mogao učiniti.” Ovako mu je rekao jer ga je Uzvišeni Allah obavestio o tome da će ga On sačuvati od ljudi i da mu oni neće moći nauditi, pa mu je zbog toga i oprostio i pored činjenice da ga je ovaj hteo ubiti. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ovog čoveka ne samo da nije kaznio, već protiv njega ništa nije preduzeo.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije ovo uradio samo sa Mekkelijama, već je to i uradio sa stanovnicima Taifa, Benu Sekifom, plemenom koje je živelo u drugom najvećem gradu na Arapskom poluostrvu.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, otišao im je desete godine po poslanstvu da ih pozove u islam. Zaputio se ka Taifu s velikom željom i nadom da će se njegovi stanovnici odazvati njegovom pozivu. Kada je stigao, planirao se sastati sa trojicom vrlo uglednih i poštovanih ljudi iz plemena Sekif, a radilo se o trojici rođene braće (Abdu-Jalejl b. 'Amr b. Umejr, Mes‘ud b. Amr b. Umejr i Habib b. Amr b. Umjer). Nakon pozivanja, evo šta su odgovorili: Prvi je rekao: ''Pocepao ja Kabin ogrtač ako te je Allah poslao!'', drugi reče: ''Zar Allah baš nikoga drugog do tebe nije mogao da pošalje?'', a treći: Tako mi Allaha, nikada neću sa tobom progovoriti. Ako si ti uistinu Poslanik, pa ti si onda toliko opasan da ti ne smem ni odgovoriti; a ako lažeš na Allaha, onda mi ni ne priliči da ti bilo šta odgovorim!!'' (Ibn Hišam)
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ustade i tužan ih napusti, ali i pored toga ostao je u gradu deset dana pozivajući narod u islam i nije ostavio nikog a da ga nije pozvao. Desetog dana su mu preteći rekli: ''Izlazi iz našeg grada!'' i na njega i na Zejda b. Harisa nahuškali maloumnike, ludake i robove koji ga počeše vređati, psovati, galamiti i vikati, gađati ga kamenjem. Nakon toga se vratio u Mekku.

Sledeći hadis opisuje šta se zbilo nakon Taifa i pre ulaska u Mekku. Aiša, radijallahu anha, pitala je Verovesnika, sallallahu alejhi ve sellem: ''Da li si doživio teži trenutak od onog na dan Bitke na Uhudu?'' ''Svašta sam doživeo od tvoga naroda – reče on – ali najteže što sam doživio bilo je ono na Dan Akabe, kad sam se obratio Ibn Abdu Jalilu b. Abdu-Kulalu, pa nije prihvatio ono što sam hteo. Otišao sam veoma potišten i nisam se osvestio sve dok nisam došao u Karni Se‘alib. Tada sam podigao glavu i ugledao kako mi oblak pravi hlad. Pogledao sam (ga bolje), a ono u njemu Džibril. Poziva me i reče: 'Allah je čuo ono što ti je rekao tvoj narod i kako su te odbili. On ti je poslao meleka (koji je zadužen za brda) da mu narediš što god hoćeš u vezi s njima.' Potom me pozva melek brda, nazva mi selam, a zatim reče: 'Muhammede, to je tako, pa šta želiš?' zatim reče: 'Ako hoćeš, ja ću nad njima poklopiti dva brega.' 'Ne', rekao je Verovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, 'ja se nadam da će Allah dati da od njih postanu oni koji će samo Allahu ibadet činiti i neće Mu pripisivati sudruga.'” (Buharija)

Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, bilo je draže da osaburi na uvredama i povredama nego da ljudi budu uništeni kao mnogobošci. Da je tražio njihovo uništenje, ne bi bio ukoren, ali on, sallallahu alejhi ve sellem, iz milosti prema narodu, to nije prihvatio. Kasnije je od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, traženo da dovi protiv plemena Sekif, na šta je on, sallallahu alejhi ve sellem, dovio: ''Allahu, uputi Sekif! (Tirmizi i Ahmed)

U ovim primerima se oslikava ličnost Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i manifestuje značenje ajeta koji u prevodu glasi: ''Ti si doista plemenite ćudi'' (El-Kalem, 4)
Pogrešno prenose i rasuđuju oni koji žele Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da predstave u ružnom svetlu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslan je da uspostavi lepo ponašanje među ljudima, a kako će uspostavljati nešto ako on to sam ne poseduje?! Njegovo lepo ponašanje se pogotovo istaklo prema neprijateljima, a možemo zamisliti tek kakav je bio prema suprugama, porodici, prijateljima i ostalim muslimanima ako je ovako postupao sa neprijateljima.

Gospodaru naš, podari blagoslov Tvoj Muhammedu, alejhis-selamu, i njegovoj časnoj porodici, kao što sig a poklonio Ibrahimu, alejhis-selamu, I porodici Ibrahima, alejhis-selam. Ti si Slavljen i Hvaljen.

Molim Allaha, dželle šanuhu za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“,, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.