- - - - - -
nedelja, 29 novembar 2020
A+ R A-

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

WhatsApp Image 2020 11 01 at 15.00.41
30. oktobar 2020.
 
"Hvala Allahu koji puno daje, Milostivom, koji pokajanje prima, stvorio je ljudski rod od zemlje i podario mu sve što je potrebno za život. Svedočim da je samo Allah istinski Bog, Jedini, nema sudruga, i u to verujem bez imalo sumnje i dvojbe, i svedočim da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, Njegov rob i poslanik, kome je objavljena Knjiga koja je uputa i opomena pametnima, neka je Allahov blagoslov na njega, njegovu porodicu, ashabe, i na sve one koji ga slijede u dobru do Sudnjega dana.
 
O ljudi, bojte se Allaha, Gospodara vašega, činite pokajanje jer Allah voli one koji se puno kaju i tražite oprost za svoje grehe jer On najbolje prašta. Pokajte se Gospodaru svome iskreno tako što ćete ostaviti grehe, pokajte se zbog onoga što ste počinili i donesite čvrstu odluku da to nećete ponoviti. To je iskreno pokajanje koje vam se naređuje:
“O vi koji verujete, učinite pokajanje Allahu iskreno, da bi Gospodar vaš preko ružnih postupaka vaših prešao i da bi vas u džennetske bašte, kroz koje će reke teći, uveo…” (Et-Tahrim, 8)
 
Nije ispravno pokajanje kada čovek izgovori: “Ja se kajem”, ili “Allahu moj, oprosti mi!”, a nakon toga i dalje čini grehe, niti je ispravno ako se izgovori formalno ne unoseći se iskreno s pokajanjem radi počinjenog, niti je ispravno ako se pokajanje čini s namerom ponovnog vraćanja grešenju i nepokornosti Gospodaru.
Draga braćo, pokajte se svome Gospodaru pre nego vam se vrata pokajanja zatvore! Allah prima pokajanje sve dok duša ne dođe do grla. Uzvišeni kaže:
“Allah prima pokajanje samo od onih koji učine kakvo rđavo delo iz lakomislenosti, i koji se ubrzo pokaju; njima će Allah oprostiti. – A Allah sve zna i mudar je. Uzaludno je kajanje onih koji čine rđava dela, a koji, kad se nekom od njih približi smrt, govore: ‘Sad se zaista kajem!’, a i onima koji umru kao nevernici. Njima smo bolnu patnju pripremili.” (En-Nisa, 17-18.)
Zato požurite s pokajanjem, o odanici Božjii, jer ne znate kada će vam smrtni čas doći, niti znate kada će vas Allahova patnja iznenaditi:
“Zar oni mogu biti sigurni od Allahove kazne? Allahove kazne se ne boji samo narod kome propast predstoji.” (Al-A’raf, 99.)
 
Allahovi robovi, da li ste sigurni od Allahove kazne? Allah vam daje nebrojene blagodati, a vi uzvraćate gresima. Zar ne vidite šta se dešava u svetu? Mnogi teško žive i na velikim su iskušenjima. Glad, vetrovi, nedostatak hrane,covid zadesilo je mnoge države. Zar se ne bojite da se to može dogoditi i vama? Allah daje i nasilnicima do određenog roka i onda ih žestoko kažnjava:
“Eto, tako Gospodar tvoj kažnjava kad kažnjava sela i gradove koji su nasilje činili. Kažnjavanje Njegovo je zaista bolno i strašno.”( Hud, 102.)
 
Najveća kazna je kada se srca skamene i razbole. Mnogi ljudi danas imaju kamena srca: slušaju vazove, predavanja, čitaju Allahovu Knjigu i hadise Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ali kao da ne čuju i ne vide. Među njima ima onih koji samo za vreme slušanja predavanja shvate poruku, ali se odlaskom s tog mesta ugasi plam vere, obuzima ih nemar i vraćaju se starim delima. Za vreme predavanja njihove uši čuju kakva kazna čeka one koji izostavljaju namaz, ali tome ne pridaju pažnju i ne kaju se, kao da ne čuju. Uzvišeni kaže:
“A njih smeniše zli potomci, koji molitvu napustiše i za požudama pođoše; oni će sigurno zlo proći; ali oni koji su se pokajali, i verovali, i dobro činili, njima se neće nikakva nepravda učiniti, oni će u Džennet ući.” (Merjem, 59-60.)
 
Slušaju predavanja o kazni koja čeka one koji ne daju zekat, ali neće da izdvajaju zekat od imetka koji je u suštini vlasništvo Allaha:
“Reci: “Ja sam čovek kao i vi, samo – meni se objavljuje da je vaš Bog samo jedan Bog, zato se Njemu iskreno klanjajte i od Njega oprost tražite! A teško onima koji Njemu druge ravnim smatraju, koji zekat ne daju i koji u onaj svijet ne veruju!'” (Fussilet, 6-7.)
Sve ovo oni saslušaju, ali i dalje zekat ne daju i time sebi uskraćuju mogućnost da koriste dobro svog imetka, a neko drugi mimo njih će ga trošiti. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Kada se nemoral proširi u jednom narodu, pojaviće se razne bolesti koje nisu bile kod njihovih predaka; ako budu zakidali na vagi i meri, snaći će ih suše i nestašice i nasilje vladara; ako ne budu davali zekat, neće im padati kiša s nebesa, i da im nije stoke, nikad im ne bi ni pala; neće prekršiti Allahov i Poslanikov ugovor a da ne budu kažnjeni time da njihov neprijatelj ovlada njima, i da im otme deo od imetaka njihovih; neće njihove vođe i njihovi imami prestati suditi i vladati se po Allahovoj Knjizi a da se neće međusobno zavaditi!” (Bejheki)
 
Draga braćo! Nije ispravno pokajanje ako se nakon njega ustraje u činjenju greha! Kako se čovek može smatrati pokajnikom od greha ako i dalje čini isti greh? Kako može biti pokajnik od prevare ako i dalje vara u kupoprodaji i sveukupnom ponašanju? Kako može biti pokajnik od gibeta – greha koji ima težinu jedenja mesa umrlog brata – ako i dalje ogovara svet na svakom mestu gde mu se pruži prilika. Kako može biti pokajnik od bespravnog korištenja tuđeg imetka ako i dalje lažima ostvaruje nepravedno prisvajanje tuđe imovine. Verovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Ko je na nepravedan način prisvojio tuđi imetak ili oskrnavio tuđu čast neka to odmah izmiri pre nego dođe tamo gde neće biti dinara i dirhema, već samo dobra i loša dela!” (Buhari)
 
Draga braćo! Kako god iskreno pokajanje podrazumeva da se prestane sa činjenjem greha, da se kaje zbog toga što je učinjen i da se više ne ponavlja, podrazumeva i čvrsto opredjeljenje da se ustraje u obavljanju naređenih dela shodno mogućnostima. Time će se osoba smatrati iskrenim pokajnikom koji zaslužuje Allahovu ljubav i zadovoljstvo:
“Allah zaista voli one koji se često kaju i voli one koji se mnogo čiste.” (El-Bekare, 222. )
Zato se, draga braćo, pokajte svome Gospodaru i molite Ga za oprost svojim jezicima i srcima. Uzvišeni kaže:
“I svi se Allahu pokajte, o vernici, da biste postigli ono što želite.” (En-Nur, 31.)
 
Požurite s pokajanjem pre nego smrtni čas dođe da ne biste umrli sa gresima. Mnogo je onih koje zavara nada i šejtan pa odgađaju pokajanje te ih smrt zadesi u mladosti a da se nisu pokajali. Dužnost je požuriti s pokajanjem jer je odgađanje pokajanja greh za koji se takođe treba pokajati.
Tevba – pokajanje spada u obligatna dela jer je naređuju Allah i Njegov Poslanik, alejhis-selam, i ona je uslov za sreću i spas i na ovom i na budućem svetu. Uzvišeni veli:
“Da od Gospodara svoga oprost tražite i da se pokajete, a On će vam dati da do smrtnog časa lepo proživite i svakom čestitom daće zasluženu nagradu” (Hud, 3.)
“I svi se Allahu pokajte, o vernici, da biste postigli ono što želite.” (En-Nur, 31.)
 
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “O ljudi, pokajte se Allahu i molite Ga za oprost! Ja se kajem dnevno stotinu puta.” (Muslim)
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ja od Allaha oprost molim i kajem Mu se u toku dana više od sedamdeset puta.” (Buhari)
 
Draga braćo, sa pokajanjem treba požuriti. Allahove naredbe i naredbe Njegovog Poslanika treba odmah izvršavati, jer nemamo utemeljenja da ih je dozvoljeno prolongirati. Odgađanje pokajanja uzrokuje povećanje greha, jer Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Kada vernik počini greh, na njegovom srcu se pojavi crna mrlja, koju Allah spominje u Svojoj Knjizi:
“A nije tako! Ono što su radili prekrilo je srca njihova.” (Tirmizi)
 
Allahu dragi, podari nam snage da se što pre pokajemo za počinjene grehe i da činimo dela s kojima si Ti zadovoljan, javno i tajno, a Tebi su sve tajne poznate. Molimo Te da učiniš da naše poslednje reči na ovom svetu budu ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu.”