- - - - - -
sreda, 01 april 2020
A+ R A-

Hutbe

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 22 decembar 2019 13:00
WhatsApp Image 2019 12 22 at 12.53.52
Beograd, 20. decembar 2019. godine
“Hvala Allahu, dželle šanuhu, Gospodaru svih svetova, Koji je učinio petak najodabranijim danom u sedmici. Neka su salavat i selam na Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, koji je petkom poklanjao posebnu pažnju svome gospodaru i svome ummetu.
Mi obično kada osvane petak prvo što pomislimo jeste “evo ga još jedan petak, valja mi opet u džamiju da otarasim onu džumu.” Retko ko od nas pomisli da je petak dan ibadeta i najbolji dan u kome sunce obasja Zemlju. Pogotovo oni među nama koji znaju i koji su svesni da petak ima stotinu obllika i da su neki od tih oblika važni za ummet poslanika Muhammeda, alejhis-selam. Da bismo probudili našu svest o vrednostima dana petka, mi ćemo navesti njegovih nekoliko najvrednijih oblika.
Petak je mubarek dan ovog ummeta. ”Zaista je petak Allah muslimanima učinio mubarek danom. Pa ko dođe na džuma namaz, neka se okupa, ako bude imao miris neka se namiriše i neka upotrebi misvak.” Dakle, dok jevreji imaju subotu, a hršćani nedelju, muslimani imaju petak, kao mubarek dan.
”Najvredniji namaz kod Allaha je sabah u džematu petkom.” Ovo je hadis, ali ujedno i poziv svima nama da ubuduće svakog petka klanjamo sabah u džematu.
“Džehennem se potpaljuje svakim danom osim petkom.” Ovaj hadis ukazuje na posebnu Allahovu milost koju On petkom poklanja Svojim robovima. Pa tako vernik koji bude preselio na Ahiret u petak, biće oslobođen kaburskog ispitivanja i kaburskog azaba, a imaće i nagradu šehida.
Petkom je lepo poraniti u džamiju. ”Ljudi će na Sudnjem danu sedeti do Allaha onim redosledom kako su dolazili na džuma-namaze: prvi, pa drugi, pa treći.” Postoje i drugi hadisi koji govore o vrednosti ranog dolaska na džumu, ali, zaista, trebamo znati da čoveku ne treba bolja nagrada, ni na Dunjaluku ni na Ahiretu, od boravka u Allahovoj, dželle šanuhu, blizini.
”Ko klanja džumu, a zatim prouči sure Ihlas, Felek i Nas, te Fatihu po sedam puta, biće sačuvan do sledeće džume.” Ovde se misli na fizičku sigurnost onoga ko klanja džumu, njegovog imetka i njegove porodice.
Petkom se poništavaju gresi. Odnosno, onaj ko klanja dve džume uzastopno, Dragi Allah mu oprašta manje grijehe, koje je učinio, između te dve džume. ”Džuma do džume briše manje grehe između njih.”
”Petkom postoji jedan trenutak, u kome ako musliman zatraži neki hajr od Allaha, On će mu to podariti. Taj trenutak je kratak.” Davanje ovakvog trenutka predstavlja veliku Allahovu, dželle šanuhu, blagodat nama. Taj trenutak je skriven, a o njemu postoji mnogo mišljenja. Skriven je iz sličnog razloga iz kojeg je skriveno i najveće Allahovo, dželle šanuhu, ime – da bismo što više petkom učili dove i proveli što više vremena u ibadetu.
Petkom se umnogostručuje više stvari. Uvećava se imetak sadakom, umnogostručuje se nagrada za dobra i kazna za loša dela. Zato Poslanik, alejhis-selam, preporučuje svom Ummetu da petkom što više daju sadaku, da čine što više dobrih dela i da se čuvaju loših, podsećajući da se sedmica po petku poznaje.
Poslaniku se petkom izlažu dela njegovog Ummeta i zato on savetuje svome Ummetu da petkom što više donose salavate na svoga Poslanika. ”Donosite puno salavata na mene svakog petka, pa ko bude više salavata na mene donosio, biće bliži meni u Džennetu.”
”Allahu se dela izlažu ponedeljkom i četvrtkom, a verovesnicima, očevima i majkama petkom, pa se oni raduju njihovim dobrim delima i lica im postaju belja i ozarenija.”
Evo čuli smo koje su to nagrade dana petka, nadam se da ste ih upamtili i da ćete u buduće biti svesni njegove vrednosti i da ćete svaki petak sa radošću dočekivati.
Molim Allaha, džellešanuhu, da nas uputi na put koji vodi ka Njemu, Njegovoj blizini, milosti, oprostu i zadovoljstvu. Molim Allaha, džellešanuhu, da nam da dobro, da primi naše namaze, da primi naše ibadete. Molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i sa svima onima koji su zaslužili Džennet boreći se i nadajući se Allahovoj milosti. Molim Allaha, džellešanuhu, da nam poslednje reči na dunjaluku budu ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu”,kazao je između ostalog Ramdan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije u Beogradu.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 15 decembar 2019 16:27

WhatsApp Image 2019 12 15 at 12.35.43

Beograd, 13. decembar 2019.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Allah subhanehu ve te’ala nam kazuje u svojoj Knjizi:
„Elif Lam Ra. Ovo je Knjiga čiji se ajeti pomno nižu i od vremena do vremena objavljuju, od Mudrog i Sveznajućeg, da se samo Allahu klanjate - ja sam vam od Njega, da opominjem i da radosne vesti kazujem, da od Gospodara svoga oprosta tražite i da se pokajete, a On će vam dati da do smrtnoga časa lepo proživite i svakom čestitom daće zasluženu nagradu. A ako leđa okrenete - pa, ja se, zaista, bojim za vas patnje na Velikom danu.” (Hud, 1.-3 ajeta)

“Onaj ko kakvo zlo učini ili se prema sebi ogreši pa posle zamoli Allaha da mu oprosti – naći će da Allah prašta i da je Milostiv.” (En-Nisa, 110. ajet)

“I za one koji se, kada greh počine ili kad se prema sebi ogreše, Allaha sete i oprost za grehe svoje zamole - a ko će oprostiti grehe ako ne Allah? - i koji svesno u grehu ne ustraju.” (Ali- Imran, 135. ajet)

“I zamoli oprost od Allaha – Allah, uistinu, prašta i samilostan je.” (En-Nisa, 106. ajet)

“Znaj da nema Boga osim Allaha! Traži oprosta za svoje grehe i za vernike i za vernice! Allah zna kud se krećete i gde boravite.” (Muhammed, 19. ajet)

Traženje oprosta za grehe je jedna od obaveza svakog mu’mina prema svome Stvoritelju. Da bi Allah oprostio grehe koje je čovek prema Njemu učinio, nužno je da se gršenik iskreno pokaje i zamoli za oprost, priznajući svoj greh i nastojeći da taj greh više nikada ne učini. Priznajući svoju slabost vernik želi da stekne naklonost Gospodara svoga. Obraćanje Allahu, dželle šanuhu, bez ikakvog posrednika je bez sumnje ibadet.
U suri En-Nisa, u 27. i 28. ajetu. Allah subhanehu ve te’ala kaže:
“Allah želi da vam oprosti, a oni koji se za strastima svojim povode žele da daleko s Pravog puta skrenete. Allah želi da vam olakša – a čovek je stvoren kao nejako biće.“

Traženje oprosta samo od Allaha, dželle šanuhu, je dužnost svakom muslimanu i muslimanke. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je učio ashabe kako da traže oprost i kako da se skrušeno obraćaju Allahu. On sam, sallallahu alejhi ve sellem, je u toku jednog dana tražio oprost od Allaha više od 70 puta, a poznato nam je da mu je Uzvišeni oprostio sve grehe, pa koliko onda puta mi treba da tražimo oprost?
U hadis-i-kudsiju kaže Allah uzvišeni:
“O moji robovi! Vi grešite noću i danju a Ja praštam sve grehe, zato tražite oprost od Mene i Ja ću vam oprostiti.”
Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Moji sledbenici neće biti kažnjeni dok sam ja među njima i dokle god traže oprost za grehe. Kada ja napustim ovaj svet, ostaviću im da traže oprost Gospodara Sudnjega dana.”

Šejtan je rekao Allahu dželle šanuhu: “Gospodaru, tako mi veličine Tvoje, ja ću zavoditi Tvoje robove sve dok im se duša nalazi u telu.“ Allah mu na to odgovori: „A Ja ću im, tako mi Moje moći i veličine, opraštati grehe sve dok se budu Meni obraćali tražeći oprost.“

Ko želi da se raduje dok bude gledao stranice svoje knjige na Sudnjem danu, neka traži što više oprosta. Naša dva pisara beleže naša dobra i loša dela, prate sve i to beleže. Kada uzmemo Kur’an i sunnet da nam budu vodiči ka cilju, to je Džennet a ne dunjaluk, tu su nam odgovori kako da svoj život obogatimo sa dobrim stvarima. Kod Allaha je najbolji onaj koji je najbogobojazniji, ali šta to treba da uradimo da zaradimo svoju nagradu? Mi sami sebe ne poznajemo dovoljno kao što nas poznaje Allah dželle šanuhu i zato nam On kazuje da imamo dva puta i mi biramo, hoćemo li dobro ovog i budućeg sveta ili samo dobro ovog sveta. Robovanje dunjaluku bez Ahireta je propast. Allah nam je dao imetak, bereket a mi ljudima oduzimamo njihov hakk, da bismo mi imali više. Allah dželle šanuhu nekome da bogatstvo, imetak, stavlja ga na iskušenje, koliko će on to da podnese i drugima da daje. Siromašni ljudi u našoj okolini su iskušenje bogatih. Ti daješ, Allah ti daje. Nemoj da se plašiš kad daš na Allahovom putu, plaši se kada prigovaraš za ono što si dao. Za tvoju sadaku, Allah će te nagraditi i mi ne znamo koliko nas je sadaka spasila od raznih nedaća. Kaže se da će svako na Sudnjem danu biti ispod svoje sadake, koliko je delio – toliko će imati hlada.

„Dela se vrednuju prema nagradi.“ Na ovome se temelji islam. Sve što radimo u isalmu, sve to mora da bude samo zarad Allaha delle šanuhu. Kako ćemo svoje stranice puniti? Tako što samo petkom klanjamo, a ostali namazi nam prolaze? Molim Allaha da nam knjiga bude data u desnu ruku i da bude teška i ispunjena dobrim delima. Moramo da popravimo neke stvari kod sebe. Pogledajmo Poslanika, sallallahu alejhi ve selem, i život ashaba. Pogledajte kako su se ponašali i delili imetak, meleci su se stideli od tih ljudi. Šta mi danas radimo i kako se ponašamo? Kako se oblačimo? Meleci su se stideli od Osmana radijallahu anhu. Koga mi sledimo danas? Razvrat na televiziji ili prave, iskrene i odane Allahove robove?
Islam se širi moralom i ahlakom, nikako drugačije. Setimo se kada je Jevrejin bacao smeće ispred Poslanikove kuće, kako se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ophodio prema njemu, osvojio je njegovo srce. Obilazio ga kada je bio bolestan, jer je hteo da mu pokaže kako ga je Allah podučio. Muslimane u današnjici uništava puko imitiranje drugih osoba, ne živimo islam u svakom momentu i do kraja.

„Ko Allaha zamoli tražeći oprost za vernike i vernice, Allah će mu upisati za svakoga vernika i vernicu po jedan sevap.“ Ono što želiš sebi, želi i svom bratu u islamu. Učiš dovu, klanjaš, posle namaza tražiš oprost za vernike i vernice, dobijaš nagradu. Allah nas je stvorio iz ljubavi, ne da nas kažnjava, a mi sami sebi zulum činimo.

Učite što više istigfar dovu, a najbolji istigfar je učiti dovu koju nam je preporučio Poslanik: „Allahu, Ti si Gospodar moj, nema drugog Boga osim Tebe, stvorio si me i ja sam Tvoj rob; Tebi sam obavezu i obećanje dao i u granicama svojim – ispuniću ga. Tebi se utičem od zla dela koja počinim, priznajem Tvoje blagodati prema meni kao što priznajem i svoje grehe, zato molim Te oprosti mi jer grehe sem Tebe ne oprašta niko drugi.“

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 08 decembar 2019 14:56

WhatsApp Image 2019 12 08 at 14.49.27

Beograd, 6. decembar 2019.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Prenosi se da je ashab, Abdullah ibn Abbas, radijallahu anhu rekao: „Zaista dobro delo donosi nur (svetlost) u srcu, lepotu na licu, snagu u telu, prostranu opskrbu i ljubav u srcima stvorenja. I zaista, loše delo donosi tamu u srcu, ružnoću na licu, slabost u telu, manjak opskrbe i mržnju u srcima stvorenja.“

Nekada si možda nervozan, ljut, krvavih i suznih očiju, stoga pogledaj svoja dela. Videćeš jasan odovor u ovim rečima, prethodnoj predaji. Žalimo se da su nam odnosi narušeni, deca nas ne slušaju, maldi ne slušaju stare, žalimo se na razne probleme. Možda se nekada žalimo i više nego što bi trebalo i to je poseban problem. Uzvošeni Allah nije svom robu ponudio, darovao, predočio blagodat a da mu za privhatnje istog nije obećao mnogostruke nagrade. Te nagrade nisu specifične samo za Ahiret, već plodove tih dela ubiremo na ovom svetu. Allah je ponudio svojim robovima isalm kao najveću blagodat, ako je prihvate, Allah im daruje blagodati u izobilju, ponosan život na ovom svetu i večiti užitak na onom svetu.

U tom smislu, naš Poslanik, sallalalhu alejhi ve selem, je rekao: „Uistinu je Allah između vas raspodelio vaš ahlak, kao što je između vas raspodelio vašu opskrbu i doista Allah daje dunjaluk i onima koje voli i onima koje ne voli ali verovanje ne daje nikome osim onima koje voli. Ako bude škrtario u imetku i ne bude ga delio, ko se bude bojao neprijatelja te se protiv njega ne bude borio, i ko se bude pribojavao borbe u noći neka što više izgovara reči subhanallah, ve hamdulillah ve la ilahe ilalla, vallahu ekber.“
U drugoj, proširenoj verziji hadisa stoji: „Uistinu je Allah između vas raspodelio vaš ahlak, kao što je između vas raspodelio vašu opskrbu i uistinu Allah daje dunjaluk i onima koje voli i onima koje ne voli ali veru ne daje nikome osim onima koje voli. A kome Allah da veru, On ga je zavolio. Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, čovek neće biti musliman sve dok njegovo srce i jezik ne potvrde islam i neće verovati sve dok njegov komšija ne bude siguran od njega i njegove opakosti. A kada su upitali šta su to njegove opakosti o Allahov Poslaniče, on reče: ’Njegovo nasilje i tiranija.’ I neće rob steći imetak iz harama pa da udeli a da u tome bude bereketa i neće ga udeliti kao sadaku pa da mu bude primljena i neće ga ostaviti iza sebe a da mu neće biti njegova opskrba za vatru. Usitnu Uzvušeni Allah ne piše ružno ružnim, već ružno piše dobrim i zaista prljavo ne briše prljavo.“

Ovo je odgovor svima onima koji se bave gnusnim poslovima, koje rade ono što je haram, a onda se oslanjaju na sadaku i da će im Allah to prihvatiti. To je gradnja mesta u Džehenemu. Ne možemo putem harama da se obogaćujemo i da mislimo da će nam sadaka pomoći. Ružno delo kada učinimo, preporučljivo je da odmah uradim dobro delo, a ne možemo prljavo sa prljavim da brišemo.

Uzvišeni Allah ovaj svet daje svim stvorenjima i vernicima i nevernicima, i životinjama i biljkama, to je Allahov dar ljudima prihvatili to oni ili ne. Vazduh, kiša, reke, biljke... međutim, postoje blagodati koje Allah daruje ljudima kada se oni za njih trude i istražuju zemlju i svemir i kako do njih da dođu. Onaj ko na tom polju bude srčaniji, odlučniji imaće preimućstvo na zemlji a konačni ishod pripada bogobojaznima. S druge strane, Uzvišeni Allah kao jedinu priznatu veru daruje samo onima koje zavoli. Oni koje On zavoli su oni koja imaju čista srca a to su Allahove posude na zemlji.

Poslanik je rekao: „Uistinu, Uzvišeni Allah ima posude među stanovnicima Zemlje, a posude Gospodara vašeg su srca Njegovih čistih robova, Njemu najdraža su ona najmekša i najdirljivija.“

U slučaju da rob porekne blagodati koje mu Allah dželle šanuhu daje, On ga lišava tih blagodati.

Imam Taberani, takođe, beleži da je Poslanik, sallallahu alejhi ve selem, rekao: „Uistinu, Uzvišeni Allah ima ljude koje posebno odlikuje blagodatima radi koristi ljudima. I on ih potvrđuje kod njih sve dok te blagodati dele, a kada ih uskraćuju On ih tih istih lišava i preusmerava nekim drugim ljudima.“

Stoga, nedeljenje blagodati povlači loše posledice. Onda kada rob oseti da je vera islam njegov ponos i ljubav, neka bude siguran daga je Allah zavoleo i da mu priprema poseban dar a to je boravak u Džennetu i gledanje u Allahovo plemenito lice. Stoga, kada rob uradi neko dobro delo on je svestan da je to uradio radi sebe, a onda nekome drugom, On zna da će plodove svojih dobrih dela ubirati na ovom i onom svetu i zato ne sme prigovarati za svoja dobra dela jer to Allah ne voli i to je sebi uradio! Rob mora biti svestan da računi loših dela donose tragediju na ovom i onom svetu.

„Zaista dobro delo donosi nur (svetlost) u srcu, lepotu na licu, snagu u telu, prostranu opskrbu i ljubav u srcima stvorenja. I zaista, loše delo donosi tamu u srcu, ružnoću na licu, slabost u telu, manjak opskrbe i mržnju u srcima stvorenja.“

Allah Uzvišeni je svakom svom robu omogućio da tamo gde živi i radi, može zaraditi dobro delo i može zaraditi Džennet.

Praktikovanje redovnih ibadeta, učenja Kur’ana, deljenja sadake, Allahov zikr činiti, roditeljima dobročinstvo činiti, decu lepo odgajati, biti dobar komšiji, nekoga sa osmehom sresti, trunku iz mesdžida uklniti, ugroženom pomoći, lepu reč nekome uputiti, harfovima Kur’ana nekoga podučiti, bližu rodbinu nazvati i posetiti, jetima pomilovati, životinje napojiti samo su neke od dobrih dela koja smo u pirlici svakodnevno raditi. Nije to teško i nije neizvodljivo.
Neka naš dom zna za trenutke kada se zajednički samo Allah spominje, kada se samo o Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, govori, kada se samo o ashabima i tabiinima čita. Neka naš dom zna za trenutke kada predani ibadetu osećamo da se spuštaju Allahova milost i smirenost, neka naš dom zna za trenutke kada zajedno svedočimo da bez televizije, interneta i raznih igrica možemo biti opušteni, punih prsa, zadovoljni i veseli a potpuno svesni da će nas Allah za to nagraditi. Neka naš dom svedoči za okupljljanja kada se ne ogovaraju drugi već se Allah subhanehu ve teala veliča. Znajmo da možemo živeti u principima din-i-islama.
Allah se u suri el Asr kune vremenom i kaže da je čovek doista na gubitku. Mi vreme koje nam je Allah dao moramo da iskoristimo. Šta mi radimo, kako se ponašamo u svojim domovima? Da li zarad fudbalske utakmice ili neke TV serije odlažemo namaz? Da li vreme koristimo na taj način da nam se Allah smilovao pa nam šalje posebnu grupu meleka koji svojim krilima pokrivaju naš dom? Dakle, da li ćemo naš dom da okitimo šehadetom, zikruLLahom, Kur’anom, salavatima na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ili ćemo naš dom puniti sa raznim negativnim TV programima i emisijama, gde naše žene, ćerke, majke to oponašaju pa se još time i ponose? Šta je naš cilj? Zašto smo na dunjaluku? Sigurno nismo radi igre i zabave.
Pogledajte draga braćo, imamo priliku da svakodnevno činimo dobra dela, da npr. budemo na usluzi svojoj majci i svome ocu, to je lako. Ali mi to gubimo, čak možemo i grehe da zaradimo uz njih.
Treba da znamo, ako imamo cilj – uspećemo, ako ne znamo koji nam je cilj – nema od nas ništa.

Molimo Allaha dželle šanuhu za milost, za oprost, molimo Ga za Džennet, molimo Ga da nam da snage da što više dobrih dela činimo na ovom svetu i molmo Ga da nas počasti da okončamo ovaj svet sa rečima la ilahe illallah Muhammedun resulullah“,, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG, ABDULLAHA EF. NUMANA

  • Objavljeno nedelja, 01 decembar 2019 19:43

WhatsApp Image 2019 12 01 at 19.35.52

Bajrakli džamija, 29. novembar 2019.

„Allah dželle šanuhu u Kur’anu kaže jednu veliku istinu: “Zaista, su vernici braća!“ Mi brinemo jedni o drugima, volimo jedni druge. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je to lepo objasnio: „Vernici su kao cigle u zidu. Svi su povezani jedni sa drugima.“ Osnažujemo jedni druge, kad smo zajedno – jaki smo i možemo nešto veliko da učinimo. „Primer vernika je u zajedničkoj ljubavi, u brizi i kada je jedan deo tela povređen, kao da se celo telo oseća povređenim.“, kaže naš Poslanik, sallallahu alejhi ve selem. Vernici su oni koji su u zajedničkoj ljubavi, koji se brinu jedni o drugima. Poslanik priča o ljubavi i ne treba se stideti ljubavi, treba da volimo jedni drugi. Vernici se saosećaju jedni sa drugima, brinu se i misle jedni na druge. Moje iskustvo u Indiji, sa ljudima koji nisu znali mene ali su se brinuli o meni, učinilu su da ja postanem musliman. Kada bi me pitali da li sam jeo, ja bi odgovorio da jesam, a oni bi rekli: „Nisi dovoljno jeo.“

Božiji Poslanik je rekao: „Odnos vernika prema zajednici vernika je kao odnos glave prema telu. On oseća njihove nevolje, kao što glava oseća bol svakog dela tela.“ Mi treba da se brinemo jedni o drugima, mi imamo probleme u celom svetu godinama unazad. Imamo probleme u Kašmiru, sada i u Kini. Milioni muslimana se nalazi u logoru, zatvoru, gde se oni „prevaspitavaju“, da im otrgnu islam iz duše i hrane ih haramom, žene su im silovane. Zašto hoće da nam izvade islam iz srca? Zato što vredi! To je najvrednija stvar na planeti. To je Allahova reč koja je apsolutna istina i njima to smeta, jer žele da lažu, kradu, da obmanjuju. A islam je pravda i on je ovoj zemlji doneo pravdu. Ise, alejhis-selama, najviše su se bojali sveštenici jer je razotkrio da oni lažu, pa su se pobunili protiv njega. Ljudi koji veruju daće svoj život za istinu. Pogledajte Albaniju, zemljotres i poginule ljude. Da nas Allah sačuva od toga i da pomogne narodu Albanije. Ne smemo se osamljivati i otuđivati, moramo misliti jedni o drugima. Mi smo ti koji čuvamo ovu džamiju, islam u ovoj zemlji, istinu na ovoj planeti. Da nema nas, Kur’ana, na ovoj planeti bi vladala laž i obmana u ime neke druge istine koja je izmišljena, a istina ne može biti izmišljena.

Hadisi nam govore: „Musliman je brat muslimanu. On se ne odnosi prema njemu nepravedno, ne ostavlja ga samog i ne vređa mu čast. Nema većeg zla od toga da musliman vređa muslimana.“

„Život, imovina i čast svakog muslimana zabranjeni su drugim muslimanima.“

Tuđi hakk ne smemo dirati. Tuđu čast ne smemo skrnaviti, jer time skrnavimo sebe. Onoga koga diramo, njega Allah nagrađuje i skida mu grehe, a mi se prljamo jer nekoga diramo i o njemu loše pričamo.

„Vređanje muslimana je greh, a boriti se protiv njega je neverstvo“, govori nam Poslanik, sallallahu alejhi ve selem.

Ljudi, često, rade ružne stvari verujući da to rade u ime Boga, krijući se iza tog slogana, a to zapravo radi šejtan. Trebalo bi da se čuvamo tih stvari, dizanja glasa, bilo kakvog vida nasilja.

Božiji Poslanik je tražio od čoveka tri stvari: „Da ću klanjati, da ću nastaviti da plaćam zekat i da ću želeti dobro svim muslimanima.“

Ako drugima želimo dobro i nama će biti dobro. Muslimanima je lako u srcu, musliman mirno spava, ne mrzi nikoga i nikome ne želi zlo. Naš najbolji primer je Poslanik, sallallahu alejhi ve selem, ne naši očevi i majke. Mi bismo trebali da budemo slika Allahovog Poslanika, onda će naša deca i komšije i svi ljudi videti kako se ponašamo i videće da je to ispravno ponašanje. To je životna uputa i naš spas.

Da nas Allah čuva, spasi od svih nevolja, da nam smiri srce i misli, da volimo jedni druge“, kazao je između ostalog muftija srbijanski.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 24 novembar 2019 14:03

WhatsApp Image 2019 11 23 at 18.03.371

Beograd, 22. novembar 2019.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjeg. Samo Njega obožavamo i samo od Njega pomoć i uputu tražimo. Svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu, i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, poslednji Božiji poslanik koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede. Neka je salavat i selam na poslednjeg Božijeg poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, na njegovu porodicu, njegove drugove i na sve one koji ga slede do Dana sudnjeg, uključujući i nas ovde prisutne.

Draga braćo i sestre u islamu, zapitajmo se šta je to uspeh? Ljudi uglavnom definišu uspeh kroz materijalnu prizmu - i primeri ovakvog uspeha su nam dobro poznati: veliki imetak, kuće, automobili i drugo; ili kroz visok položaj u društvu – vlast, dobar posao i slično. Dakle u materijalnom smislu.
Bezgranično uživanje u dunjalučkim ukrasima, zaokupljenost dunjalučkim blagodatima po pravilu dovodi do nekontrolisanog prepuštanja svome nefsu i prohtevima. Ovakvim izborom se u suštini daje prednost ovom svetu nad ahiretom i pritom se potpuno zaboravlja glavna odgovornost svakog vernika i vernice – ono za šta ćemo biti pitani na Sudnjem danu. Ljudi uglavnom misle da se gomilanjem novca može postićI sigurnost i sreća. Naprotiv. Danas se rade mnoga istraživanja koja pokazuju da oni ljudi koji su materijalno situirani i naizgled uspešni da su oni zapravo nesretni i da nemaju duševnog mira. Potpuno okretanje materijalnom i zapostavljanjem duše i duhovnosti dovodi do unutarnje praznine i totalnog nespokoja.

Tema današnje hutbe ima za cilj da ponudi neke od odgovora koji se tiču realnog i stvarnog uspeha. Njen cilj svakako nije da preporuči odustajanje i potpuno ustezanje od dunjaluka. Allahu Uzvišenom su dragi oni koji svoj imetak troše na njegovom putu, u tom kontekstu cilj jeste da i materijalno budemo uspešni koliko je moguće ali da nam se imetak ne naseli u srce i bude svrha i cilj.

Zapitajmo se kao muslimani – gde leži prava sreća i zadovoljstvo? Odgovor na ovo pitanje daje Uzvišeni Allah u jasnom ajetu u kome otkriva svrhu stvaranja čoveka: „Džinove i ljude sam stvorio samo zato da Mi se klanjaju.“ Sura Ez-Zarijat, 56. ajet. Onaj koji svoj život postavi na ovim temeljima, to je onaj koji je postigao zadovoljstvo. Allah nam daje izbor kako ćemo se ponašati, da li ćemo postupati u skaldu sa navedenim ajetom ili ćemo birati neke druge puteve. „Onaj koji je dao smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje postupiti, On je Silni, Onaj koji prašta.“ Sura El - Mulk, 2. ajet.

„Ahlak će biti nešto najbolje na vagi dobrih dela.“ To je karakteristika bogobojaznosti i čovek je onda intenzivno u pokornosti Allahu dželle šanuhu. Kroz ovakvu paradigmu morala stičemo blagost, strpljivost, poniznost, odgovornost, poverenje. Onaj ko se okiti ovim epitetima, taj je postao uspešan. Predana odanost Allahu dželle šanuhu, sleđenje Poslanika, sallallahu alejhi ve selem, uspeh je kod čoveka.
„Poslan sam da usavršim lepo ponašanje kod ljudi“, kaže nas Poslanik. Sleđenje sunneta je dužnost svakog vernika i vernice kako bi postali uspešni. Na putu realizacije cilja koje vodi ka uspehu, neminovna su iskušenja. Bolest, nesreća, nemaština, a naš uspeh će zavisiti koliko ustrajemo na putu dobra i koliko se oslanjamo na Allaha. „Onaj koji se Allaha boji, On mu izlaz iz svake situacije nađe“, uči nas Kur’an. „Opskrbi ga odakle se i ne nada, a ko se na Allaha osloni - On mu je dovoljan.“

U suri El Muminun kaže se: „Ono što žele – vernici će postići.“
Kako postići uspeh? Kaže se u Kur’anu: „Oni koji molitvu svoju ponizno obavljaju..“ Dakle, prvo je spomenut namaz kao naš inidvidualni i kolektivni uspeh. Namaz obavljajmo sa strahopoštovanjem, ponizni, svesni časti da stojimo ispred Gospodara svetova, Allaha dželle šanuhu. Svoja srca moramo predati Allahu kada smo u namazu. Namaz nas odgaja i odvraća od ružnih delova.
U nastavku ajeta se kaže „....i koji ono što ih se ne tiče izbegavaju..“ Vernici izbegavaju nečiji belaj u kome nema koristi, a šteta je očita. Čast, imetak, život, vera verniku su sveti kao što Allah u suri kaže: “I koji prolazeći pored onoga što ih se ne tiče, prolaze dostojanstveno.“ Poslanik je rekao: „Od lepih stvari u islamu je da se čovek kloni onoga što ga se ne tiče.“ Alija, radijallahu anhu je rekao: „Kad god sam ćutao, nisam se pokajao. A koliko puta sam zbog ogovora sam sebe korio.“
„...i koji milostinju, zekat udeljuju...“ Davanjem sadake, zekata čistimo svoju imovinu, ali i unutrašnje stanje. Mi znamo da je zekat stub islama, time jačamo svoju porodicu, zajednicu i to je opšta korist svih muslimana
„i koji stidna mesta svoja čuvaju osim od žena svojih ili onih koji su u posedu njihovu, oni zaista prekor ne zaslužuju..“
„Ko mi garantuje za ono što je uzmeđu njegovih vilica- jezik, i njegovih nogu-polni organ, ja mu garantujem Džennet.“ Buhari
Poslanik je rekao: „Uspeh vernika se temelji na moralu, etici, lepom ponašanju koji je temelj vere. Put čednosti, morala čoveku garantuje da se sačuva od greha i da čini dela koja Allah voli i za koje nagrađuje posebno.
„A oni koji i pored toga traže, oni u zlu sasvim preteruju. I koji o poverenim im emanetima, obavezama , brigu brinu..“
Mnogo je emaneta koji kao vernici, ljudi imamo, počevši od islama pa dalje.
„i koji molitve svoje na vreme obavljaju..“ ponovo se pominje namaz. Da obavljamo namaz na vreme, to je najdraže Allahu.
Uspeh vernika počinje i završava sa namazom.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Znajte da nam je namaz najvažniji posao, a samo pravi vernik redovno čuva abdest.“ Buhari i Muslim
„...oni su dostojni naslednici koji će Džennet naslediti i večno u njemu boraviti.“

Molimo Allaha dželle šanuhu da nas potpomogne, da nas učvrsti, da nam grehe oprosti, da nas sačuva iskušenja koja ne možemo da podnesemo, da nas okiti svim svojstvima kojima je zadovoljan. Da nam poslednje reči na dunjaluku budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammedin abduhu ve resuluhu", kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.