- - - - - -
sreda, 21 avgust 2019
A+ R A-

Hutbe

HUTBA - 6. MUHARREM 1438 H.G. / 7. OKTOBAR 2016. H.G

  • Objavljeno petak, 07 oktobar 2016 19:17

minber0710201602

o vernici, često Allaha spominjite i hvalite, i ujutro i navečer Ga veličajte (al ahzab, 41-42) 
sećajte se vi Mene, i Ja ću se vas setiti, i zahvaljujte Mi, i na Blagodatima Mojim nemojte neblagodarni biti! (al bakara, 152)
one koji veruju i čija se srca, kad se Allah spomene, smiruju - a srca se doista, kad se Allah spomene smiruju! (ar r’ad, 29)
Njega veličaju sedmera nebesa, i zemlja, i oni na njima; i ne postoji ništa što Ga ne veliča, hvaleći Ga; ali vi ne razumete veličanje njihovo. - On je doista Blag i mnogo Prašta (al isra, 44)
ebu hurejre radijAllahu ‘anhu prenosi od poslanika sallAllahu alejhi ve sellem, reči Uzvišenog Gospodara: “Ja sam sa Svojim robom kada god Me spomene i kad god se njegove usne pomaknu izgovarajući Moje Ime.” istinski sledbenik islama spominje svoga Gospodara svakog časa, Njegovo delo vidi u svakoj stvari u prirodi i događajima u životu. on oseća Allahovu blizinu, siguran je u Njegovu Moć i nalazi zaštitu pod okriljem Njegove Dobrote i Milosti. smisao spominjanja Uzvišenog nije samo puka reč. nužno je da se prvo manifestuje kroz vernikova dela a zatim da dođe do Njegovog spomena na jeziku u vidu dove, zahvale, veličanja i osećanja zadovoljstva. tek tada vernik postaje jedan od onih koji se istinski sećaju Allaha i kojima je On Pripremio Oprost i Nagradu. čovek koji se seća i spominje svog Gospodara moli ga srcem i svoju nutrinu puni ljubavlju prema Njemu kao Najvećem Dobročinitelju. vernik sebi time osvetljava pravi put i zato je spominjanje (zikr) život i svetlo za srce, a zanemarivanje zikra je mrak i pustoš. sledbenik šehadeta ne treba da zaboravlja svog Gospodara niti da Ga zapostavlja.
a šta bi se desilo kada bi njega Gospodar svetova zapostavio?!
samo neistina, igra i zabluda može da odvrati čoveka od Gospodara. spominjanje Gospodara je vernikova vrlina bilo da je sam ili u društvu i za razliku od ostalih dužnosti koje imaju svoju određenu meru i mesto, blagodat zikra je u tome što nema svoje mesto ni meru. znamo da je farz obavljanje pet dnevnih namaza u njihovo pravo vreme, post meseca ramazana takođe, određen procenat zekata ali za zikr precizne količine nema. a da je obaveza činiti zikr opominje nas deseti ajet sure al džumu’a: “a kad se molitva obavi, onda se po zemlji raziđite i Allahovu Blagodat tražite i Allaha mnogo spominjite, da biste postigli što želite.”
da bismo voleli Allaha potrebno je da čistimo srce od prevelike ljubavi za dunjalukom. imam gazali kaže: “potrebno je da srce bude očišćeno od svega osim Boga a put čišćenja je zikruLLah. kako bi čovek bio plemenit potrebno je da pročisti dušu od raznih grehova. prevelika pohlepa za dunjalučkim dobrima je beskorisna i primer je šejtanskog dela. pobožni ljudi se ne vezuju čvrsto za ovaj svet i njegove ukrase koji su mnoge upropastili. zar ima vrednijeg dela od spominjanja Allaha, učenja Kur’ana, izgovaranja šehadeta i osećanja reči subhanAllah, elhamduliLLah, Allahu ekber. poslanik je rekao: da kažem slava i hvala Allahu, nema Boga osim Allaha, Allah je preči od svega, meni je draže od svega što sunce greje i obasjava (muslim). ebu malik el ešarija prenosi da je poslanik sallAllahu alejhi ve sellem, rekao: “čistoća je deo imana, elhamduliLLah puni mizan, a subhanAllahi vel hamduliLLahi puni sve između nebesa i zemlje.” (muslim)
ebu hurejre radijAllahu anhu prenosi da je Božiji poslanik sallAllahu alejhi ve sellem rekao; “kada obavite tešehud u namazu, neka svako od vas zatraži kod Allaha zaštitu od četiri stvari rečima: Bože moj sačuvaj me od džehenemske kazne, od kaburske patnje, od ovosvetskih i onosvetskih iskušenja i od iskušenja mesiha dedžala.” ebu musa kaže da mu je poslanik rekao: “hoćeš li da ti ukažem na jednu reč iz dženetskih riznica?”, da – rekoh –svakako Božiji poslaniče, a poslanik reče to je la havle ve la kuvvete illa biLLahi (muslim). Allah u Kur’anu Kaže: “pravi vernici su samo oni čija se srca strahom ispune kad se Allah spomene, a kad im se reči Njegove kazuju, verovanje im učvršćuju i samo se na Gospodara svoga oslanjaju.” (al anfal, 2)

Ey iman edenler Allahi cok zikredin Ona sik sik anin sabah aksam tenzih edin . Oyleyse (yanlizca) beni anin bende sizi anayim, ve yanlizca bana sukredin ve (sakin) nankörlük etmeyìn. 
Zikr kelime olarak, hatirlayip anma demektir
Zikir, mağrifet, merhamet ve af kapılarını açmasına vesile olduğu gibi çirkin ve boş sözlere de engel olur. Zilkirle insanın gönlü ferahlar kalbi nurlanır, kalpteki darlık, kıtlık, stres ve sıkıntı kaybolur ve kalbin perdeleri zikirle acilir.
Dinimizde ise Allahu Tealayı anmak ve hatırdan çıkarmamaktır. Allahı anmak ise, dile ile olur, kalp ile olur, beden ile olur. Zikir imanın alametidir. Nifaktan arınış şeytandan ve onun tuzaklarından korunmustur. Insani kabir kabır azabına koruyacak, cehennemden kurtulacak en güzel ameldır.

Svedočimo sve dok smo, Samog, Jednog, Boga.
Al-Laah Naređuje pravdu, Al-Laah Naređuje dobročinstvo, Al-Laah Naređuje potpomaganje bližnjih pa daljnjih, Al-Laah Brani nam i Brani nas od svih ogavnosti, pokuđenosti i nasilja, Savetujući nas, ne bismo li se obsetili i setili Ga se.

 

JAKUB EF LEKOVIĆ ODRŽAO HUTBU U BAJRAKLI DŽAMIJI

  • Objavljeno petak, 30 septembar 2016 19:50

jakubLekovic02

Danas je u Bajrakli džamiji u Beogradu Jakub ef Leković održao hutbu i predvodio džuma namaz. Centralna tema hutbe je bila poruka sure El Asr. 
Tako Mi vremena!
Čovek je, zaista, na gubitku -
osim onih koji veruju, čine dobra dela, 
jedni drugima preporučuju Istinu 
i jedni drugima preporučuju strpljenje!
Sura El-Asr jedna je od najkraćih kur'anskih sura, ali je zbog pouka i poruka koje se u njoj nalaze izuzetno značajna. Allah Uzvišeni u Kur'anu koristi razne zakletve. Budući da su Mu venici dužni verovati sve što kaže, te zakletve On ne koristi da bi nas uverio u nešto, nego da bi nam ukazao na važnost onoga čime se zaklinje i poruke koja sledi nakon zakletve. Tako nam naš Gospodar zaklinjanjem vremenom ukazuje na izuzetnu vrednost i važnost te blagodati, da bismo je iskoristili na odgovarajući način. "Allah nam je kazao koje četiri kategorije ljudi nisu na gubitku: prve dve: oni koji veruju i dobra dela čine. Videćemo da se nebrojeno puta u Kur'anu spominju ove dve stvari zajedno: verovanje i činjenje dobrih dela. Zašto? Pa zato što je nemoguće da čovek kaže kako veruje a nema ga u džamiji. Kako veruje a ne brine o svojoj porodici i o svojoj deci. Veruje a ne posti ili ne obavi makar jednom u životu hadždž. Veruje a ne daje zekat. Veruje a ne brine o džamijama." U nastavku hutbe Jakub efendija se kroz primer Omera i Halida, Poslanikovih sallallahu alejhi ve sellem ashaba, dotakao primera istine, njenog pridržavanja i pravde, odnosno Kur'ana, kako se može takođe protefsiriti ajet, jer je jedan od naziva za Kur'an - Furkan što u prevodu znači onaj koji razdvaja istinu od laži, odnosno hakk od batila. O bitnosti strpljenja - sabura, efendija Leković je kazao: "Što se uradi u žurbi to je od šejtana. Ne smemo ništa raditi na brzinu, već biti srpljivi i svakoj situaciji biti promišljeni i razboriti."
Nakon održane hutbe, Jakub ef Leković je predvodio džuma namaz.

jakubLekovic01jakubLekovic03

hutba - 7. zu-l-hidždže 1437 hg / 9. septembar 2016 gg

  • Objavljeno petak, 09 septembar 2016 15:31

bajrakli

EL-Laahu, EL-Baaqu-Samom Laahnom, Samom Bogu pripadamo, da ne propadamo, Njime Samim sklanjamo sebe, klanjamo Mu se, telom, čelom, človektno, tlovektno, na tlo padamo, spominjući Ga, Samoga, jednujući, slaveći Ga, hvaleći, Samoga Ga veličajući, svetkujući, služeći Mu, Samom, Samom Mu zapomažući.
ima li sem Njega Zaduživatelja duga, dužnosti, dužne vere, i ima li sem dužne vere vere kojom se zaduženi, dužni, verno razdužujemo?
Sami Sebe nam Je Imenovao Sebe Imenom Divnim Svojim da Ga Samog Imenom Mu Svakim imenujemo, verno, pozivajući Ga i prizivajući Ga Samog, uvereno.
Imenima Svojim Sebnim, Osobnim, Posebnim Darovao Je nas sve, a Posebnijim od nas izuzetnijim bliskošću Mu, a Imenom Najposebnijim, Osobnim, Sebe Samog Znalca, Jeste NadGordio, da Mu ničim ikog niko nije poredio, približio, pridružio. 
Sami Bog Jeste Sami Bog, bez ikog, a sluga, najzahvalniji, i redom sredni, svaki, Mu je sluga, poslan, vesnik, odan, pohvaljeni, briženi, bliženi, Miren i sMiren.
Bog nas Sami Savetuje, Savetuje da Bogočuvarni Mu budemo i da Bogočuvarno Bogunajčuvarnijega među stvorenima svima, sledimo.
da sijetnoga Bogoporicatelja prvotnog odbijemo, Bogu Samom hrleći i sve Njegovo Mu grleći, sledeći Mu donosioca vesti Korenite-Kur'anovite Njegove, koji beše primenjeni Kur'aan što hodi tlom među tlovektnim -človečnim, čilo, Bogumilo, vodeči nas iz zaborava u boravljenje u Spomenu
Božjem, Bogospominjanjem. Bogomšićeni od Bogozaborava svoga i Nespomena Božjega, spomenom Boga, Miloga, Milovatelja, Bogu je hvala naša i Hvaljenje nas, Samom Vlasniku svega Mu znanog, Milom, Milovatelju, Vladaru dana razduženja;Samome Ti služimo, zapomažemo: 'Povedi nas k' Sebi crtom upravljenom, onom kojom Vodiš blagodiljane Svoje, ne onom onih gadnih, niti onom onih udaljenih. Aamiiin, recimo sa dugim aa i dužim, črtvorodužnim iiii..da bude pravilan i govor, i izgovor, i pisanje, pravopis, i ćut...znak, znanju, priznanju.
'i Kazasmo: ademljanine-zemljanine, nastani se uz suparnicu svoju, u 
džennet-raju, i hranite se svime po volji vam, kol'ko vam je i kako vam volja, al' se razgranatom drvu ne približujte, da ne biste tminom zlobnom zulmom ozlili.'
kao da su zabranjene grane od kojih nas Brani Branitelj naš grane razgranate nesloge, koje nas dele rodovima, drvom razgranatog roda, i koristoljublja svaštoljubnog, nijednog Bogoljubnog, svakog Bogohulnog, Bogoporicateljnog, Bogoljublju štetnog. nije to obična grana, jer je brana nam od Branitelja nam Samog, grana kojom bi nas razgranitel odvukao od Samog Onog Koji nam Je Branitelj.
Samim Bogom, AHadnim, Jednim, Odnim, Jedinom, da smo složni, ne drvetnim granama razgranati, razdeljeni, od Boga odeljeni, bližnji, Bogombližnji međusobno da smo, ne samo bratja, broth.. rodom.
kazah vam ovo jer Bog nam to Kaza, a vesnik nam to prenese, i pokaza, moleći Boga Samog da nas Blagoslovi, Miluje, Prašta nam i Spasi nas od Nespomena Svoga.
Svedočimo sve dok smo, Samog, Jednog, Boga.
On nas Uređuje u prvdi, kao s prva, i u dobru, i u međusoblju sprvnom, međubližnjem, i Brani nas od zla, pokuđenog, i nasilja, Svetujući nas, ne bismo li se, obsetili, setili Ga se, nezaboravno, priljubljeno, Njemuslivno, Bogupoklonički.

 

хутба - 30. зул-к'аде 1437 хг / 2. септембар 2016 гг

  • Objavljeno petak, 02 septembar 2016 16:02

hutba02092016

Самом АЛ-Лааху ЕТ-Тајјибу, Богу, Самом Добром, слава и хвала и величање наше. Самога Га једнујемо, светкујемо, служимо, запомажући Му Самом, не придружујући Му иког,
Сами Он Јесте Бог, а од привољеног Му и приближеног Му ахмеда мухаммеда-најзахвалнијег Му похваљеника, од Њега нам коначно-посланог весника, оданијег срчанијег нема иког.
зато вас позивам да Самог Бога слушамо и послушамо, служимо, да Му Самом послужимо у позивању ка Њему, а Његова Је Упута, Његов Јесте Пријем. Он Је Позиватељ свих и Приматељ одазвалих.
срца своја сачувајмо споменом Имена Божјега, слављењем Њега Самога и хваљењем и величањем Њега Непоредивога, Неупоредивога Који нам Је само Богуоданост, Богупреданост Богуданост, Богољубно Богуверје Прописао, јер 'тешко ли се коклањачима који Богупоклоњеност своју занемарују својим кривопредстављањем људима и спречавањем доброчина.'
Подсећа нас Бог Сами на Себе Самог Власника нам-Господа нам, Казујући, ПоКазујући случај мелека=светлана -анђела=везника= вестника=весника када им Је Власнички им Казао поклоните се адемљанину-земљанину, па се поклонише сем одбијатеља који одби и погорди се и сујетно тиме постаде Богу Самом првопорицатељни.'
Бог нас Подсећа на Себе да Га се сетимо и да се обсетимо, Њиме Самим да се спасимо, туда је и тако, спас наш.
сваки је трен, срцокуц, новоприлика, Божјидар, спасења Богом, славећи Га, хвалећи Га, величајући Га, једнујући Га....
Богуслужном човеку једном жена му којом је жењен, рече, кад онемоћа Боговољом, свако, сем Богољубљем:'док си омоћао био свако те је од твог рода, походио....'
на говор њен Богољуб одговара Богузаговорно, срцу Богомштитно, јер Бог Гледа и Надгледа средца наша и наша дела а не иметак нам и тела....'недоласком својим растеретит ме желе онемоћалога...' те у своме срцу сачуваше Бога.
чујмо Бога, сачувајмо Га срцима Га Самог усрцимо, усвојимо, принесимо, унедримо, унесимо, пренесимо, проносимо, Самим Њим се поношењем, понашањем, поносимо.
Сами Боже, Сам Си Који Може, Благослови нас, нам, наше, свих нас, све, а Воља Је Твоја и ми привољени, љубитељи Твоји
Ал-Лаах Наређује правду, Ал-Лаах наређује доброчинство, Ал-Лаах наређује потпомаганје ближњих па даљих, Ал-Лаах Брани нам и Брани нас од свих огавности, покуђености и насиља, Саветујући нас, не бисмо ли Га се сетили и обсетили. 
Богоповезујмо се!

 

HUTBA - 26. AVGUST 2016.

  • Objavljeno četvrtak, 25 avgust 2016 13:16

hutba260816Imenom Samog Boga, svemu Milosnog, odazvanima Samilosnog

EL-Laahu, EL-Baaqu-Samom Laahnom, Samom Bogu pripadamo, da ne propadamo, Njime Samim sklanjamo sebe, klanjamo Mu se, telom, čelom, človektno, tlovektno, na tlo padamo, spominjući Ga, Samoga, jednujući, slaveći Ga, hvaleći, Samoga Ga veličajući, svetkujući, služeći Mu, Samom, Samom Mu zapomažući.
Sami Sebe nam Je Imenovao Sebe Imenom Divnim Svojim da Ga Samog Imenom Mu Svakim imenujemo, verno, pozivajući Ga i prizivajući Ga Samog, uvereno.
Imenima Svojim Sebnim, Osobnim, Posebnim Darovao Je nas sve, a Posebnijim od nas izuzetnijim bliskošću Mu, a Imenom Najposebnijim, Osobnim, Sebe Samog Znalca, Jeste NadGordio, da Mu ničim ikog niko nije poredio, približio, pridružio. 
Sami Bog Jeste Sami Bog, bez ikog, a sluga, najzahvalniji, i redom sredni, svaki, Mu je sluga, poslan, vesnik, odan, pohvaljeni, briženi, bliženi, Miren i sMiren.
Bog nas Sami Savetuje, Savetuje da Bogočuvarni Mu budemo i da Bogočuvarno Bogunajčuvarnijega među stvorenima svima, sledimo.
da sujetnoga Bogoporicatelja prvotnog odbijemo, Bogu Samom hrleći i sve Njegovo Mu grleći, sledeći Mu donosioca vesti Korenite-Kur'anovite Njegove, koji beše primenjeni Kur'aan što hodi tlom među tlovektnim -človečnim, čilo, Bogumilo, vodeči nas iz zaborava u boravljenje u Spomenu
Božjem, Bogospominjanjem. Bogomštićeni od Bogozaborava svoga i Nespomena Božjega, spomenom Boga, Miloga, Milovatelja, Bogu je hvala naša i Hvaljenje nas, Samom Vlasniku svega Mu znanog, Milom, Milovatelju, Vladaru dana razduženja;Samome Ti služimo, zapomažemo: 'Povedi nas k' Sebi crtom upravljenom, onom kojom Vodiš blagodiljane Svoje, ne onom onih gadnih, niti onom onih udaljenih. Aamiiin, recimo sa dugim aa i dužim, črtvorodužnim iiii..da bude pravilan i govor, i izgovor, i pisanje, pravopis, i ćut...znak, znanju, priznanju.
'i Kazasmo: ademljanine-zemljanine, nastani se uz suparnicu svoju, u 
džennet-raju, i hranite se svime po volji vam, kol'ko vam je i kako vam volja, al' se razgranatom drvu ne približujte, da ne biste tminom zlobnom zulmom ozlili.'
kao da su zabranjene grane od kojih nas Brani Branitelj naš grane razgranate nesloge, koje nas dele rodovima, drvom razgranatog roda, i koristoljublja svaštoljubnog, nijednog Bogoljubnog, svakog Bogohulnog, Bogoporicateljnog, Bogoljublju štetnog. nije to obična grana, jer je brana nam od Branitelja nam Samog, grana kojom bi nas razgranitel odvukao od Samog Onog Koji nam Je Branitelj.
Samim Bogom, AHadnim, Jednim, Jedinom, da smo složni, ne drvetnim granama razgranati, razdeljeni, od Boga odeljeni, bližnji, Bogombližnji međusobno da smo, ne samo bratja, broth.. rodom.
kazah vam ovo jer Bog nam to Kaza, a vesnik nam to prenese, i pokaza, moleći Boga Samog da nas Blagoslovi, Miluje, Prašta nam i Spasi nas od Nespomena Svoga.
Svedočimo sve dok smo, Samog, Jednog, Boga.
On nas Uređuje u prvdi, kao s prva, i u dobru, i u međusoblju sprvnom, međubližnjem, i Brani nas od zla, pokuđenog, i nasilja, Svetujući nas, ne bismo li se, obsetili, setili Ga se, nezaboravno, priljubljeno, Njemuslivno, Bogupoklonički.