- - - - - -
petak, 10 jul 2020
A+ R A-

Hutbe

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG ABDULLAHA EF. NUMANA

  • Objavljeno nedelja, 20 oktobar 2019 18:42

viber slika 2019 10 20 18 34 09

Beograd 18. oktobar, Bajrakli džamija

„Hvala Allahu Dragom što smo muslimani i jedino je to važno, sve ostalo je bezvredno. Allah nam je dao Kur’an Časni da bi nas uputio, očistio, unapredio. Da bi nas napravio boljim ljudima jer ono ljudsko biće koje je dobro Allahu Uzvišenom ono je dobro i svim ljudima.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je bio taj zbog koga smo mi, Allahovom voljom, muslimani. Protiv svih svojih neprijatelja borio se lepom rečju jer je njegov cilj bio da prenese Allahovu objavu. Kada je objava završena, Poslanik je preselio, i to je dokaz da je njegova životna misija bila da prenese Allahovu reč. Jedan od načina da li smo dobri vernici jeste kako živimo život i kako se obraćamo jedni drugima.

U Kur’anu, Allah Uzvišeni kaže: „Robovi Milostivog, oni koji po zemlji hodaju skromno i kada im se džahili obrate, onda oni njima kažu „Selam!“
Kod Božijeg Poslanika je došla jedna grupa iz sadašnje Etiopije, želeli su da se raspitaju ko je on i šta propoveda. Dok je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sa njima razgovarao, Ebu Džehl je slušao njihov razgovor. Kada su oni završili sa razgovorom i odmakli se od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Ebu Džehl ih je zaustavio i pitao kako mogu da veruju rečima Poslanika. Oni su ga samo pogledali i rekli: „Es selamu alejkum“ i otišli. Zato je ovaj ajet došao.

Bio jedan mladić koji je stalno hodao skrušeno, stalno je bio savijen kao da ima teret na leđima i njega je video Omer radijallahu anhum. On mu je pokazao svoj štap i pitao ga da li je bolestan, kada je ovaj mladić odgovorio negativno, rekao mu je da se ispravi i da hoda uspravno. Na nama nije da hodamo ulicom osorno, ali ni da budemo savijeni do zemlje misleći da je to pokazatelj skrušenosti. Savijanje je za sedždu, a ne za ulicu. Allah nas uči na koji način da hodamo po ovoj Zemlji. Mi smo svetleća reklama, naročito naše žene koje nose hidžab. Ženu muslimanku ne možeš da zaobiđeš jer je ona zastava islama, ona je znak islama, najbolja reklama za islam. Čista i skromno obučena, ne mora ništa da kaže samo treba da pokaže i ljudi će znati da je muslimanka. Lepota je u izgledu pobožnosti jer kad vidiš takvu osobu ti vidiš pobožnost, poštenje i ti znaš da te ta osoba neće povrediti, da će uvek biti tu.

„Robovi Milostivog“, ovde je poruka u milosrdnom ponašanju sa ljudima ma kakvi oni bili. Sačuvali smo svoj jezik i mozak od ljutnje i poželeli im „mir“. Robovi Milostivog se milosrdno ponašaju sa ljudima i jedino tako možemo preneti sliku islama. Kada pogledamo oko sebe, vidimo decu i žene koje beže od kuće, jer se od sile beži. Islam se ne širi silom, već lepom rečju i lepim ponašanjem. Ljudi nam prvo vide spoljašnjost pa posle unutrašnjost, dakle prvo ponašanje pa onda lepa reč.

Jedino bogatstvo je ljubav prema Allahu, a ko voli Allaha voli sve ljude. Najvažnije je biti pošten prema Allahu, ne biti lažno skrušen. Allaha niko nije prevario, niti će ga prevariti jer On zna ko smo mi i šta ćemo mi uraditi. Sve zna i zato je On Allah! Od Njega se ne mogu gresi sakriti i uvek treba da se kajemo i da ne gubimo nadu u Njegovu milost. Allah voli da nam prašta, a mi kada tražimo oprost osećamo se, nakon toga, mnogo bolje. Kao da smo nešto uradili, da smo se pomerili sa jednog nivoa života i razumevanja i da smo bliži Allahu. U pokajanju je vera. Ljudi koji ne veruju, oni se ne kaju jer oni veruju da mogu sve da rade.

Neka nas Allah sačuva od svega što ne valja, neka nas uputi na Pravi put, neka nam da sreću na oba sveta, zdravu porodicu i da se uvek oslanjamo na Njega“, kazao je između ostalog muftija srbijanski.

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG – BAJRAKLI DŽAMIJA BEOGRAD

  • Objavljeno subota, 12 oktobar 2019 20:53

WhatsApp Image 2019 10 12 at 20.18.58

11. oktobar 2019. / 12. safer 1441.

„Hvala Allahu dragom što smo ovde, da smo došli i da nam je Allah Uzvišeni u srca islam uneo, da nam je Allah Uzvišeni u srca znanje o Njegovm prisustvu u našim životima i Njegovo postojanje uneo.

Velika je razlika između ljudskog bića koje zna da Allah postoji i onog ljudskog bića koje negira da Allah postoji. Ljudi negiraju da Allah postoji zbog toga da bi se oslobodili bilo kakave odgovornosti. Rade onako kako hoće. Neko govori: „Ja sam naučnik, ja sam fizičar, ja sam hemičar... Bog ne postoji, sve je ovo stvoreno samo od sebe.“ Oni kažu da je to nauka, desila se jedna velika eksplozija i sve je ovo nastalo. I nekom naučniku je logičnije da je sve nastalo samo od sebe, nego da je sve to stvorio jedan Gospodar. To je nauka i to su naučnici. Ali, da su oni stvarno pametni bili bi vernici i verovali bi u postojanje Svemoćnog koji sve može. Ali to je njihovo, to nije naše.
Interesantna je pojava da jedan sasvim običan čovek, koji živi od motike i koji ima dva razreda osnovne škole, taj čovek je ubeđen da Allah postoji jer živi sa prirodom i njegovo sve zavisi od prirode i on zna ko spušta kišu.

„Oni koji veruju i koji srca svoja smiruju sa zikrom (spominjanjem Allaha) - zaista sa Allahovim zikrom, smiruju se srca.“ Mi živimo u vremenu moderne psihologije i dobijamo pilule za sve, samo da smirimo živce jer ne možemo da izdržimo tempo života, pritisak života. Pijemo jedan lek izvesno vreme i naviknemo se na taj lek, telo i mozak više ne reaguju. Problem ostaje nerešen, jer smo ga sve vreme potiskivali i pokušavali da ga zaboravimo. Allah Uzvišeni nam kaže da sa mislima na Njega, smiruju srca. Kada smo ljuti, uzbuđeni, trebalo bi da se setimo svoga Stvoritelja, da se Njemu obratimo i On će nam pomoći. To je Allahovo obećanje! Kur’an nije roman i nema prve i poslednje stranice, nema kraja, njega stalno izučavamo i tražimo odgovore. Allah dželle šanuhu nam je to dao da bi nam olakšao, da se time služimo i da nam bude alatka za rešavanje problema, škola za način života. Allah dželle šanuhu nas je stvorio u savršenom obliku i mi smo toga svesni kroz izučavanje Kur’ana. Zikr je lek. „Spomeni me - olakšaću ti život, smiriću ti srce“, poručuje nam naš Gospodar koji nam daje rešenje problema, a ne da ga potiskujemo. Ako imamo snage da sebe pogledamo i da shvatimo šta nas stalno i stvarno muči pa da zamolimo Gospodara da nam to olakša.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je naš uzor i on je uvek bio miran, nikada nije bio besan. Kada je oslobodio Mekku, poručio je svima da se sklone i da im neće nauditi. Naš Poslanik je i svoje najveće neprijatelje pozivao u islam, one koji su ga proganjali i mučili. Allah u Kur’anu govori svima, da Ga svi mogu razumeti, i malo dete i odrasla osoba. Kur’an je spas i na nama je da li ćemo prihvatiti taj spas ili ne. Allahov Poslanik je živeo Kur’an i upražnjavao one ajete koje je prenosio celom svetu, zato su mu i poverovali. Da je on samo pričao, a da nije radio po Kur’anu, mi ne bismo bili muslimani.
Oni koji nisu poverovali, nisu hteli obavezu vere i oni su sami sebe uništili. Ako si pravi vernik, onda je verovanje lako i to je pravo uživanje. Kada klanjamo, nakon toga nam je sve olakšano, a ne otežano i zato treba imati poverenja u Allaha. Čuvanje od greha nas pravi snažnim, pravi nas čovekom, jakim bićem na koji drugi ljudi mogu da se oslone. Čuvanje od greha je poštenje prema nama samima i prema Allahu. Nemamo šta da krijemo od Allaha i od ljudi. Takvi treba da budemo i to je islam i to nam je Allah Dragi dao, da nas izleči od nas samih.
Naša istorija je počela bratoubistvom, takvi smo. Zašto? Zato što nismo meleci i zato što treba da radimo na svojim dušama i da ih oplemenjujemo, da učimo. Zato nam je Allah dželle šanuhu dao Kur’an i zato je slao svoje poslanike. Allah nas je lečio od nas samih od trenutka kada nas je stvorio jer je prvi čovek pogrešio. Treba da se usavršavamo i da se borimo protiv šejtana. Treba biti iskren Allahov rob i ne treba ništa raditi sa predumišljajem, tako nam šejtan ne može ništa. Allah Dragi nas zove i On voli da Mu tražimo oprost. Allah Dragi voli da nam oprosti i On to želi. Treba imati poverenja u Allaha Uzvišenog i treba da znamo da je On Džennet stvorio zbog nas. Nema boljeg robovanja i boljeg služenja nego služiti Allahu Uzvišenom", kazao je između ostalog muftija Numan.

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG ABDULLAHA EF. NUMANA

  • Objavljeno nedelja, 06 oktobar 2019 12:09

WhatsApp Image 2019 03 23 at 16.30.29

Bajrakli džamija Beograd, 4. oktobar

„Draga braćo i poštovane sestre, hvala Allahu dragom što smo ovde i što smo zajedno i što smo muslimani, i što volimo svoga Stvoritelja i što volimo životni put koji nam je dao - veru islam koji je jedina istina koja postoji, koji je jedini put vredan hodanja po njemu, jedini put koji dovodi do večne sreće. Jedini put koji dovodi do Allaha Uzvišenog, drugi putevi do Njega ne dovode. Nijedan drugi put ne postoji. Jedini će muslimani biti ti koji će moći reći na Sudnjem danu ’mi smo stvarno poštovali istinu i išli za istinom’. Da nas Allah dragi sačuva od svega što nevalja i da nas sačuva od svih nedoumica do kojih može doći.

Allah Uzvišeni u Kur’anu kaže: “O ljudi, Mi smo vas od jednog čoveka i jedne žene stvorili i na narode i plemena vas podelili da biste se upoznavali. Najčasniji od vas kod Allaha je onaj koji je najpobožniji. Zaista je Allah Sveznajući i o svemu obavešten.“
Allah se obraća svim ljudima, znači da smo svi jednaki od rođenja. Nema nijedan koji je bolji od drugoga, i onda nas je podelio u plemana i narode da bi nam bilo lakše da se međusobno upoznajemo, da bi znali ko je ko, da bi znali odakle smo, odakle nam je poreklo. Ljudi koji su šovinisti i nacionalisti smatraju da je njihovo poreklo bolje, da su bolji jer im je boja kože te boje, da su odabraniji zato što se zovu ovako a ne onako, zato što su iz ovog ili onog podneblja... Zemlja pripada svima, svakom živom biću zato što ju je Allah stvorio a ne čovek. Allah je dao čoveku da na Zemlji sve ima: i hrane i vode i vazduha, a mi to moramo da čuvamo. Allah nam je dao nešto najlepše – veru. Veru koja je način života.

Dakle, Allah nam je dao da se upoznajemo a ne da se međusobno tučemo. Mi smo blago koje hoda, mi svi imamo svoja životna iskustva koja treba da razmenjujemo. A po čemu se čovek navijše ceni kod Allaha Uzvišenog – po pobožnošću, svojim iskrenim odnosom, svojom ljubavi bez ikakve rezervacije prema Allahu Uzvišenom. Apsolutna ljubav i predanost bez znaka pitanja, bez uslova. Poverenje stopostotno da je ovaj naš islamski život vredan življenja da to nije šala, da to nije izmišljotina. Hvala Allahu dragom da smo Mu dragi, što ga volimo, što Mu se molimo, što od Njega tražimo. On sve daje. On daje sve ono što ne možemo ni da zamislimo. On je Onaj koji nas voli, Onaj koji se brine o nama, Onaj koji je o svemu obavešten. Zna nas u srž, mi od Njegovog znanja ne možemo pobeći. Zato je najbolje biti pošten i dobar prema Njemu i biti u miru sa Allahom. Boriti se protiv svega onoga što ne valja i biti u miru sa Dobročiniteljem – to je najlepši cilj koji čovek sam sebi može dati.

Da nam Allah dragi bude uvek zaštitnik, da nam Allah dragi bude uvek uputnik, da nam Allah dragi uvek da sreću na istinskome putu, da uvek budemo vernici, da uvek budemo muslimani i da uvek znamo da je On sa nama i da smo mi sa Njim“, kazao je između ostalog muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU

  • Objavljeno nedelja, 29 septembar 2019 13:53

67165847 2367389200035557 3374760180485980160 n

27. septembar Beograd.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjeg. Samo Njega obožavamo i samo od Njega pomoć i uputu tražimo. Svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu, i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, poslednji Božiji poslanik koji je došao da nas iz tmina na svetlost izvede. Neka je salavat i selam na poslednjeg Božijeg poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, na njegovu porodicu, njegove drugove i na sve one koji ga slede do Dana sudnjeg, uključujući i nas ovde prisutne.

Danas ćemo inšaAllah govoriti o pet saveta Džibrila, alejhis-selam, koje je dao poslaniku Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem.
Sehl ibn S’ad es Sa’di, radijallahu anh, prenosi da je Verovesnik, sallallahu alejh ve sellem, rekao: „Došao mi je Džibril i rekao: ’O Muhammede! Živi koliko hoćeš ali znaj da ćeš sigurno umreti! I voli koga hoćeš ali znaj da ćeš se sigurno rastaviti od njega! I radi šta god hoćeš ali znaj da ćeš za to biti pitan! I znaj da je ugled i počast vernika u njegovom noćnom namazu, dok je njegov ponos u njegovoj neovisnosti od ljudi.

U ovm hadisu spominje se dolazak meleka Džibrila da posavetuje Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i njegov ummet sa pet izuzetno vrednih i potrebnih saveta. Pa kaže u prvom: ’ Živi koliko hoćeš ali znaj da ćeš sigurno umreti!’
Allahov robe! Živi koliko hoćeš! Možeš doživeti osamdesetu, devedesetu i šta onda?! Znaj da ćeš sigurno umreti. Svi smo mi smrtnici i svi ćemo mi umreti. U 34. ajetu sure El-E’araf, Uzvišeni Allah je kazao: „Svaki narod ima svoj edžel (smrt, kraj), i kada im dođe smrt, neće je moći ni za jedan tren odložiti a ni ubrzati.“ Stoga bi trebalo da svaki onaj koji će umreti, onaj kojem će zemlja postelja a crvi prijatelji biti, onaj kojem će kabur mesto boravka biti do ponovnog proživljenja, a Džennet ili Džehennem mesto večnog boravka, svaki ovakav trebalo bi da zna da njegov život na dunjaluku neće imati nikakvu vrednost ne budeli se na njemu pripremao za ahiret. Kako da nam život na dunjaluku bude koristan? U samom savetu je preporuka. Na kraju saveta se spominje smrt, pa u tom svom životu ma koliko ga živeli često se prisećajmo smrti, pa ćemo svoj život i iskoristiti na najbolji mogući način. S toga, braćo muslimani i sestre muslimanke, sećajmo se ovih trenutaka, razmišljajmo o njima.
U hadisu Ebu Hurejre, radijallahu anh, - kako beleže Tirmizi, Nesai i Ibnu Madže, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Često se prisećajte onoga što prekida sve slasti.“ Tj. prisećajte se smrti. Tako vam Allaha, šta ćemo to od dunjaluka voleti, kakav će nas to posao zaokupirati i odvratiti od pokornosti Uzvišenom Allahu, budemo li se prisećali smrti i susreta sa Allahom, subanehu ve te’ala.?!

Danas kada pogledamo, videćemo da se muslimani najviše boje smrti, videćemo da muslimani ne razmišljaju o tome, videćemo da želim da negiramo ovaj deo ali istina je jedna. Svedoci smo, mnogo dženaza smo videli, svi su otišli. Šta su oni sa sobom poneli, to je pitanje. Kakav je njih život bio, da li su sa sobom odneli nešto od dobrih dela? Da li su izvršavali išta od onoga što je Allah naredio, da li su klanjali, da li su zekat davali, da li su hadždž obavili, ili su bili robovi dunjalika. Dunjaluk nas pokosi - danas ili sutra. Red je kod Allaha nije kod nas, ko kad mi ne znamo. Vernik je uvek spreman i jedva čeka da se susretne sa Allahom, ali ummet Muhammeda u današnjici to ne želi. Zašto? Zato što se odvojio od Kur’ana i sunneta resulullaha, salallahu alejhi ve sellem. Zato što je uzeo dunjaluk za cilj - kao da će večno na dunjaluku živeti a ahiret je zapostavio. Onda nas nešto potrese kada čujemo da je neko otišao, naročito kada ode mlad. Gde smo do tada? Šta radimo mi da odnesemo, da damo Allahu subhanehu ve te’ala? Da li razmišljamo za kabur i kabursku kuću za nas do Kijametskoga dana kakva će ona biti. Kada će nas tog dana i majka – koja nas je nosila devet meseci, koja nas je dojila dve godine, i otac i svi najbliži kada nas ostave i vrate se, s kim smo mi ostali u kaburu? Svaki vernik ostaje sa svojim delima. Kakva će naša dela biti? Šta mi radimo da naša dela budu ispravna? Šta mi danas činimo da nam dela budu u ime Allaha dželle šanuhu i zarad Njega? Da li ih imamo? Trudimo se, radimo da napravimo ovo ili ono i na kraju odemo. Zapostavili smo Allaha. Svakom verniku će Allah dati nafaku, a mi se danas plašimo nečega što je zapisao još dok smo bili u utrobama naših majki. Allah nam kaže da što više dajemo kako bi i On nama da još više. Pogledajte ashabe, pogledajte halife, pogledajte naše vođe koje su se vodile po Kur’anu i sunnetu resulullaha, sallallahu alejhi ve sellem, kako su radili a pogledajte danas nas. Mi uvek govorimo to je bilo nekada... vallahi to je i danas, samo ako uzmemo da naš vodič bude Kur’an i sunnet poslanika sallallahu alejhi ve sellem. A naši vodiči su danas TV, razne emisije, razne serije, utakmice... Naši uzori su nemoralni ljudi, mi oponašamo nešto što je nemoralno, nešto što se suprostavlja našoj veri. I ona vidimo kako naše majke, naše žene, naše sestre to prihvataju - jer je to moda. Pa onda vidimo i nevernike kako to isto rade, vidimo i kako ljudi umiru od alkohola a mi sledimo – jer su oni naši uzori. Gde su naši sinovi, gde su naše ćerke? Ummet Muhammeda, sledbenici Muhammeda spavaju. Da li smo se zapitali kao roditelji šta mi radimo, šta mi činimo da odgojimo svoj evlad, da mu pokažemo vredne stvari, ne nemoralne stvari i da se ponosimo nemoralom. To muslimani danas rade nažalost. Allah, poslanik pa roditelji... zato nam se dešava sve ovo danas, kada uzmemo nešto drugo osim onoga što je istinito. Mi smo danas zamenili moral za nemoral, Kur’an za neke serije... Za Allaha nemamo vremena alli za serije i utakmice imamo. Koga lažemo? Koga lažemo? Kada savetujemo da se dnevno prouči bar stranica Kur’ana onda kaže ’nemam vremena, nemam vakta za to’. Ali ima vremena za serije, za Ligu šampiona... znamo da trošimo svoje vreme uzalud. Onda kaže ’bolestan sam’. I bićeš. Lek ti je u Kur’anu ali ga ti ne tražiš.

Drugi savet Džibrila, alejhis-selam: „Voli koga hoćeš ali znaj da ćeš se sigurno od njega rastaviti.“ Ljubav koja je neprestana i koju svako od nas treba da ima jeste pre svega ljubav prema Allahu, subhanehu ve te’ala. Kada govorimo o prijateljima, kada govorimo o nekome ko ne izdaje to je naš Allah subhanehu ve te’ala. On je naš najbolji oslonac. Allah subhanehu ve te’ala nas trpi, koliko samo grešimo ali nas On Uzvišeni ne kažnjava već nam pruža šansu da se povratimo. Mi volimo svoje roditelje, volimo svoje žene, svoju decu... ali ćemo se jednog dana od njih rastaviti. Samo treba da shvatimo šta je naša suština, koja je naša odgovornost. Mi ne znamo ko će pre otići ali moramo da izvršimo svoju dužnost, emanet koji smo od Allaha, subhanehu ve te’ala, uzeli da ga izvršimo. Mi ne upućujemo, mi smo tu da samo kažemo i pokažemo i da ustrajemo u tome. Tu je Allah subhanehu ve te’ala, On uzvišeni je Taj koji upućuje. Ali koliko smo mi svoj zadatak na ovom dunjaluku završili?
Nastavićemo inšaAllah sa ovim savetima ...

Dunjaluk je prolazan, vreme leti... Molim Allaha da nam da snage da iskoristimo vreme zarad Njega Uzvišenog, da se probudimo i da se pokajemo pre nego što nam bude kasno. Molim Allaha subhanehu ve te’ala da nam poslednje reči na ovom svetu budu ešhedu en la ilahe illAllah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu,“ kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije u Beogradu.

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG – BAJRAKLI DŽAMIJA

  • Objavljeno subota, 21 septembar 2019 14:46

WhatsApp Image 2019 09 21 at 14.27.03

20. septembar, Beograd

„Draga braćo i poštovane sestre, hvala Allahu Dragom da smo opet zajedno, hvala Mu što smo ovde, što smo muslimani, što smo u džamiji i što volimo svoga Stvoritelja jer lepše ljubavi od ljubavi prema Stvoritelju nema.
Čovek je stvoren nesavršen, u svom početku u Džennetu je imao samo jednu zapovest – nemoj se približavati tome drvetu, nemoj jesti plodove toga drveta!
I cela je priča u tome da je šejtan došao i rekao im da Allah njima hoće da im oduzme mudrost, da neće da im da od svog znanja i zato im je zabranio da jedu sa tog drveta jer je to drvo mudrosti. Međutim, oni pojedu i pogreše. Pre toga oni nisu imali osećaj stida iako su išli bez odela ali imali su čiste misli, tog trenutka kada su pojeli morali su odmah da se pokaju. I zato ih je Allah spustio na zemlju. I od tada je naša borba protiv greha. Adem je od Allaha primio nešto što je naučio a to je kako da se pokaje: „Primio je Adem od svoga Gospodara reči pa se on Njemu pokajao! Zaista je Allah Onaj koji oprašta“, kaže Allah u Kur’anu.

Lek od greha je pokajanje, tewba. Drugi lek je sprečiti sebe da pogrešimo. Uslovi u kojima je Adem pogrešio jesu da je on bio naveden na taj greh, prevaren, obmanut. Šejtan, Iblis je bio jako ljubomoran na čoveka i kad su se svi meleci poklonili čoveku, svi su to učinili, samo se Iblis pobunio. Onaj koji je mislio da je vredniji od čoveka je Iblis i on se zarekao da bude naš neprijatelj i Allah Dragi mu je to dozvolio ali mu je rekao: „Ti nikada nečeš moći da zavedeš moje istinite robove!“ Oni koji istinito veruju, njima šejtan ne može da naškodi. Allah dželle šanuhu je najbolji zaštitnik! Mi nemamo nikakvu moć. Isaa, alejhis-selam, koji je dizao mrtvog čoveka, kada su ga nazvali bogom, on im je rekao da on može da radi samo ono što mu Allah dozvoljava.

„Allah ne oprašta onima koji širk čine, a sve ostalo oprašta kome On hoće!“ On nam daje do znanja da je On jedini taj koji može da oprosti grehe. Jedini taj prema kome se greši. U Svemoćnog Allaha treba imati poverenje, On nas je stvorio, za naše dobro i On je naš prijatelj! Ali ko Allahu pripisuje partnera, on čini širk. Sve ostale vere su zasnovane na širku, osim islama.

Islam je očovečio predislamske Arape i oni su vladali celim svetom. Dok su ostali bili nepismeni, oni su širili nauku i medicinu u svetu; dok su ostali gatali, oni su operisali ljude. Islam nas je naučio nauci, islam je podstakao želju za znanjem. Onda kada smo zaspali, zabranili deci da idu u školu, postali smo nepismeni, sada smo ovde. Umesto da budemo svetlo čovečanstvu, mi smo nazadovali. Mi smo prestali da vrednujemo savršenstvo Allahovog stvaranja.

Kaže Allah dželle šanuhu u Kur’anu: „Reci: O vernici, vi koji ste se ogrešili nad vama samima, nemojte gubiti nadu u Allahovu milost! Zaista Allah oprašta sve grehe. Zaista je On Onaj koji prašta, Milostivi!“

„Svaki Ademov sin je grešnik. A najbolji grešnici su oni koji se kaju.“ kaže se u hadisu. Stoga, treba da se čuvamo greha i treba odmah od Allaha da tražimo oprost. Odmah! Nemoj ići da spavaš i ručaš, pokaj se i opet se pokaj ako to učiniš! Pokaj se i moli Allaha da ti da snage da se oslobodiš greha. Tewba je čišćenje. Nema sile veće od Allaha, Njemu smo pokorni i samo nas On može i pokoriti!

Neka nas Allah Dragi čuva na pravom putu i da budemo Njegovi dobri robovi,“ kazao je između ostalog Abdullah ef. Numan.