- - - - - -
petak, 10 jul 2020
A+ R A-

Hutbe

HUTBA IZ BAJRAKLI DŽAMIJE – RAMADAN EF. MEHMEDI

  • Objavljeno nedelja, 10 maj 2020 03:26

96232397 2993087934132344 5505197726058414080 o

8. maj 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Danas je petnaesti dan meseca ramazana, a sutra uveče ako Bog da počinje sedamnaesta noć – Lejletul Bedr, noć sećanja na poznatu Bitku na Bedru.

Zato će i današnja hutba biti podsećanje na ovu najveću ili presudnu bitku u istoriji islama, odnosno, na pobedu prvih muslimana nad idolopokloničkom vojskom.

Bitka na Bedru desila se 17.dana meseca ramazana druge godine po hidžri ili 624. godine po Isa, alejhisselamu.

Tog dana, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovi verni drugovi, sukobili su se sa trostruko brojnijom mušričkom vojskom.

Na jednoj strani je bilo 312 ashaba, slabo naoružanih, koji su čvrsto stali uz Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i koji su delili mišljenje Mu’aza, radijallahu anhu, koji je pre bitke rekao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: „Mi smo ti već poverovali, Allahov Poslaniče, i priznali te, i posvedočili da je istina ono što ti se objavljuje. Zato idi tamo gde ti je Allah naredio! Mi ne zaziremo od toga da nas sutra povedeš u boj protiv našeg neprijatelja. Dali smo ti prisegu i obećanje da ćemo ti biti poslušni i pokorni. Mi smo strpljivi u ratu i ispunjavamo dato obećanje u borbi. Pa, povedi nas sa Allahovim blagoslovom – pođi gde god hoćeš i mi ćemo s tobom, o Allahov Poslaniče!“

Na drugoj strani, mekkanska vojska predvođena Ebu Džehlom brojala je u svojim redovima 1000 boraca, dobro opremljenih i naoružanih.

Sagledavši stanje i tešku situaciju u kojoj su se muslimani našli, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, se okreće prema Kibli i upućuje dovu Onome koji dove prima:
„Allahu moj, ispuni Svoje obećanje koje si mi dao! Gospodaru moj, ako ova grupa muslimana bude poražena, niko Te posle neće obožavati!“

Nakon ove dove, Allah dž.š je objavio kur’anske ajete: „I kada ste od Gospodara vašeg pomoć zatražili, On vam se odazvao: Poslaću vam u pomoć hiljadu meleka koji će jedni za drugima dolaziti. Allah je to učinio da bi vas obradovao i da bi se tima srca vaša umirila; a pobeda je samo od Allaha – Allah je zaista Silan i Mudar.“ (Al-Anfal, 9-10)

Allah dž.š je tada, na Bedru, zaista pomogao Svoga verovesnika i prve muslimane poslavši im kao ispomoć vojske meleka.

Ibn Abbas prenosi: Dok je jedan musliman trčao za mušrikom čuo je zvuk biča iznad glave i glas konjanika iza sebe koji mu govori: „Samo napred! Samo napred!“ Zatim je pogledao ispred sebe i video mušrika kako mrtav pada a da ga on nije ni dotakao svojom sabljom. Isto to video je i čuo jedan ensarija, pa je posle otišao Allahovom Poslaniku i to mu je ispričao. Poslanik mu reče: „Istinu govoriš – to je bio glas meleka i to je bila pomoć sa trećeg neba!“

Uzvišeni Allah je muslimane na Bedru učvrstio i unutrašnjom i spoljašnjom hrabrošću; unutrašnjom – tako što im je dao sabur i u njihova srca ulio hrabrost i samopouzdanje; a vanjskom – tako što ih je neustrašivim učinio te nisu uzmakli prilikom susreta i sukoba sa daleko brojnijom neprijateljskom vojskom.

Dakle, vernike je Allah dž.š umirio, a u isto vreme, u srca nevernika Allah dž.š je ulio strah, pometnju i teskobu. Zato je i ishod bitke bio u korist muslimana.

Bitka na Bedru bila je prvi oružani sukob između muslimana i mušrika. Ova odlučujuća bitka, iako se po broju učesnika ne svrstava u velike bitke, sa pozicije islama i muslimana bila je najpresudnija i najvažnija u istoriji islama.

U bici na Bedru muslimani su pobedili zahvaljujući direktnoj Allahovoj pomoći ali i hrabrosti i odlučnosti prvih muslimana.

Ova bitka je najbolji primer organizovanja, ponašanja i postupanja muslimana u borbi protiv neprijatelja.

Ona je prekretnica u istoriji humanizovanja ratovanja. Muslimani su sahranili ubijene protivnike. Po prvi put se ne ubijaju ratni zarobljenici, svaki musliman je dobio po jednog zarobljenika da se brine o njemu. Svaki zarobljeni mušrik koji je bio pismen, da bi se oslobodio, bio je dužan opismeniti deset muslimana. Bogatiji mušrici mogli su se otkupiti svojim imetkom, a siromašni i nepismeni zarobljenici su na kraju oslobođeni bez ikakvog otkupa.

Draga braćo i sestre!

Govor o bici na Bedru nije samo puko podsećanje na taj istorijski događaj i na veličanstvenu pobedu prvih muslimana.

Bitka na Bedru bitna je zbog brojnih poruka koje su nam preko nje poslate, a koje, svake godine iznova, treba da nas osveste i nadahnu u našim borbama za dobro, istinu i pravdu.

Zar nam Poslanik islama nakon Bedra nije poručio: „Vratili smo se iz male bitke u veliku bitku!“ Ta velika bitka je naš život ispunjen raznim iskušenjima, tegobama, brigama i problemima.

Bedr nas uči da moramo biti pokorni Allahu i Resulullahu jer samo tako se možemo nadati Allahovoj pomoći.

Bedr nas uči da bi trebali biti solidarni kao što su bili ranjenici na Bedru. U predajama se navodi da su ranjeni muslimani, iako i sami u mukama, žedni i na izdisaju, odbijali i odricali se ponuđenog gutljaja vode iz ubeđenja da treba da pomognu drugog, iz uverenja kako ima neko važniji, neko ko je na većim mukama, neko kome će taj gutljaj vode bol ublažiti ili mu možda život spasiti.

Bedr nas uči da ne smemo biti pasivni posmatrači nego da se moramo aktivno uključiti u rešavanje svakodnevnih problema.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovi ashabi imali su svoj Bedr, svoju borbu. Odlučno su se suprostavili zlu i nepravdi, u svom vremenu, i izašli kao pobednici.

Svaki čovek i svaki narod ima svoj Bedr – svoju bitku.

Danas, naš Bedr,mogao bi biti:
Naša borba za opstanak na ovim prostorima;
naša borba za dorobit svih ljudi;
naša borba za suživot, toleranciju i zajedništvo, za slobodu i dostojanstvo svakog čoveka, naša borba za bolje sutra nas, naše dece i budućih naraštaja.

Naš Bedr je naša stalna bora i naše nastojanje da budemo iskreni i pokorni robovi Uzvišenog Stvoritelja i istinski sledbenici poslednjeg verovesnika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem.

Zato, upućujem dovu Allahu Milostivom, da nas pomogne u našim svakodnevnim bitkama, da iz njih zahvaljujući iskenom nijetu i našem trudu, uz Njegovu pomoć, izlazimo kao pobednici, osnaženi, jaki i spremni za nove bitke i pobede koje će doneti dobro nama, našoj deci i našoj domovini.

Dragi Allahu, nagradi nas za naš trud, primi od nas naš post, naše namaze i naše ibadete u ovom mubarek mesecu. Oprosti nam grehe i učvrsti nas na Pravom putu.“

HUTBA IZ BAJRAKLI DŽAMIJE – RAMADAN EF. MEHMEDI

  • Objavljeno nedelja, 15 mart 2020 13:42

WhatsApp Image 2020 03 13 at 16.52.35

Beograd, 13. mart 2020.

OBAVEŠTENJE: Od ovog petka, prema preporukama SZO i Republičkih organa, ograničen je broj džematlija unutar džamije na 80. Takođe, ovo ograničenje se odnosi i na prostorije unutar zgrade (konkretno IV sprat – koji se koristi petkom kao pomoćni/dodatni prostor za klanjanje džume namaza). Vernicima je omogućeno da obave molitvu na otvorenom prostoru – ispred džamije.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

“Kakva god vas nesreća pogodi – to je zbog vaših greha, a Bog mnoge i prašta.” (Eš-Šuara, 30.)

“Nered se pojavio na kopnu i moru, jer je svet to ružnim postupkom zardio. Allah hoće da iskuse neke grehe svoje koje su počinili, ne bi li se povratili. “ (Er-Rum, 41.)

Allah, dželle šanuhu, kao Stvoritelj čoveka, iz Svoje neizmerne milosti i mudrosti je zabranio određene postupke koji nanose zlo ljudskom biću i ponižavaju ga.
Cilj Allahovih zabrana je oslobađanje vernika od požuda, oholosti i sebičnosti, jer su to okovi koji sputavaju čoveka hodu ka istini.

Greh se može definisati na više načina, a bez sumnje, najbolja je ona definicija koju je dao sam poslanik, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem. “Greh je ono što te peče i ne da ti mirau duši, a što bi ti da sakriješ od sveta.” (Muslim)

Gresi se se po svojoj suštini i posledicama dele navelike i male. Kada su upitali Ibn Abbasa o broju velikih greha kazao je da ih ima do sedamdeset, a po nekim predajama i do sedam stotina.

Grehe takođe možemo da delimo na one koji se mogu iskupiti sa pet dnevnih namaza, postom, hadždžom, umrom – odnosno vršenjem nekog dobrog dela o čemu postoje mnogobrojni hadisi, i na one grehe koji se ne mogu time iskupiti.

Ebu Bekr, radijAllahu anhu, kaže: „Bili smo kod Allahovog poslanika pa nam on reče: ’Da vam kažem najveće velike grehe.’ To reče tri puta, zatim nastavi: ’Pridružiti Allahu druga, neposlušnost roditeljima i lažno svedočenje.’ Allahov poslanik je bio naslonjen pa sede. Ponavljao je te reči toliko da smo među sobom rekli da hoće prestati.“ (Muslim)

U hadisu koji prenosi Ebu Hurejre, Allahov poslanik, alejhis-selam, iznosi sedam velikih greha.
„Čuvajte se sedam velikih greha: širk, sihr, ubijanja na pravdi Boga – osim po pravdi, kamate, imetka jetima, bežanja sa bojnog polja i potvore za blud pobožne i čestite muslimanke.“ (Buhari, Muslim, Ebu Davud, Nesai)

Inače, greh datira od onog momenta kada je Iblis odbio da se pokloni Ademu, alejhis-selam, zbog čega je bio proklet. I umesto pokajanja on je izgubio nadu u Allahovu, dželle šanuhu, milost, pa je pao u još veću grešku. Posle toga postao je zavidinik, osvetnik i neprijatelj Adema, alejhis-selam, smatrajući ga krivim za svoju nesreću.

Razlika između Ademovog, alejhis-selam, greha i Iblisovog je u tome što se Adem, alejhis-selam, pokajao i vratio Allahu.

Analizirajući kur’anske ajete možemo zaključiti da Allah, dželle šanuhu, nije kažnjavao narode koji su grešili pa se posle pokajali i vratili pravoj veri, dok je žestokom kaznom kažnjavao one koji su bili uporni u svom grešenju i oholosti.

Nakon pomenutog dolazi se do saznanja da su brojne štetne posledice koje će stići grešnike.

Grešenjem čovek gubi mogućnost pravilnog shvatanja:
„Šta misliš o onome koji je svoju strast za boga svoga uzeo, onome kome je Allah, a on svjestan bio dao da je u zabludi, i sluh njegov, i srce njegovo zapečatio, a pred oči njegove koprenu stavio?“ (El – Džasije, 23.)
Sa druge strane, Allah dželle šanuhu, obećava onima koji se budu greha čuvali:
„O vi koji vjerujete, ako se budete Allaha bojali, On će vam ono što istinu od neistine razdvaja dati i preko ružnih postupaka vaših će preći i oprostiti vam...“ (El – Enfal, 29.)

Grešenjem čovek gubi nafaku: „Zaista čoveku zbog greha koje počini može biti uskraćena nafaka.“ (Ahmed, Nesai, Ibni Madže)
Dok Allah, dželle šanuhu, kaže: „ ... a onome koji se Allaha boji, On će izlaz dati, i i opskrbit će ga odakle se i ne nada; onome koji se u Allaha pouzdaje, On mu je dovoljan...“ (Et- Talak, 2-3)

Grešenjem se i životinjama nanosi zlo. Ebu Hurejre je govorio „i ptica u gnezdu svome strada od nasilja nasilnikova.“ Dok je Mudžahid rekao: „Životinje proklinju čoveka grešnika kada bude teška godina i velika suša. One govore: ’Ovo zlo i ova nesreća dolaze od ljudskog grešenja.’“

Za grehe počinjene prema Allahu, dželle šanuhu: širk, kufr, nifak i dr., dužni smo učiniti istigfar i tevbu, te ih ostaviti.
Za grehe učinjene prema ljudima, za njih pre tevbe, prvo treba da se halalimo i na neki način poravnamo.

Kada je reč o gresima koje činimo sami sebi – mada su svi gresi istovremeno i ovi i ovakvi, dužni smo ih prestati činiti i iskreno se pokajati.
Allah, dželle šanuhu, kaže: Reci: "O robovi Moji, koji ste protiv sebe u gresima preterivali, ne gubite nadu u Allahovu milost! Allah će, sigurno, sve grehe oprostiti. On je, doista, Oprostitelj greha, Milostivi."

Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

WhatsApp Image 2020 03 13 at 16.52.39WhatsApp Image 2020 03 13 at 16.52.42WhatsApp Image 2020 03 15 at 13.29.53 1WhatsApp Image 2020 03 15 at 13.29.53

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 08 mart 2020 11:38

WhatsApp Image 2020 03 06 at 15.58.24 2

Beograd, 6. mart 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

 

بِسْمِ اللهِ الرَّحْمنِ الرَّحِيمِ

أَرَأَيْتَ الَّذِي يُكَذِّبُ بِالدِّينِ

فَذَلِكَ الَّذِي يَدُعُّ الْيَتِيمَ

وَلا يَحُضُّ عَلَى طَعَامِ الْمِسْكِي

فَوَيْلٌ لِلْمُصَلِّينَ

الَّذِينَ هُمْ عَنْ صَلاتِهِمْ سَاهُونَ

الَّذِينَ هُمْ يُرَاءُونَ

وَيَمْنَعُونَ الْمَاعُونَ

Znaš li ti onoga koji Sud poriče?
Pa to je onaj koji grubo odbija siroče,
- i koji da se nahrani siromah - ne podstiče.
Pa teško klanjačima,
- onima koji su nemarni prema svome namazu;
- koji se samo ljudima pokazuju,
- čak potrepštine koje se na posudbu daju oni ne daju!

Proučena sura nam jasno kazuje o povezanosti oba aspekta ljudskog življenja, dunjalučkog i ahiretskog, koji su neraskidiva celina. Od ukupne aktivnosti delovanja i ponašanja na ovome svetu, zavisi i naša sudbina na budućem. Zato sledbenici islama u svim situacijama, okolnostima i prilikama moraju znati šta hoće, šta treba i osećati se u potpunosti odgovornosti za ono što rade.

Život koji nije prožet svesti o sebi i svetu, obično je bivanje i dotrajavanje. Svaka vera bez obzira na način i moduse manifestiranja, sadrži u sebi verovanje u ahiretski život. Jedna od univerzalnih vrednosti koji su prenosili svi Božiji posalnici jeste verovanje u Sudnji dan i odgovornost za ukupni život i delovanje.

Islam uči o ahiretskom životu, ali i daje rešenje i načine organizovanja života.

Položaj i stanje na budućem svetu, odnosno nepravda ili kazna, prvenstveno zavisi od ispunjena zemaljskog zadatka. Život nije bol i bolna suza, nego ima svoj cilj i svrhu. Kur’an upozorava da mi lako možemo upoznati one koji poriču budući život. To su oni koji se grubo i neljudski odnose prema siročetu. Umesto pažnje i razumevanja, oni ga odbijaju i zanemaruju. S druge strane, ne daju nikakvu inicijativu niti podsticaj da se obezbedi siromah. Oni ne mare za tuđe brige, nevolje, probleme i teškoće. U svojim aktivnostima imaju jedino vlastite pobude i interese.

Drugi deo ove kratke sure preti onima koji svom namazu ne poklanjaju dovoljnu pažnj. Cilj i svrha namaza jeste da klanjača sprečava od pokuđenih i ružnih dela i od svega što je nedostojno čoveka. Velika pretnja je posvećena onima koji svojim namazim glume i iimitiraju skrušene, pobožne i bogobojazne ljude, a u duši su pokvareni i zli.

Namaz usmerava ljudsko delovanje ka najboljem. On krepi i čisti dušu.

Pravilnim shvatanjem i obavljanjem ove obaveze izgrađuje se stabilna ličnost, čvrst karakter i primerno ponašanje. Ne smemo obavljati namaz s namerom a nas neko vidi, zapazi i kao takve ceni. Pobude i motivi za njegovo izvršavanje su unutar same duše, u najskrivenijim osećanjima i pobudama. Pravi namaz koji se čini isključivo u ime Allaha, dž.š, pokreće na akciju i dobro delo.

Konkretni razlozi valajano shvaćenog i obavljenog namaza jeste da klanjač čini dobra dela, u koja spada i pomaganje potrebnih za pomoć.

Briga za čoveka, za slabijeg, nemoćnog kome je potrebna materijalna pomoć, uteha i nada je jedna od važnih komponenti mumina. Drugo što se može zaključiti je pretnja i opomena za one koji se formalno i nemarno odnose prema namazu i ibadetu uopšte.

Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno subota, 29 februar 2020 11:46

WhatsApp Image 2020 02 29 at 11.34.35

Beograd, 28. februar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Znajte da nema dobra u delima bez znanja, niti časti u znanju bez dela. Znanje traži delo, a iz ponavljanja i primene znanja i dela proizlazi naše ponašanje, naš ahlak. Allah dželle šanuhu nam je objavio:
‘’Jedni drugima pomažite u dobročinstvu i pokornosti Allahu, a ne sudelujte u grehu i neprijateljstvu, i bojte se Allaha, jer Allah strašno kažnjava.’’ (El-Maide, 2.)

Muslimani moraju posedovati pozitivne osobine, a njihov spas je u radu i međusobnom potpomaganju, ukoliko žele da osiguraju sretan život kako na Dunjaluku tako i na Ahiretu.
‘’Vernici i vernice su zaštitnici jedni drugima.’’ (Et-Tevbe, 71.)
Božiji Poslanik, alejhis-selam, kaže: “Čovek se mora truditi za onim što je pošteno i za njega korisno, a ne sme čekati niti se obazirati da će mu samo doći i vreme doneti”. Alejhisselam je međusobnu ljubav muslimana u jednom hadisu uporedio sa organizmom “čiji delovi podjednako osećaju, kada oboli bilo koji od njih.” Takođe se prenosi da je rekao: ‘’Ni jedan od vas nije pravi vernik sve dotle dok ne bude želeo svom bratu ono što želi sam sebi.’’ (Buhari)

Svaki musliman u sebi bi trebao imati razvijenu pozitivnu osobinu da pomogne drugom čoveku kada mu je ta pomoć potrebna. Ako utrošite jedan deo svog imetka na Božijem Putu, Allah će vam ga umnogostručiti i oprostiti vam vaše grehe. Allah mnogostruko nagrađuje i blag je. U hadisu stoji: “Ko se nađe pri ruci svome bratu kada mu bude potrebno, Allah će mu se naći. Onome ko od svog brata muslimana otkloni nevolju na Ovom svetu Allah će njemu otkloniti nevolju na Sudnjem danu. Ko pokrije manu svog brata Allah će pokriti njegovu na Danu sudnjem.’’
U jednoj predaji Poslanik, alejhis-selam, kaže: “Onome ko krene ispuniti potrebu svome bratu muslimanu, Bog će za svaki korak upisati sedamdeset dobrih dela i oprostiće mu sedamdeset greha.”

Draga braćo, musliman je dužan da želi i nemuslimanima svako dobro kao i sebi. U islamskoj kulturi se potrebe ljudi tumače kao blagodat i milost. Zato, oni koji zbog svojih imovinskih mogućnosti ili posebnog društvenog položaja budu izloženi navalama molbi i iskazivanja potreba trebaju znati da su im se otvorila vrata Božije milosti, a mnoštvo blagodati nikoga neće zamoriti niti će kome dosaditi. Prenosi se da je hazreti Husejn, radijAllahu anhu, rekao: “Uistinu su potrebe koje vam ljudi iznose blagodati Božije prema vama, pa neka vam te blagodati ne dosade.” Zato, svaki musliman treba lepo prihvatiti ove blagodati i milost od Gospodara, te se potruditi onoliko koliko može u ispunjavanju potreba onima koji ih imaju, a u slučaju da to ne može učiniti, neka barem da odgovor sa objašnjenjem koje uliva nadu.

Jer, Plemeniti Poslanik, alejhis-selam, ovako bi postupao: “Kada bi mu neko izložio svoju potrebu, on ga ne bi vratio, a da mu je ne bi ispunio, ili bi mu barem govorom olakšao.” U svakom slučaju, ako neko ne može ispuniti potrebu potrebitom, treba s njim tako razgovarati da ovaj ne postane očajan i razočaran. Kur’an Časni kaže: “A ako se od njih moraš okrenuti, u želji da od Gospodara svoga stekneš samilost kojoj se nadaš, ti im opet reci koju ugodnu reč.” (El-Isra, 28)

Božiji Poslanik, alejhis-selam, nakon spuštanja ovoga ajeta, kada bi neko od njega nešto tražio, a on ništa nije imao da mu da, govorio bi: “Neka Bog i nas i vas opskrbi iz obilja Svoga!” Stoga onaj koji ne može udovoljiti nečijoj potrebi treba ga barem utešiti rečima koje ulivaju nadu, kao što su: “Nadam se da će Bog ispuniti tvoju potrebu, a i ja ću se truditi onoliko koliko budem mogao radi tebe”, a ne s njim se svadljivo i grubo ophoditi i učiniti ga očajnim. Poslušajmo prevod sure koju često učimo i u namazu, sure El-Maun: “Znaš li ti onoga koji Onaj svet poriče?” Pita nas Uzvišeni Gospodar u prvom ajetu ove sure i daje odgovor u nastavku: “Pa to je onaj koji grubo odbija siroče, i koji da se nahrani siromah – ne podstiče. A teško onima koji, kada molitvu obavljaju, molitvu svoju kako treba ne izvršavaju, koji se samo pretvaraju i nikome ništa ni u nar

Pored svih ovih obaveza musliman kao pripadnik Islamske zajednice mora biti svestan svojih dužnosti i obaveza.
Bože, od Tebe tražim zaštitu od brige i žalosti.
Od Tebe tražim zaštitu od slabosti i lenjosti.
Od Tebe tražim zaštitu od straha i škrtosti.
Od Tebe tražim zaštitu da me dug ne savlada i da me ljudi ne nadvladaju!
Amin!

Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 16 februar 2020 20:00

WhatsApp Image 2020 02 16 at 19.47.21

Beograd, 14. februar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

’Neka je hvaljen Allah, čije je sve ono na nebesima i sve ono na Zemlji! Hvaljen neka bude i na onome svetu! On je Mudri i Sveznajući.
On zna šta u zemlju ulazi, a šta iz nje izlazi, i šta se s neba spušta, a šta se na nj uspinje; On je samilostan i On prašta grehe.’
(Saba’, 1-2).

‘Allah vas je odavno muslimanima nazvao, i u ovom Kur’anu, da bi Poslanik bio svedok protiv vas, i da biste vi bili svedoci protiv ostalih ljudi. Zato, molitvu obavljajte i zekat dajte i u Allaha se pouzdajte; On je Gospodar vaš, i to kakav Gospodar i kakav zaštitnik!’ (Hadž,78)

Svedočimo da je samo Allah Bog i da je Muhammed Njegov rob i Njegov poslanik, kojem je On naredio da bude ustrajan na pravom putu iako je on bio ustrajan, ali na taj način je potvrđen značaj ustrajnosti na pravom putu.

Danas ćemo govoriti o jednom kratkom ali veoma sadržajnom hadisu. Hadisu kojeg je lako zapamtiti i kojeg trebamo stalno imati na umu i nastojati pridržavati ga se. Muslim beleži da je Sufjan ibn Abdullah Es-Sekafi došao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao mu:

„Allahov Poslaniče, reci mi o islamu nešto, i da posle tebe ne pitam nikog više ništa o njemu. Rekao je: „Reci Amentu billahi (Verujem u Allaha) i budi ustrajan u tome.“  Čovek od Poslanika traži savet, traži da ga uputi na neko dobro delo koje bi on stalno radio, nešto jednostavno da može lako zapamtiti, ali da to bude vredno da ne mora ponovo druge pitati šta i kako raditi. Poslanik mu odgovara sa dve kratke rečenice, ili dva zadatka koja su doista jasna ali koja obuhvataju čitav naš život. Verovanje u Allaha i sve on što je Allah objavio, zatim sleđenje Njegovog puta kojeg je On propisao vernicima, a to se postiže činjenjem dobrih dela i izbegavanjem loših. Opisujući one koji ustrajno slede taj Pravi put (istikame) Uzvušeni Allah u suri Fussilet kaže: 

‘Onima koji govore: "Gospodar naš je Allah" - pa posle ostanu pri tome - dolaze meleki: "Ne bojte se i ne žalostite se, i radujte se Džennetu koji vam je obećan.
Mi smo zaštitnici vaši u životu na ovome svetu, a i na onome;’
(Fussilet, 30 – 31)

Komentarišući ovaj ajet Ibn Abbas je rekao to su oni koji ustrajno  obavljaju farzove. I koji su iskreni prem Allahu  (samo radi Njega) veruju i čine dobra dela.

Omer, radijAllahu anh, je jednom prilikom, nakon sto je na minberu proučio ovaj ajet, rekao; “Tako mi Allaha, to su oni koji su ustrajali na putu pokornosti Allahu, a nisu išli poput lisice koja ide cik cak da bi zavarala trag.” (tj., rade dobro i loše)

Naravno svi mi verujemo u Allaha i znamo da trebamo slediti pravi put, ali postavlja se pitanje kako da postignemo tu ustrajnost i kako da dođemo na te stepene da se na nas može odnositi ova ajet u kojem se kaže da tim ljudima meleki ovo govore. Drugim rečima šta je to što nas najviše odvraća od ustarjnosti na pravom putu? Poslušajmo šta Allah naređuje svom Poslaniku, Muhammedu, alejhis-selam. U suri Hud Uzvišeni Allah kaže:
‘Ti idi Pravim putem, kao što ti je naređeno, i nek tako postupe i vernici koji su uz tebe, i obesni ne budite, jer On dobro vidi ono što radite.’ (Hud, 112)

Na drugom mestu Uzvišeni naređuje Poslaniku:
‘Zato ti pozivaj i budi istrajan, onako kako ti se naređuje, a ne povodi se za prohtevima njihovim,’(Eš-Šura, 15)

Allahov Poslanik je bio na pravom putu i bio je ustrajan u tome, a vidimo da Allah, i pored te činjenice, na dva mesta u Kur'anu naređuje Poslaniku ustrajnost na pravom putu, i upozorava ga na dve stvari koje nikako ne bi smeo činiti a to su oholost i sleđenje prohteva ljudi. To znači da su te dve stavri najčešći razlog zbog kojeg ljudi nisu ustrajni na pravom putu, ili drugim rečima zbog kojih ljudi skreću sa pravog puta. A sleđenje prohteva drugih ljudi se opet svodi na lični interes jer onaj ko sledi prohteve drugih ljudi čini to zbog sebe s obzirom da očekuje od njih neku materijalnu ili nematerijalnnu korist. Pa ako je u pitanju npr. naredba da se bude pravedno ali mi nekada i zaobiđemo pravdu da bi izašli u susret nekim ljudima, mi u suštini očekujemo od njih neku uslugu zato što smo zbog njih bili nepravdeni.

Naredba da se bude ustrajan na Pravom putu je teška jer to zahteva pre svega  borbu sa samim sobom, svojim nefsom koji voli sleđenje strasti i prohteva, zatim borba sa sredinom koja takođe nije naklonjena sleđenju pravog puta nego naprotiv ide u suprotnom pravcu, Osim toga ta borba opet treba da bude do smrti, a ne samo određeni deo vremena, zato je ova naredba veoma teška. Nije ni čudo da se od Poslanika prenosi hadis u kojem je on rekao: „Osedeli su me sura Hud i njene sestre (njoj slične).“  U komentarima tog hadisa se navodi da je to zbog toga što se upravo u suri Hud nalazi ovaj ajet u kojem se Allahovom Poslaniku naređuje ustrajnost na Pravom putu.

Ali zbog izrazite poteškoće nagrada za ustrajnost na Pravom putu je posebna, a to je da su  meleki zaštitinici tim ljudima na ovom i na budućem svetu, Allah ih je zaštitio straha na Sudnejm danu i obradovao ih je Džennetom.

Ključna faza na putu Istikameta tj. ustrajnosti jeste istikamet ili ustrajnost srca - jer je srce gospodar ostalih organa, a da bi srce bilo ustrajno na pravom putu pre njega mora jezik biti ispravan jer je jezik taj na kojem se očituje Zikr (sećanje na Allaha) ili besposlica i zlo. Ako se sa jezika čuje besposlica, laž, psovka i zlo onda će i srce takvo biti, a zatim ći i ostali organi biti isti. O ovoj uzročno-posledičnoj vezi govori nam hadis kojeg beleži Ahmed od Enesa da je  Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

“Neće biti ustrajno čovekove verovanje sve dok mu srce ne bude ustrajno, a srce neće biti ustrajno dok mu jezik ne bude ustrajan.”

S obzirom da smo mi ljudi koji ipak imamo i trenutke svojih slabosti, nemara i grešenja, pa kada se i to nama desi ne trebamo gubiti nadu da smo izgubili šansu da budemo od onih ustrajnih jer nam Uzvišeni Allah u suri Fussilet poručuje:

‘Vaš Bog je samo jedan Bog, zato se Njemu iskreno klanjate i od Njega oprosta tražite!
Molimo Allaha da nam istinu pokaže istinom i da budemo njeni sledbenici”, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije u Beogradu.