- - - - - -
sreda, 01 april 2020
A+ R A-

Hutbe

HUTBA IZ BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 26 januar 2020 18:19

WhatsApp Image 2020 01 26 at 16.30.35

Beograd, 24. januar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Draga braćo i sestre u dini islamu, život na dunjaluku ispunjen je brojnim brigama. Uzvišeni Allah je rekao: „Doista smo Mi stvorili čoveka da se trudi!“ tj.da savladava i prevazilazi brige i tegobe koje se ispreče ispred njega na dunjaluku, kao što kaže Ibn Abbas, radijAllahu anhu.

Mnogo ljudi, ako ne i svi, nose nekakvu brigu naročito u ovim teškim danima kada su se smutnje povećale i Allahovi robovi stavljeni na kušnju.

Draga braćo i sestre, brige imaju svoje povode, razloge kojih je mnogo. Zato je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tražio zaštitu kod Allaha od briga, kako se beleži u verodostojnom hadisu Enesa b. Malika, radijAllahu anhu, da bi Verovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, učio u dovi: „Allahu moj, utiičem ti se od briga i žalosti...“

Kada čovek brine o nečemu, okupira se time, nije u stanju da razmišlja o nečemu drugom, da ispravno rezonuje i deluje, osim onaj kome se Allah smiluje.

Od najvećih i najčešćih razloga brige jesu gresi. Onaj koji greši, oseća teskobu u prsima, neprestano je okupiran brigama, za šta god da se uhvati ništa mu ne ide od ruke. Istinu je rekao Uzvišeni Allah: „Koga Allah želi da uputi, On njegova prsa učini prostranim za islam, a koga želi ostavi u zabludi, On srce njegovo učini teskobnim i opterećenim kao kad čini napor da na nebo uzleti.“ (El-Enam, 125)

Čovek je zabrinut zbog nepravde koja mu se učini, iskušenja kojima je izložen, žalosne vesti koja ga pogodi, strah od nečega.

Ponekada je zabrinut za opskrbu, svoje zdravstveno stanje, ponekada zbog šejtanskih došaptavanja i ružnih misli.

Ponekada postane zabrinut zbog deteta, zbog bračnog druga, bližeg rođaka, prijatelja, poznanika i sl. Dakle, brojni su razlozi briga koje čoveka svakodnevno pogađaju.

Na početku, znaj, dragi brate i sestro u islamu, da je Uzvišeni Allah taj koji otklanja brige i sve nevolje, kao što i kaže Uzvišeni: „Ako te od Allaha neka nevolja snađe, pa niko je osim Njega ne može otkloniti; a ako ti kakvo dobro podari, pa samo je On Svemoćan!“ (El-En’am, 17)

On što najviše, nakon Uzvišenog Allaha, pomaže verniku u otklanjanju njegovh briga jetse čvrsta vera, postojan iman iz kojeg proizilaze brojna dobra dela. Nije to vera na praznim rečima, već vera koju potvrđuju mnogobrojna dobra dela. Uzvišeni Allah rekao je: “Onome koji čini dobra dela, bio on muškarac ili žena, a vernik je, Mi ćemo dati da proživi lep život i doista ćemo ih nagraditi boljom nagradom nego što su zaslužili.“ (En-Nahla, 97)

Takođe, ono što pomaže u otklanjanju briga jeste i često spominjanje i razmišljanje o smrti. Često prisećanje na smrt otklanja brige, a ne, kako misli većina ljudi, da upravo sećanje na smrt čoveka čini zabrinutim. Beleži se od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: „Često se prisećajte onoga što prekida sve slasti, a to je smrt. Uistinu, niko se neće prisetiti smrti u toku tegobnog života, a da mu Allah tu tegobu neće zameniti blagostanjem, niti će se iko prisetiti smrti u blagostanju u koje se počne oholiti, a da ga njeno prisećanje neće učiniti skromnim.“ Ibn Hibban

Čovek počesto, kada mu Allah da mnogo dunjaluka, zaboravi na Allaha, zaboravi svoju svrhu na dunjaluku – a to je obožavanje samo Allaha Jedinog, počne se oholiti i uzdizati nad drugima, pa kada se priseti smrti, sustegne se od svega toga i brati Uzvišenon Allahu. Na drugoj strani, kada se nađe u tegobi, teskobi, iskušenju, neimaštini, gladi, bolesti, priseti se Uzvišenog Allaha, vrati Mu se iskreno, pa mu Uzvišeni Allah otvori vrata Svoga dobra.

Ono što pomaže u otklanjanju briga jeste i često razmišljanje o ahiretu. Allahov Polsanik, sallallahu alejhi ve sellem, u jednom od hadisa kojima se čovek iskupljuje za greške počinjenje na skupu, sijelu, rekao je: „Allahu moj, podari nam bogobojaznosti, strahopoštovanja, koje će se isprečiti između nas i grešenja Tebi...“ da bi rekao: „... i ne učini dunjaluk našom najvećom brigom niti ono do čega najviše dosežemo svojim znanjem!“ Tirmizi

Dunjalučke brige umaraju duše, razume čine rastresenim, doprinose i cepanju, podvajanju muslimana, dok ahiretske brige smirju duše, razume čine prisebnim i oko ahireta koji nikada ne može postati malen i tesan, ujedinjuju mnoge muslimane. Enes b. Malik, radijAllahu anhu, prenosi da je Verovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Čija briga bude ahiret, Allah će mu dati bogatstvo u srcu, učiniće ga smirenim i dunjaluk će mu dolaziti ponizno (bez njegovog posebnog zalaganja), a čija briga bude dunjaluk, Allah će mu dati siromaštvo pred očima, učiniće ga nespokojnim i od dunjaluka m neće doći osim onoliko koliko mu je propisano (pa makar se on trudio, zalagao i ponižavao da stekne više od toga)“ Tirmizi

Od posebnih dova za otklanjanje brige i tuge, pronalaska izlaza i rešenja iz svega toga jeste dova na koju je podstaknuo Verovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, u poznatom hadisu koji je zabeležio imam Ahmed.

U tom hadisu Allahov Polsanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Nikada nikoga neće snaći briga niti tuga a da on kaže: „Allahu moj, uistinu, ja sam Tvoj rob, sin Tvoga roba, sin Tvoje robinje, moj život je u Tvojoj vlasti, Tvoj propis i Tvoja odredba sprovode se nada mnom, molim Te svakim Tvojim imenom kojim si Sebe nazvao, ili si njime podučio nekoga od Svojih stvorenja, ili si ga objavio u Svojoj Knjizi, ili si g aostavio kod Sebe nepoznatog nama, molim Te da Kur’an učiniš prolećem srca mog, svetlom mojih prsa, onim što će odagnati moju tugu i otkloniti moju brigu“, a da mu Uzvišeni Allah i neće otkloniti brgu i tugu i umesto njih podariti izlaz (u drugom predanju radost).“ Rečeno je: „Allahov Poslaniče, hoćemo li je naučiti?“ Verovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: „Svakako, neophodno je da je nauči svako ko je čuje!“

„Allahu moj, milost Tvoju molim: ni na trenutak me ne prepuštaj meni i u svemu popravi stanje moje. Nema boga osim Tebe!“

„Allah je Gospodar moj i ja Njemu nikoga ravnim ne smatram. O Večno Živi, o Ti koji sam po sebi postojiš i koji sve održavaš, Tvojom milošću tražim pomoć!“

Od tih dova jesu i reči Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje je učio kada bi ga snašle nevolje: Nema istinskog boga mimo Allaha, Veličanstvenog i Blagog! Nema istinskog boga mimo Allaha, Gospodara Arša velikog! Nema istinskog boga osim Allaha, Gospodara nebesa, Gospodara zemlje i Gospodara Arša plemenitog!

Razmislimo draga braćo o svim ovim dovama! U njima se spominje La ilahe illallah! Stoga je verovanje ono zbog čega i čime Uzvišeni Allah najviše otklanja brige! Zbog verovanja su stvorena nebesa i Zemlja! Verovanje je osnova našeg života! Allaha Uzvišenog molim da nas učini Svojim iskrenim vernicima!

Draga braćo i sestre, ukoliko se musliman pridržava ovih dova i prethodno spomenutih postupaka, ukoliko ga niko ne podstiče na njih, počesto poseže za radnjama i postupcima koji mu ništa neće koristiti na dunjaluku, a ni na Ahiretu. Stoga je neophodno da se pridržavamo Allahove Knjige i sunneta Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u svim segmentima našeg života! To je istinski i jedini razlog našeg uspeha i na dunjaluku i na ahiretu! Stoga, molim Uzvišenog Allaha da nas učini od onih koji slušaju i slede najbolje, uistinu, samo takvi su na prabom putu i takvi su razboriti.

Sva hvala pripada samo Allahu i neka je salavati i selam na Allahovog Poslanika“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije u Beogradu.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 19 januar 2020 16:32

WhatsApp Image 2020 01 19 at 16.17.07

Beograd, 17. januar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Islam je vera fitre – onoga što je prirodno. Islam podučava vernike šta je to prirodno od dela koja se direktno vezuju za ćistoću. Želja za čistoćom i urednošću proizilazi iz ljudske prirode. Verski propisi i život Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pozivaju vernike da pridaju veliku važnost čistoći, urednosti i da budu primer drugim ljudima.

Čistoća i urednost su veoma bitne vrednosti i odlike u veri. One su sastavni deo naše vere. Čistoća, urednost i lična higijena su od izuzetne važnosti. Musliman treba na svakom mestu da bude čist, uredan i pedantan. Čistoća i urednost moraju biti naši prioriteti, a njihovo svakodnevno održavanje je jedan od glavnih zadataka u životu.

Čistoća i urednost čoveka čine osobu drugačijom i o njemu ljudi imaju posebno mišljenje. Ako budemo vodili brigu o svom životu i budemo nastojali da nam sve bude na svom mestu to će menjati pogled na svet oko nas.
Naime, možda je vredno ponekad se zapitati da li su čistoća i urednost deo našeg svakodnevnog života. Vernik je obavezan da održava čistoću svoje kuće, stana, dvorišta i puteva kojima hodi. Nije mu dozvoljeno da u kući drži psa ili fotografije, jer time sprečava ulazak meleka u svoju kuću i čini kuću nečistom. Dakle, nije ni čudo što često čujemo zsvađe, rasprave i nesporazume u domovima u kojima se ne poštuje ovaj propis.

Čistoća i urednost tela, odeće, kuće, stana i okoline su uslovi zdravog života. Odeća koju musliman oblači mora da bude čista, uredna i lepa. Posebno prilikom obavljanja namaza – kada se obraćamo svome Gospodaru.
Takođe i prilikom susreta sa drugim ljudima odeća treba da zrači svojom čistoćom i lepotom. Gospodar nas kroz Kur’an upućuje da se lepo oblačimo i da vodimo brigu o svom izgledu. Time pokazujemo Allahove dž.š blagodati kojima obasipa Svoje robove na dunjaluku. Islam kao vera, ne samo da dopušta, nadasve ona zahteva od muslimana da paze na svoj izgled, da im odeća bude čista i uredna. Lepo oblačenje pokazuje naše dostojanstvo i uživanje u ukrasima koje nam daje Allah dž.š. Pristojno oblačenje ima dve svrhe: da se pokriju intimni delovi tela kod muslimana i da se ulepša naš izgled. Islam je vera čistoće, urednosti i čednosti koja se ogleda u našem praktičnom životu.

Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, nas je podučio u ovom segmentu života i pokazao nam koju važnost ima odevanje u našem životu.

Ovom prilikom želim navesti hadis koji oslikava kako je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upozoravao i skretao pažnju da moramo biti lepo odeveni. Resulullahu, sallallahu alejhi ve sellem, dođe nekakav čovek u pohabanoj odeći. „Imaš li ti imetka? upita ga Poslanik. Imam – odgovori čovek. „Kakva?“ opet će Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Svake vrste, koje mi je podario Allah – odgovori čovek. Onda mu Poslanik reče: „Kad ti je Allah dao imetka, neka se onda i vidi trag Allahove milosti i darežljivosti prema tebi.“ (En-Nesai)

Međutim, moramo naglasiti da u odevanju ne sme biti preterivanja, oholosti i uobraženosti. Pod preterivanjem se podrazumeva prekoračenje granica u onome što je halal. Oholost u odevanju se odnosi na želju za hvalisanjem, isticanjem superiornosti nad drugim ljudima i smatranje da drugi ljudi nisu dostojni nas u tome. Vernici se moraju takmičiti u čistoći i urednosti, te u tom pogledu biti uzor u svojim životima i okolini u kojoj žive.

Vernik svojom čistoćom i urednošću treba druge podsticati na iste i pleniti svakog pojedinca svojim izgledom i urednošću.
Naši preci su živeli u vreme kada nije bilo tehnike i sredstava za higijenu, ali njihova odeća, kuće, dvorišta i putevi su blistali od čistoće i urednosti. Uklanjali su sve što je smetalo, održavali svoju okolinu čistom i urednom, te na taj način svedočili iman i sledili praksu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i naše dobre pretke. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je čistoću smatrao polovinom vere.

Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, nam je u hadisu preneo i poručio: „Čistoća je pola vere!“ (Muslim)
Ovaj hadis nam ukazuje na veliku važnost čistoće i urednosti u našim životima. Ako budemo nastojali da nam čistoća i urednost budu prioriteti, zaštiti ćemo se od svih bolesti.

Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 12 januar 2020 22:34

WhatsApp Image 2020 01 12 at 22.27.46

Beograd, 10. januar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Draga braćo i sestre u din-i-islamu! Čovek u životu treba uvek da ustraje u svojim ibadetima. Ustrajnost i upornost čoveka dovode do željenog cilja, a cilj jednog vernika nije dunjaluk niti blago dunjalučko gde će ga uništiti ako ne iskoristi priliku koju mu Allah džellešanuhu daje. Moramo da shvatimo da smo mi na ovom svetu uvek u iskušenju. Zato oni koji su imućni moraju dobro da shvate poruku, pouku i naredbu od Allaha džellešanuhu i kako da svoje bogatsvo utroše na Njegovom putu. Ujedno želim da razmislimo o četiri saveta koja je Muhammed, alejhis-selam, uputio Ebu Zerru, radijAllahu anh.

Ebu Zerr, radijAllahu anh, prenosi: ''Oporučio mi je moj prijatelj Muhammed, alejhis-selam, četiri stvari koje su mi draže od ovog sveta i svega što je na njemu. Prvo, upravljaj lađom kojom ploviš, jer je more veoma duboko...''
Ovim rečima Muhammed, alejhis-selam, poručuje Ebu Zerru, radijAllahu anh, da je lađa čovekovo delo, a da je duboko more ovaj svet.
U vezi s tim Alija, radijAllahu anh, veli: ''Allah ima Svoje mudre, oštroumne robove, koji su utrku za ovim svetom ostavili iz bojazni da ne izgube večnost. Posmatralii su ovaj svet i videli da on nije domovina pametnom, pa su ga nazvali dubokim morem, a svoja dela svojom lađom.''
Prema tome, prva pouka glasi: ''Ako ne želiš da potoneš u duboko more, onda se pobrini da sagradiš dobru lađu i da joj podlogu svakim danom sve više učvršćuješ. I ne gledaj previše u morsku vodu, da te ne bi svojom lepotom povukla u svoje dubine.''

Druga Poslanikova, alejhis-selam, poruka Ebu Zerru, radijAllahu anh, glasi: ''...I opskrbi se dobro onim što ti je potrebno za put, jer ovaj put je dalek...''
Ovim rečima Muhammed, alejhi-selam, poručuje Ebu Zerru, radijAllahu anh, da je najbolje čime se na putovanju preko dubokog mora može opskrbiti jeste bogobojaznost (takvaluk), stalna svest o Allahovoj, dželle šanuhu, sveprisutnosti.
O tome Uzvišeni Allah u Kur'anu kaže: ''Opskrbite se! A, zaista, najbolja opskrba je bogobojaznost. Pa bojte Me se, o razumom obdareni!'' (El-Bekare, 197.)
Prema tome, druga pouka glasi: ''Bogobojaznost je čovekovo najjače oružje, kojim on čuva Uzvišenog Allaha i drži Ga uza se i na svojoj strani, na svakom mestu i u svako vreme. Neprijatelji Islama dobro znaju da je bogobojaznost najjače oružje vernika i zato su se na njega najviše i okomili. Ponudili su muslimanima duboko more prepuno blaga i, putem medija, omilili im alkohol, blud, kocku i ostale harame, a mrskim i zaostalim im učinili namaz, post, zekat i ostale farzove i halale. Zato oprez, i pamet u glavu! I znaj dobro, da što god je bogobojaznost jača, to je neprijatelj slabiji i manji.

Treća Poslanikova, alejhis-selam, poruka Ebu Zerru, radijAllahu anh, glasi: ''Oslobodi svoja leđa od težine, jer je putovanje do visokog uspona veoma teško...''
Ovim rečima Poslanik, alejhis-selam, poručuje Ebu Zerru, radijAllahu anh, da ako želi da stigne u okrilje Allahove dželle šanuhu blizine, onda treba da izbegava grehe i da se često za njih kaje, te da ne tovari na svoja leđa tuđe hakkove.
U vezi s tim se prenosi da je Poslanik, alejhis-selam, upitao ashabe: "Znate li vi ko je muflis (bankrot)?" Ashabi odgovoriše: "Kod nas je muflis onaj koji nema ni novca ni robe." Poslanik, alejhis-selam, reče: "Muflis moga ummeta je onaj ko dođe na Sudnji dan s namazom, postom i zekatom, ali je psovao onog, potvorio ovog, u imetku zakinuo onog, prolio krv ovog, udario onog. Pa će se svakom od njih dati deo njegovih dobrih dela, a ako mu nestane dobrih dela pre nego što se svima oduži, onda će se uzeti od njihovih loših dela i prebaciti na njega, pa će se onda, zajedno s njima, strovaliti u vatru." (Muslim)
Prema tome, treća pouka glasi: ''Što god tvoj brod bude imao manje tvoga i tuđeg tereta, biće manja i mogućnost da potone u duboko more i pre će stići do sigurne luke.''

Četvrta Poslanikova, alejhis-selam, poruka Ebu Zerru, radijAllahu anh, glasi: ''...Budi iskren u svom delovanju, jer Onaj, Kome ništa skriveno nije, sve vidi.''
Ovim rečima Poslanik, alejhis-selam, poručuje Ebu Zerru, radijAllahu anh, da se uz bogobojaznost treba okititi i iskrenošću, jer čovek čoveka možda i može, ali Dragog Allaha nikada ne može, uspeti da prevari.
O tome Ata'ullah el-Iskenderi veli: ''Ljudska dela su tela, a njihova duša je iskrenost.''
Prema tome, četvrta pouka glasi: ''Ne dozvoli sebi da izgubiš svoja dobra dela, samo zato što si ih učinio radi nekog drugog, a ne radi Allaha, dželle šannuhu! Ljudi te neće bogato nagraditi za dela koja učiniš radi njih, pa makar prolio i reku znoja. S druge strane, Dragi Allah će tvoj trud, koji je radi Njega uložen, pošteno nagraditi i svako tvoje dobro delo na Sudnjem danu priznati.

Molim Allaha, dželle šanuhu za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno ponedeljak, 06 januar 2020 01:13

WhatsApp Image 2020 01 06 at 01.05.041

Beograd, 3. januar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Uzvišeni Allah u Kur'anu Časnom poručuje: ''Vernici su braća, zato pomirite vaša dva brata i bojte se Allaha, da bi vam milost bila ukazana!'' (El-Hudžurat, 10.)

Braćo moja u Dini Islamu! Islam nas uči da smo mi muslimani braća i zato bismo se tako i trebali ponašati. Ne kao današnja moderna braća, nego kao prava braća. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ''Musliman je muslimanu brat, ne čini mu nepravdu i ne predaje ga. Ko pomogne bratu muslimanu kad mu je potrebno, Allah će njemu pomoći kad mu bude potrebno. Ko sakrije mane muslimana, Allah će sakriti njegove mane na Sudnjem danu.'' (Mutefekun alejhi)

Braćo moja! Kada musliman ispusti dušu na ovome prolaznom svetu, a zatim, kao deo pripreme za putovanje na Ahiret, bude okupan i u ćefine umotan, pre nego što mu se klanja dženaza i bude ukopan u zemlju, prisutnima na dženazi imam kaže sledeće: ''Mi danas ovog merhuma ispraćamo sa njegovim delima i njegovim hakkovima - to jest, ako je u toku života nekome dužan ostao ili nekoga uvrijedio. Ako je merhum nekome dužan ostao, neka oštećeni od merhumove porodice naplati dug. A ako je merhum nekoga uvredio, hoćemo li mu halaliti!?'' Zatim svi prisutni uglas kažu: ''Halalimo!'' Neki imami ovo pitanje postave tri puta, jer neki ljudi slabije čuju, a neki se i dvoume oko halala. Neki, čak, zbog tog halala neće ni da dođu na dženazu. Teško im da izuste: ''Halalimo!'' A da znaju koliku bi nagradu dobili, došli bi sigurno – za dženazu namaz kirat i za ispraćaj merhuma do mezara kirat. A kirat je težak kao brdo Uhud kod Medine. Plus, ako je bilo kakvih hakkova, pa on halalio, Allah mu oprosti onoliko koliko je bio težak hakk.

Braćo moja! Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nam poručuje da tih hakkova ima šest, pa kaže: ''Musliman kod drugog muslimana ima šest hakkova:
1.Kada ga sretneš, nazovi mu selam. Reci mu: ''Esselamu alejkum!'', nemoj da koristiš neke druge reči, neke tuđe pozdrave koji ništa ne znače a sve iz želje da budeš “savremen”. Nema potrebe da se krijemo, nema potrebe da se stidimo i da mejamo naš pozdrav.
2.Kada te pozove, odazovi mu se. Kada te pozove na selo ili neko druženje, ili na svoju radost ili tugu, nemoj reći: ''Nemam vremena.'' Otiđi, pa makar nakratko. Naravno, imaš pravo odbiti ako znaš da će se na tom druženju servirati neki haram.
3.Kada ti zatraži savet, posavetuj ga. Nismo svi iste pameti i nemamo svi ista iskustva. Zato, ako te musliman zamoli za savet, nemoj reći: ''Kud me sad nađe! Nemam ti sad vremena.'', ''Šta ja znam! Snađi se sam!'' Nego mu daj savjet, pa makar mu se taj savjet i ne svidio.
4.Kada kihne i kaže Elhamdu lillah, nazdravi mu. Ali, nemoj mu reći: ''Nazdravlje!'', kao što to čujemo od mase naših ljudi. Nego mu reci: ''Jerhamukellah!''
5.Kada se razboli, poseti ga. Svaki normalan čovek voli posete, pa tako i bolesnici, jer posete gode ljudima, a pogotovo bolesnicima. Zato, kad si u mogućnosti, poseti brata, bio on zdrav ili bolestan, i pri tome imaj u vidu sledeći hadis: ''Kad god musliman poseti muslimana, hiljadu meleka donose salavate na njega sve dok ne omrkne. A ako ga poseti navečer, hiljadu meleka donose salavate na njega sve dok ne osvane i bude mu zasađena palma u Džennetu.'' (Tirmizi – hadis sahih)
6.Kada umre, isprati ga.'' (Muslim) Iako je dženaza farzi kifaje, obaveza koja spada sa čoveka kada je obavi grupa muslimana, ti na to nemoj gledati, i nemoj gledati poznaješ li merhuma ili ne, nego, ako si u mogućnosti, otiđi mu na dženazu. Dobićeš veliku nagradu, a merhumu ćeš pomoći svojom dovom.

Braćo moja! Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poručuje: ''Uzvišeni Allah će na Sudnjem danu reći:

- Čoveče, razboleo sam se a ti Me nisi obišao!
- Gospodaru, kako da Te obiđem kada si Ti Gospodar svetova?
- Zar se nije razboleo taj i taj, pa ga nisi obišao? Zar nisi znao, da si njega obišao, da bi Mene našao pored njega?

- Čoveče, tražio sam da Me nahraniš, pa Me nisi nahranio!
- Gospodaru, kako da Te nahranim kada si Ti Gospodar svetova?
- Zar te nije taj i taj Moj rob molio da ga nahraniš, pa ga nisi nahranio? Zar nisi znao, da si ga nahranio, da bi za to kod Mene našao nagradu?

- Čoveče, tražio sam da Me napojiš, pa Me nisi napojio?
- Gospodaru, kako da Te napojim kada si Ti Gospodar svetova?
- Molio te je taj i taj Moj rob da ga napojiš pa ga nisi napojio? Zar nisi znao, da si ga napojio, da bi za to kod Mene našao nagradu?" (Muslim)

Molim Allaha, dželle šanuhu za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“,, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno petak, 27 decembar 2019 22:28

WhatsApp Image 2019 12 27 at 22.20.13

Beograd, 27. decembar 2019.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Praštanje je vrlina koja krasi izrazito odgojene ljude, pa je Uzvišeni Allah stoga Svome Poslaniku naredio da oprašta drugima:
Praštanja se drži, traži da se čine dobra dela, a neznalica se kloni! (El-A‘raf, 199)

Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao meleka Džibrila o značenju ovog ajeta, on mu reče: ”Sačekaj dok pitam Sveznajućeg i Najmudrijeg.” Potom se vratio i rekao mu: ”Muhammede, Allah ti naređuje da spajaš rodbinske veze sa onima koji su je sa tobom prekinuli, da daješ onome ko je tebi uskratio i da oprostiš onome ko je tebi nepravdu učinio.”
Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, u potpunosti se povinovao naredbama Uzvišenog Allaha spomenutim u prethodnoj predaji, te je bio najbolji primer kako se spaja rodbinska veza sa onima koji su tu vezu sa njim prekinuli, kako se daje i pomaže onima koji su njemu pomoć uskratili, i kako se oprašta onima koji su njemu nepravdu i nasilje učinili. Iz sledećih primera u to ćemo se i uveriti:

- Aiša, radijallahu anha, kaže: ”Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, nikada nije bilo dato pravo da bira između dve stvari, a da nije odabrao onu lakšu, ako se ne bi radilo o grehu, a ako bi se radilo o grehu, on bi bio najudaljeniji od njega. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nikada se nije srdio zbog sebe, već bi se srdio samo ukoliko bi Allahov propis bio oskrnavljen.”

- Nakon što je onog jutra kada je oslobodio Meku ušao u Časni Hram, zatekao je Kurejšije kako pognutih glava sede i čekaju kako će im presuditi. On ih upita: ”O Kurejšije, šta mislite kako ću prema vama postupiti?”, a oni odgovoriše: ”Lepo, ti si brat plemeniti i sin brata plemenitog.” ”Idite, slobodni ste”, reče im on. Dakle, sve im je oprostio i pored činjenice da su prema njemu i njegovim ashabima učinili nebrojeno raznovrsnih zločina. Nikome se od prisutnih nije osvetio, niti je koga udario, niti je naredio da se neko od njih pogubi.

– Jevrej Lebid b. A‘sam opsihirio je Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nakon čega ga je Uzvišeni Allah o tome obavestio. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ne samo da ovog jevreja nije ni na koji način kaznio, već nije zabeleženo ni da ga ja prekorio. Ovakav vid Poslanikovog, sallallahu alejhi ve sellem, ponašanja prema čoveku koji mu je učinio nažao najbolji je primer koji jasno ukazuje do koje je mere bio spreman praštati drugima, pa neka su na njega najljepši salavat i najpotpuniji selam sve do Sudnjega dana!

– U povratku sa Tebuka ka Medini jedna skupina munafika skovala je zaveru protiv Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, želeći da ga ubiju. Poslanik je bio obavešten o njihovim namerama i saznao je za njihov mučki plan, ali im je oprostio, rekavši: ”Ne želim da ljudi pričaju kako Muhammed ubija svoje drugove.”

– Došao mu je neki čovek s namerom da ga ubije, međutim, njegove namere su bile otkrivene. Ashabi rekoše Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: ”Ovaj je došao s namerom da te ubije”, nakon čega se spomenuti čovek od silnoga straha poče tresti, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ”Ne boj se, ne boj se! Čak da si me i hteo ubiti, to ne bi mogao učiniti.” Ovako mu je rekao jer ga je Uzvišeni Allah obavestio o tome da će ga On sačuvati od ljudi i da mu oni neće moći nauditi, pa mu je zbog toga i oprostio i pored činjenice da ga je ovaj hteo ubiti. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ovog čoveka ne samo da nije kaznio, već protiv njega ništa nije preduzeo.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije ovo uradio samo sa Mekkelijama, već je to i uradio sa stanovnicima Taifa, Benu Sekifom, plemenom koje je živelo u drugom najvećem gradu na Arapskom poluostrvu.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, otišao im je desete godine po poslanstvu da ih pozove u islam. Zaputio se ka Taifu s velikom željom i nadom da će se njegovi stanovnici odazvati njegovom pozivu. Kada je stigao, planirao se sastati sa trojicom vrlo uglednih i poštovanih ljudi iz plemena Sekif, a radilo se o trojici rođene braće (Abdu-Jalejl b. 'Amr b. Umejr, Mes‘ud b. Amr b. Umejr i Habib b. Amr b. Umjer). Nakon pozivanja, evo šta su odgovorili: Prvi je rekao: ''Pocepao ja Kabin ogrtač ako te je Allah poslao!'', drugi reče: ''Zar Allah baš nikoga drugog do tebe nije mogao da pošalje?'', a treći: Tako mi Allaha, nikada neću sa tobom progovoriti. Ako si ti uistinu Poslanik, pa ti si onda toliko opasan da ti ne smem ni odgovoriti; a ako lažeš na Allaha, onda mi ni ne priliči da ti bilo šta odgovorim!!'' (Ibn Hišam)
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ustade i tužan ih napusti, ali i pored toga ostao je u gradu deset dana pozivajući narod u islam i nije ostavio nikog a da ga nije pozvao. Desetog dana su mu preteći rekli: ''Izlazi iz našeg grada!'' i na njega i na Zejda b. Harisa nahuškali maloumnike, ludake i robove koji ga počeše vređati, psovati, galamiti i vikati, gađati ga kamenjem. Nakon toga se vratio u Mekku.

Sledeći hadis opisuje šta se zbilo nakon Taifa i pre ulaska u Mekku. Aiša, radijallahu anha, pitala je Verovesnika, sallallahu alejhi ve sellem: ''Da li si doživio teži trenutak od onog na dan Bitke na Uhudu?'' ''Svašta sam doživeo od tvoga naroda – reče on – ali najteže što sam doživio bilo je ono na Dan Akabe, kad sam se obratio Ibn Abdu Jalilu b. Abdu-Kulalu, pa nije prihvatio ono što sam hteo. Otišao sam veoma potišten i nisam se osvestio sve dok nisam došao u Karni Se‘alib. Tada sam podigao glavu i ugledao kako mi oblak pravi hlad. Pogledao sam (ga bolje), a ono u njemu Džibril. Poziva me i reče: 'Allah je čuo ono što ti je rekao tvoj narod i kako su te odbili. On ti je poslao meleka (koji je zadužen za brda) da mu narediš što god hoćeš u vezi s njima.' Potom me pozva melek brda, nazva mi selam, a zatim reče: 'Muhammede, to je tako, pa šta želiš?' zatim reče: 'Ako hoćeš, ja ću nad njima poklopiti dva brega.' 'Ne', rekao je Verovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, 'ja se nadam da će Allah dati da od njih postanu oni koji će samo Allahu ibadet činiti i neće Mu pripisivati sudruga.'” (Buharija)

Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, bilo je draže da osaburi na uvredama i povredama nego da ljudi budu uništeni kao mnogobošci. Da je tražio njihovo uništenje, ne bi bio ukoren, ali on, sallallahu alejhi ve sellem, iz milosti prema narodu, to nije prihvatio. Kasnije je od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, traženo da dovi protiv plemena Sekif, na šta je on, sallallahu alejhi ve sellem, dovio: ''Allahu, uputi Sekif! (Tirmizi i Ahmed)

U ovim primerima se oslikava ličnost Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i manifestuje značenje ajeta koji u prevodu glasi: ''Ti si doista plemenite ćudi'' (El-Kalem, 4)
Pogrešno prenose i rasuđuju oni koji žele Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da predstave u ružnom svetlu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslan je da uspostavi lepo ponašanje među ljudima, a kako će uspostavljati nešto ako on to sam ne poseduje?! Njegovo lepo ponašanje se pogotovo istaklo prema neprijateljima, a možemo zamisliti tek kakav je bio prema suprugama, porodici, prijateljima i ostalim muslimanima ako je ovako postupao sa neprijateljima.

Gospodaru naš, podari blagoslov Tvoj Muhammedu, alejhis-selamu, i njegovoj časnoj porodici, kao što sig a poklonio Ibrahimu, alejhis-selamu, I porodici Ibrahima, alejhis-selam. Ti si Slavljen i Hvaljen.

Molim Allaha, dželle šanuhu za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“,, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.