-
Objavljeno petak, 13 decembar 2019 18:42
Bajrakli džamija, 13. decembar.
Danas su, pre džume namaza, u Bajrakli džamiji u Beogradu, promovisana dva učenika Beogradske islamske srednje medrese koji su memorisali Amme džuz – 30. džuz Kura’na Časnog.
U prisustvu direktora medrese - Ramadana ef. Mehmedija, profesora kiraeta i arapskog jezika - Muhammeda ef. Nassera, kao i mnogobrojnih džematlija, učenik trećeg razreda, najbolji u svojoj generaciji iz predmeta kiraet – Semran Arifi i učenica drugog razreda, najbolja u svojoj generaciji iz predmeta kiraet – Mirjeta Ljimani primili su diplome i novčane nagrade za ostvareni uspeh u memorisanju Allahovog, dželle šanuhu, govora.
Nakon kraćeg obraćanja direktora medrese, gde su prisutni upoznati sa radom, uspesima i planovima ove institucije Islamske zajednice, učenici su proučili samo deo onoga što su naučili napamet tokom dosadašnjeg školovanja, što je više nego što je planirano nastavnim planom i programom.
„Islamska zajednica je ispunila svoj emanet. Stvorili smo uslove za školovanje naše omladine, sada je do vas – roditelja. Evo, mi smo vam preneli: medresa funkcioniše u punom kapacitetu, priznata je od strane Ministarstva obrazovanja Republike Srbije, imamo stručni kadar, sve uslove za dobar i predan rad, obezbeđen je obrok svim učenicima... vaše je samo da upišete svoju decu“, kazao je profesor Nasser, i dodao kako je za uspeh zajednice neophodna saradnja institucije, džemata, učenika i njihovih roditelja. Govoreći o Semranu i Mirjeti, profesor je kazao da iskreno veruje da će njih dvoje do kraja školovanja postati hafiz i hafiza.
-
Objavljeno sreda, 27 novembar 2019 20:01
Beograd, 26. novembar 2019.
Sinoć je u ambasadi Austrije u Beogradu održan međuverski dijalog. Ovog puta, dijalog nisu vodili verski poglavari, koji su svakako bili prisutni, već članovi različitih verskih zajednica. „To je cilj večerašnjeg skupa“, podvukao je u kraćem obraćanju ambasador Austrije u Beogradu – Nikolaus Luteroti.
Sabine Kroisenbruner, diplomatkinja ambasade i domaćin večeri, istakla je da je dijalog „konstruktivna interakcija među različitim ljudima“. Jedan od razloga zašto baš Austrija organizuje jedan ovakav skup, kako je kazala gđa Kroisenbruner, jeste taj što se u Austriji početkom 20. veka razvila tzv. salonska kultura gde su različiti umetnici i filozofi praktikovali kulturu dijaloga u kome su mogli konstruktivno da razmenjuju mišljenja. Sa druge strana austrijsko, tj. tada Austro-ugarsko carstvo je bilo multikulturalno i multireligijsko, gde su kasnije zakonom zagarantovana verska prava pripadnika različitih religija i sloboda veroispovesti.
Nakon uvodnog govora domaćina, reč su dobili predstavnici/članovi jevrejske, katoličke, pravoslavne i islamske zajednice. Teme su bile sledeće: šta bi voleli da pitaju jedni druge, teme o kojima bi želeli da razgovaraju sa učesnicima iz drugih zajednica, kao i to da li su lični odnosi važni za dobar dijalog.
Ispred zajednice muslimana govorile su Adna Veli, studentkinja Turskog i španskog jezika na Filološkom fakultetu, i Arnela Lakota – profesor srpskog jezika i književnosti u Beogradskoj islamskoj srednjoj medresi.
„Život u Srbiji jedne muslimanke podrazumevao je da imam druga Omara, ali i druga Uroša. Pozdrazumeva da imam drugaricu Noru, ali i drugaricu Nikolinu. Od malih nogu učena sam da poštujem tuđe, i volim svoje. Tako sam znala kada moji drugari hrišćani proslavljaju svoje praznike, a oni su znali muslimanske tj.moje praznike. Nisam strepela šta će mi se desiti ako svojim drugovima i drugaricama hrišćanima ponudim da dođu kod mene kući na Bajramski ručak, niti sam strepela da se odazovem njihovim pozivima da me ugoste za svoje praznike.
Međutim, ovo bi delovalo kao bajka da je oduvek bilo tako. Sukobi se dešavaju u najnižem uzrastu, kada smo dovoljno veliki da idemo u školu, ali još uvek ne shvatamo da ćemo klupu deliti sa nekim ko nije kao mi. Kako rastemo, sve više shvatamo koliko je svet oko nas zapravo jedna homogena masa ljudi, jedinki koje su različite po boji kože, religiji, nacionalnosti. Ali i dalje su ljudi. I dalje, kao i mi ovde, rađaju se, žive i umiru. I oni, kao i mi, imaju milion šansi u životu da upoznaju nešto što je drugačije od njihovog uobičajenog. Pruža im se trenutak kada treba da nauče da se u svetu ne obeležavaju samo praznici koje oni obeležavaju unutar svoje porodice, da nije ona devojčica čudna ako ima neobično ime... Nažalost, ne naučimo svi, već su nekima čitavog života razlike važnije od sličnosti.
E o tome bih želela da pričam. O predrasudama. Tokom života u Srbiji, uvek sam se susretala sa jednim strahom: izgovoriti ime i prezime. Kako sad reći Adna. Hoće oni to shvatiti kao Adna, ili će čuti Ana? Hoće li oni odmah shvatiti da sam ja muslimanka? I kada izgovorim svoje ime, pred očima mi je uvek bio isti izraz lica ljudi. Kao da im se iznad glave pojavi lampica, zenice im se rašire, a izraz lica je kao da su čuli nešto neverovatno. Aha, pa ona je muslimanka! Ona nije kao ja. Zašto mora da bude čudan ako je musliman među hrišćanima? Zašto mora da bude odbačen ako je jevrejin među muslimanima? Zašto smo zaboravili da jedinka ne čini celinu? Da li smo to uopšte ikada čuli i naučili?
Kako biste se osećali kada biste upoznali nekoga ko ne pripada vašoj religiji, imate toliko istih interesovanja, poklapaju vam se mišljenja, imate osećaj kako baš taj čovek može biti vaš najbolji prijatelj.... ali, on je druge religije. Da li to znači da sve ove vrline dobiju jednu kapljicu koja će ih uprljati? Zašto bi ih prljala? Je li ona toliko važna?
Volela bih da znam šta u sebi oseća onaj dečak na ulici koji je u školi gurnuo dečaka samo zato što on nije hrišćanin i zove se drugačije. Volela bih da znam da li će ikada naučiti da religijom treba da se ponosimo. Da to nije nešto što nas razdvaja, već spaja. Da su naše religije kao delovi mozaika. Volela bih da znam da li sanjarim, ili je moj san moguć“, kazala je Adna Veli.
Nakon njenog govora, učesnicima se obratila i Arnela Lakota koja je želela da odgovori na prethodna pitanja koja su uputili predstavnici različitih verskih zajednica ali i da svojim ličnim stavom promišlja i rezimira ovo veče. "Kao profesor književnosti, ja vam ne mogu kvalitetno odgovoriti na teološka pitanja, iako su mi odgovori poznati. Umesto toga, želela bih da postavim jedno retoričko pitanje: Zašto ne govorimo i o različitostima već samo o sličnostima? Čega se plašimo? Ono u šta verujemo i što živimo, do toga smo došli saznanjem i izučavanjem o drugom i drugačijem. Ako si ti ubeđen da živiš istinu, zašto se onda plašimo da pričamo o različitostima u religiji koje nas zapravo čine autentičnim? Sigurna sam da među vama neću naići na predrasude i diskriminaciju jer vi morate poznavati islam, ako ste se odlučili za jednu od religija. Kako se boriti sa diskriminacijom? Lekovitim, dugotrajnim razgovorima kroz koja ćemo se upoznati i pomoću kojih ćemo ljude upoznati sa onim u šta verujemo i što nas definiše.“
Treba napomenuti da su svojim prisustvom skup podržali muftija srbijanski - Abdullah ef. Numan, muftija beogradski Mustafa ef. Jusufspahić, predstavnik katoličke crkve, predstavnik jevrejske zajednice - rabin Isak Asiel, kao i predstavnik SPC-a Aleksandar Praščević - sekretar Kancelarije patrijarha srpskog.
-
Objavljeno petak, 15 novembar 2019 16:25
Baku 15. novembar 2019.
U glavnom gradu Azerbejdžana, danas se završava dvodnevni samit verskih lidera iz svih delova sveta.
Islamsku zajednicu Srbije predstavlja muftija srbijanski i zamenik reisu-l-uleme – Abdullah ef. Numan.
-
Objavljeno ponedeljak, 04 novembar 2019 12:03
Beograd, 4. novembar 2019.
Juče je u prostorijama Islamske zajednice Srbije u Beogradu održana sednica Mešihata srbijanskog kojom je predsedavao Abdullah ef. Numan - muftija srbijanski i zamenik reisu-l-uleme.
Na sednici su prisustvovali muftija beogradski i vojni – Mustafa ef. Jusufspahić, muftija vojvođanski – Muhammed ef. Ziljkić, muftija niški i v.d. muftije braničevsko-timočkog – Eldin ef. Ašćerić, muftija mačvansko-podrinjski – Mehmedalija ef. Veli i muftija sremski – Emin ef. Zejnulahu.
Razmatrani su izveštaji o radu i aktivnostima u Nišu, Leskovcu, Smederevu, Boru, Kostolcu, Malom Zvorniku, Loznici, Šapcu, Krupnju, Zrenjaninu, Somboru, Beočinu, Bačkom Novom Selu, Subotici, Novom Sadu i Beogradu.
U drugom delu sednice muftija srbijanski, Abdullah ef. Numan, je upoznao prisutne o sadržajima razgovora na sastancima i konferencijama na kojima je učestvovao u prethodnom periodu te im predočio planove i projekte koji treba da se realizuju u narednom periodu.
Omogućiti svakom muslimanu Srbije, u ma kojem delu države živeo, da ima verski objekat i mogućnost da obavi džumu namaz i da ima versku pouku – bila je posebna tema sednice.
„Naša je obaveza da omogućimo svakom muslimanu da može da uči svoju veru, da mu obezbedimo uslove koji će mu olakšati vođenje verskog života, da u svaku sredinu koja ima potrebu za tim pošaljemo kompetentno i adekvatno versko lice koje će podučavati ljude i raditi sa njima. To je naša osnovna misija, za to ćemo biti pitani“, zajednički je zaključak sa jučerašnje sednice Mešihata srbijanskog.
-
Objavljeno nedelja, 03 novembar 2019 21:52
Nedelja, 3. novembar 2019.
Danas je u prostorijama Islamske zajednice Srbije u Beogradu održana redovna sednica muftijstva beogradskog kojom je predsedavao Mustafa ef. Jusufspahić - muftija beogradski i vojni.
Na sednici su razmatrani izveštaji o radu imama i džematskih odbora, kao i izveštaj o radu Beogradske islamske srednje medrese, te finansijski izveštaji Halal restorana, Halal agencije i knjižare muftijstva beogradskog.
U drugom delu sednice muftija beogradski, Mustafa ef. Jusufspahić, je izneo podatke o sastancima i konferencijama na kojima je učestvovao, te upoznao prisutne sa planovima koji su razmatrani, idejama koje su pokrenute i njihovim ishodima.
Kada je u pitanju verska aktivnost, ono što je novo i važno u ovoj godini jeste da se u Pančevu po prvi put, od kako je uvedena veronauka u osnovnim i srednjim školama, održava i islamska veronauka – ilmuddin.
Pomoć siromašnim i ugroženim muslimanima je jedna od najvažnijih misija muftijstva beogradskog i njegova prioritetna aktivnost. Uz podatak da je podeljeno skoro 800 000 dinara sadakatu-l-fitra, da je vršena podela šporeta, frižidera i zamrzivača, te da se konstantno sakuplja pomoć za jetime, muftija beogradski je istakao da je „uloga zajednice da pomaže ljudima i koliko god da je teška finansijska situacija naša zajednica to mora da radi.“ Muftija je kazao, između ostalog, da „pružanje pomoći nije samo tokom Ramazana - kad su organizovani svakodnevni iftari i kada su pomagana i druga muftijstva – već tokom cele godine pomažemo koliko možemo sve ugrožene muslimane.“
Jedan deo sastanka je posebno posvećen problemima u Zemun polju i Pančevu. Naime, godinama se ne rešava problem oko izdavanja dozvole za izgradnju versko-obrazovnog objekta. „Prebacivanje nadležnosti sa jednog nivoa gradske vlasti na drugi, sa jedne gradske službe na drugu je ono sa čime se konstantno susrećemo. Mi smo strpljivi, poštujemo sve pravne procedure, šaljemo dopise i organizujemo sastanke sa svim nivoima gradskih vlasti, ali vidljivih pomaka nažalost još uvek nema. Zato muftijstvo beogradsko, Islamska zajednica Srbije, očekuje pomoć države kako bi se rešili ovi problemi“, zajednički je zaključak sa današnje sednice.
