PRAVNO RAZUMEVANJE VANREDIH SITUACIJA

"U Ime Allaha Milostivog Samilosnog
Saopštenje za javnost o pravnom razumevanju vanrednih situacija

Neka je hvala Svevišnjem Allahu i neka je salavat i selam na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, na njegovu porodicu i sve ashabe.
Imajući u vidu pojavu koronavirusa, poznatog kao COVID-19, koji se proširio širom sveta bez izuzetka, koji je postao svetska pandemija, pogađajući milione ljudi i odnoseći stotine hiljada života, nametnuvši celome svetu vanrednu situaciju, kao i brojne promene, uzrokujući poteškoće za javno zdravstvo i ugrožavajući ljudske živote uopšte, kao i onemogućavajući fizičku komunikaciju globalnog sveta, komunikaciju koja se temelji na međusobnom razumevanju i saradnji, a ne na predrasudama i diskriminaciji.
Dakle, polazeći od toga da ova kriza uzrokuje zabrinutost svakog učenog i stručnog čoveka tako da se oseća dužnim da deluje u okviru svog znanja i stručnosti na najbolji mogući način kako bi se ljudski život odvijao normalno koliko god je to moguće.
Znajući da je islamsko pravo (fiqh) osnova a islamski pravnici (fuqahāʼ) da su autoriteti, koje se u ovom slučaju ne može zaobići u tumačenju šerijatsko-pravnih i moralnih normi, kao i način njihove primene, kao što na to upućuju tekstovi i temelji prava i morala, koje su ustanovili „mudri preci“ (al-salaf al-rāšid), praktikujući idžtihād („umni napor“), naročito nakon određenog vremena kad je bilo nužno da se primeni pravno razumevanje realnog stanja (fiqh al-wāqi), kao i moguće očekivano stanje (al-tawaqqu).
Sve to u nameri da se međusobno izuči i objasni te da se u vezi s ovom pojavom daju saveti i uputstva o mogućim posledicama, kao i da se objedine i sjedine iskustva i napori muslimanskih učenjaka i zvaničnih institucija za fetve u suočavanju sa novonastalim pitanjima (al-nawāzil al-mustadžiddah), pitanjima koja nameće nova realnost za odgovore na temelju već donesenih fetvi i primenljivih metoda, kao i na način uvažavanja mesnih
okolnosti a sve u službi društava, država i samog čovjeka.

Nadalje, polazeći od verske, intelektualne i društvene odgovornosti u vezi s ovom pandemijom sa pozicije civilizacije, koja je imala presedan kad je reč o politici „sobne izolacije“ (karantina), kao i aktivno učešće u ljudskoj misli kada je reč o iznalaženju odgovarajućih delotvornih rešenja za ovo svetsko pitanje, koje predstavlja zdravstvene, društvene, ekonomske, psihološke, pravne i moralne izazove i probleme, Liga muslimanskog sveta i Veće muslimanskih učenjaka na čelu s Nj.E. generalnim sekretarom šehom dr. Muhammedom bin Abdulkerimom Al-Isaom i Veće za šerijatske fetve u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) na čelu sa Abdullahom bin Šeikhom Al-Mahfuzom bin Beyyhom organizovali su svetsku virtuelnu konferenciju u subotu i nedjelju, 18. – 19. jula 2020. / 27. – 28. zu-l-qa'de 1441. god. pod nazivom: „Pravno (fiqhsko) razumevanje vanrednih situacija, pravni (fiqhski) putokazi u vezi s novonastalom pojavom koronavirusa“. Na konferenciji su uzeli učešće istaknuti učenjaci i stručnjaci u oblasti šerijatskog prava iz različitih zemalja sveta.

Konferenciju je otvorio šeih Nahyan bin Mubarak Al Nahyan, ministar za toleranciju i suživot u UAE. U svom uvodnom govoru ministar šejh Nahyan istakao je zadovoljstvo države UAE-a što joj je pružena priliku da podrži jednu ovakvu konferenciju koja ima za cilj da, sa šerijatskog aspekta, pojasni propise vezane za novonastalu vanrednu situaciju te da ponudi rešenja i predloge, koji će obogatiti život Ummeta i obnoviti njegovu stvarnost, usmeravajući ga ka budućnosti kao jedne od najboljih nacija čovečanstva, nacije koja će pridoneti ostvarenju međusobnog intelektualnog i istinskog povezivanja i komunikacije među muslimanskim učenjacima (ʿulamāʼ), kao i među muslimanima uvek i na svakom mestu.

Ministar šejh Nahyan je odao priznanje Rabiti i emiratskom Veću za fetve za organizovanje ove virtualne konferencije, koja je okupila istaknute muslimanske učenjake iz celoga sveta, smatrajući to kao važan poziv na regionalnu i svetsku saradnju radi rešavanja problema i čuvanja opšteg zdravlja na svakom mestu, naglašavajući da konferencija treba da ima za cilj produbljivanje pozitivnih aspekata u širokom i raznovrsnom povezivanju među celim svetom, a to je ono što predstavlja važne principe međusobnog upoznavanja, dijaloga, saradnje i zajedničkog delovanja među celim čovečanstvom.

Šejh Nurulhak Kadiri, ministar za verska pitanja Pakistana, u svom obraćanju je naglasio važnost ove naučne svetske konferencije. Pozdravio je šerijatsku fetvu koju je izdalo Veće za šerijatske fetve Emirata u vezi s pandemijom koronavirusa, fetvu koja je u skladu sa vremenom i koja sadrži odgovor na brojne nedoumice s kojima su suočeni muslimanski učenjaci.
Šejh Nurulhak Kadiri je, potom, ukazao na pravne (fiqhske) dileme, kao i na dimenzije društvenih pitanja, koja je otvorila ova pojava pandemije kroz iskustava pravnih i naučnih institucija u Pakistanu. Naglasio je da je nužno, kod suočavanja sa ovom pošasti, pravna (fiqhska) rešenja (fetve) temeljiti na naučnim i specijalizovanim medicinskim iskustvima, kao i na uzvišenim i priznatim ciljevima Šerijata (maqāṣid al-šarī'ah).

U svojoj uvodnoj reči, prof. dr. Muhammed Mukhtar Džum'ah, egipatski ministar vakufa, nakon podrške ideji za održavanje ove konferencije, ukazao je kako je važno pravno razumevanje pandemije koronavirusa, naročito zbog onih s uskim pogledima, koji kroz religijsku retoriku svode pravo (fiqh) na nasleđena ili tradicionalna rešenja bez upotrebe razuma za temeljito čitanje objavljenog teksta kroz naučne i logičke principe razumevanja istog, kao i bez uzimanja u obzir uzvišenih ciljeva Šerijata, bez shvatanja posledičnog prava (fiqh al-ma'ālāt) i bez uvažavanja trenutnog stanja ljudi u novonastalim vanrednim situacijama u datom vremenu.
Egipatski ministar dr. Džum'ah je naglasio nužnu potrebu da se dođe do jasnog islamskog koncepta prema kojem se neće odvajati metafizički faktori od materijalnih uzroka, uvažavajući napore egipatskih učenjaka koji su promtno odgovorili izazovu ove pandemije.

Potom se obratio šejh Allamah Abdullah bin Beyyah, predsednik Veća za šerijatske fetve u UAE istaknuvši aspekte svetske krize uzrokovane pandemijom koronavirusa te neka istraživanja o tome i neophodnost da islamsko pravo (fiqh) i islamski pravnici (fuqhā') odgovore na novonastale izazove. Naglasio je da pri tom postupku treba koristiti sredstva idžtihāda („umni napor“), kao i katalizatore partikularnih presuda u okviru glavnih opštih načela Šerijata (al-šarī'ah).
Šejh Abdullah bin Beyyah je kazao kako je ova konferencija prilika da se odgovori dužnosti, ističući iskustvo Veća za šerijatske fetve Emirata u izdavanju fetvi i proglasa tokom suočavanja sa ovom pošasti, naglašavajući savetodavnu ulogu Veća na generalnu politiku Emirata kao i vodeću ulogu Veća u nuđenju praktične vizije za prevazilaženje krize.
Šejh Allamah Abdullah bin Beyyah je visoko ocenio napore Lige muslimanskog sveta na čelu sa generalnim sekretarom šejhom dr. Muhammedom b. Abdulkerimom Al- Isaom, koji revnosno obavlja misiju Rabite kako „islamsku“ tako i „humanu“ širom sveta u duhu islamske tolerancije koja svojom širinom obuhvata sve ljude dobre volje. Na kraju svog uvodnog obraćanja šejh Bin Beyyah se zahvalio učesnicima na prisustvu, moleći Svevišnjeg Allaha da iz ove konferencije izađe svako dobro te da konferencija ostvari željeni uspjeh.

Potom se učesnicima i pratiocima virtualne konferencije obratio generalni sekretar Lige muslimanskog sveta (Rabite) i predsednik Veća islamskih učenjaka, šejh dr. Muhammed bin Abdulkerim Al-Isa, istaknuvši razloge zbog kojih je organizirana ova konferencija.
Šejh dr. Al-Isa se zahvalio učesnicima na odzivu uprkos njihovoj zauzetosti i velikim obavezama. Doista, izvanredne okolnosti, koje su zadesile celi svet nametnule su unutar islamskog sveta mnogobrojna posebna i opšta pitanja o načinu obavljanja ibadetskih farzova (al-ʿibādāt) i međuljudskih odnosa (al-mu'āmalāt). Ta pitanja očekuju odgovore na temelju islamskog prava (fiqha) od pravnika i pravnih institucija. Odgovori moraju biti potpuni i sveobuhvatni.
Generalni sekretar Rabite šejh dr. Al-Isa je naglasio obavezu brige o pitanjima muslimana i njihovim interesima, koji se tiču Šerijata, odgoja i obrazovanja, sigurnosti, borbe protiv ekstremizma i terorizma, te promicanja suživota sa drugima u miru, sigurnosti i saradnji. Potrebno je raditi na poboljšanju ugleda muslimanskog Ummeta u svetu te na preuzimanju aktivne uloge u međunarodnim odnosima u svetu.
Šejh dr. Al-Isa je pohvalio pionirske napore koje ulaže Veće za šerijatske fetve u Emiratima na polju podizanja verske svesti u svetu i širenju mira i harmonije na čelu sa šejhom Allamom Abdullahom bin Beyyhom.
Šejh Bin Beyyah neprekidno radi na iznalaženju mudrih rešenja za probleme u vezi s ispravnim razumevanjem i praktikovanjem vere u našem savremenom životu, naročito u pogledu zaštite naše naučne i misaone vitalnosti.

Nakon uvodnih govora, učesnici virtualne konferencije su na sesijama razmatrali u duhu međusobnih studija mnoge teme, pitanja i probleme iz područja verovanja (al- i'tiqādāt), pobožnosti (al-'ibādāt), međusobnih odnosa (al-mu'āmalāt) te iz područja opšteg zdravlja i šerijatsko-etičkih načela, teme, pitanja i problemi koje je iznudila pojava koronavirusa. Na temelju tih razmatranja učesnici su usaglasili zbirku naglašeno važnih poruka, pouka i zaključaka.

Prvo: Opšti zaključci konferencije

- Još je rano davati konačnu ocenu o prirodi ove pandemije, kao i o ekonomskim posledicama koje su time izazvane te psihološke tragove i društvene refleksije.

- Očito je da je ova kriza dotakla sve strane ljudskog života što zahteva angažman zainteresovanih i stručnih osoba kako bi dijagnostikovali njene simptome i uticaj te predložili potrebne mere i korake da se iz nje izađe sa što je moguće manjim materijalnim i nematerijalnim negativnim posledicama.

- Među velikim poukama ove krize je spoznaja o krhkosti ljudskog roda, o ograničenosti ljudskog znanja i o jedinstvenoj ljudskoj sudbini. Stanovnici ove planete uprkos tome što su njihove mogućnosti i kapaciteti različiti, svi oni su
poput putnika na jednoj lađi koja ih nosi u jednom smeru. Potrebno je da međusobno sarađuju i da budu bliski jedni drugima.

- Allah je iz Svoje dobrote učinio čoveka snažnim uprkos njegovoj krhkosti. Tu snagu crpi iz onoga što mu je potčinio na nebesima i na zemlji. Svevišnji Allah pokazuje ljudima suštinu njihove slabosti kako bi čovek bio ponizan, ukazujući mu na njegovo neznanje kako bi učio i znanje tražio i podredio je čoveku kosmos zato da bi radio. Svevišnji kaže: „Allah je čoveka stvorio i naučio ga da razume značenje govora.“ „Allah vam je podredio ono što je na nebesima i na zemlji, sve je to od Njega.“

- Jedna od centralnih vrednosti koja je došla do izražaja tokom ove krize je vrednost solidarnosti među ljudima u suočavanju sa opasnostima koje ne prave razliku među narodima, rasama, bojama kože i državama već pogađaju sve ljude bez obzira na njihove razlike u veri ili nečem drugom.

- Sve nebeske religije, a pre svega islam, se slažu kako se dobročinstvo u vreme nedaća i iskušenja treba pružiti svakome bez obzira na veroispovjest. Sva stvorenja su obavezna da međusobno sarađuju s ciljem očuvanja i zaštite života na ovome svetu, kao dara Božijega.

- Konferencija je upozorila na opasnost govora mržnje, kojom se osporava pozivanje na bratstvo među sledbenicima različitih vera, bratstvo koje ustanovljava Šerijat kroz brojne tekstove. Osporavanje bratstva je štetno za primenu povelja o nacionalnom bratstvu u državama sa viševerskom tradicijom što u tim državama može izazvati raskol i pobunu. Među muslimanima, jevrejima, hršćanima i drugima postoji bratstvo po pripadnosti ljudskom rodu i po pripadnosti zajedničkoj domovini. To nema direktne veze sa verskom pripadnosti. Poznato je da islamska etika zahteva lepu komunikaciju i ophođenje sa ljudima, kao i spajanje a ne udaljavanje ljudskih srca.

- Konferencija je ukazala i na opasnost izvlačenja iz konteksta određenih delova verskih tekstova poput nekih koji se odnose na određene skupine sledbenika Knjige i tvrdnja da se odnose na sve njih. A Allah kaže: „Oni nisu svi isti.“ Konferencija potvrđuje kako je u tome zabluda i iznošenje laži na Allaha i Njegovog Poslanika, kako se time nanosi šteta islamu, kao i da se drugi potpiruju da rade protiv islama.

- Život jednog čoveka je bitan kao život celog čovečanstva. Gubitak jednog života je kao gubitak celog čovečanstva. Saradnja među ljudima u vreme krize vraća osećaj pripadnosti jednoj porodici – ljudskom rodu. Časni Kur'an potvrđuje da spasiti jedan život znači kao spasiti celo čovečanstvo: „A onaj ko jednog čoveka spasi kao da je čitav svet spasio.“

- Izazovi i opasnosti koje su se nadvile nad svetom kako nad vladama tako i nad narodima zbog ove pandeme, stavljaju sigurnost u prioritet, kao uslov za prevazilaženje trenutnog stanja i planiranja budućnosti. Stoga, potrebno je ujediniti redove, zauzeti jedinstven stav, ostaviti po strani sve oblike sukoba i podela, a prigrliti govor tolerancije, pravde i bratstva na način zajedničkog i usaglašenog djelovanja.

Drugo: Naučni i pravni (fiqhski) zaključci konferencije

- Ova kriza zahteva upotrebu metode pravnog (fiqhskog) idžtihāda („umnog napora“) na svim stepenima i katalizatorima pojedinačnih presuda u duhu uzvišenih ciljeva i načela šerijatskog zakonodavstva.

- U slučaju nužnosti ciljevi (al-maqāṣid) Šerijata upućuju na primenu dva načela (al-qāwa'id) u ovoj krizi: (1) „Teškoća zahteva olakšavanje“ i (2) „Štetu treba otkloniti“.

- Olakšavanje podrazumeva korišćenje šerijatskih dozvola (al-rukhaṣ al-šer'iyyah), od kojih su: oslobađanje, zamena, skraćivanje, odgađanje i ubrzavanje propisanih verskih obaveza u slučaju nužnosti i potrebe.

- Pojam „vanrednosti“ je primereniji od pojma „pandemija“ zato što poslednji ima delimično značenje dok prethodni upućuje na faktor iznenađenja, na nejasnoću porekla, na žestinu udara i na kompletnost uticaja.

- Pravno (fiqhsko) razumevanje vanrednih situacija je složeno pitanje, koje podrazumeva sagledavanje pravog stanja stvari (al-wāqi') i šerijatski dokaz ili vodič (al-dalīl al-šar'ī), čiji cilj je traženje olakšavanja i dozvola radi izvršavanja propisanih obaveza. Predmetna osnova za to je Božja objava, koja vodi do olakšavanja na temelju dokaza i načela, koje izvodi osposobljeni pravnik (al-faqīh), stručnjak (al-khabīr) i sudija (al-ḥakīm).

- Naš tolerantni verozakon (Šerijat) je sistem uređene pobožnosti i prava. Kao standardni način moralnog života muslimana, taj sistem je predvideo vanredne situacije, kojima je posvetio posebnu pažnju, ukazujući na pet glavnih vrednosti koje treba zaštiti od neželjenih posledica:

1 – Vrednost vere: verovanje (al-i'tiqād) i obredoslovlje (al-'ibādāt)

a) Način verovanja
- Ova kriza je pokrenula pitanje dobra (al-khair) i zla (al-šarr) te Božije odredbe (al- qaḍā') i Božjeg određenja ili plana (al-qadar). Dakako, obim uzvišenih određenja i planova je mnogo širi od obima ljudskog delovanja i slobodne volje izbora. To je čoveku često teško razumeti i shvatiti.

- Pitanja u vezi s pandemijom, kao što je pitanje uzroka te pošasti te pitanje kako se prema pandemiji odnositi, kako se od nje zaštititi i lečiti danas i sutra su pitanja, koja nisu u koliziji s verovanjem u Allahovu svemoć, određenje ili plan. Borba protiv pandemije je poput svake borbe protiv bilo koje druge pošasti, koja uznemirava čoveka pa se, stoga, i kaže da je to beg od Božjeg određenja ili plana u Božje određenje ili plan.

- Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio je uzor onima koji se u Allaha uzdaju, ali se lečio i tražio je od ljudi da se leče. Pouzdanje u Allaha je delo srca dok je zanemarivanje uzroka bolesti nedostatak lepog ponašanja (edeba) prema Svevišnjem Allahu.

- Ovaj verodostojni hadis u kojem se kaže: „Za svaku bolest postoji lek. Stoga, ako se uzme pravi lek, bolest će biti izlečena s Allahovom dozvolom“ – predstavlja pravu osnovu da se u obzir uzmu uzroci i osloni na Stvoritelja, koji stvara bolest i lek protiv te bolesti, kao nadu za istražitelje i radosnu vest za čovečanstvo.

- Ako je pitanje pandemije i drugih prirodnih katastrofa zakonito i u duhu sa pouzdanjem u Allahovu svemoć, onda je sumnja u Božiju mudrost čovekova maloumnost i kratkovidnost jer Božija mudrost se ne meri zakonima stvorenog čoveka. Allahova dela i imperativi su samo izraz Njegovog dobra, dobročinstva i lepote.

- Pojavama u prirodi poput pandemija i zemljotresa ne pripisuju se atributi ni dobra ni zla zato što dobro i zlo ne definiše forma. Nekad jedan čin, kao što je ubistvo, tretiramo kao čin dobra a nekad kao čin zla. Stoga, dobro i zlo se definišu prema motivima i posledicama.

- Ljudska spoznaja je ograničena i čovek nekada ne shvata pojave u prirodi i ne razume Božiju mudrost u tome. Svevišnji Allah kaže: „Može biti da vi nešto mrzite a ono je dobro za vas, a može biti da vi nešto volite a ono je zlo po vas. Allah zna a vi ne znate.“

- Islamski pogled u odnosu na rešavanje vanrednih situacija iz verske perspektive temelji se na principu iskušenja kojim Sveznajući Allah testira ljude u dobru i u zlu na dunjaluku. Prirodne katastrofe treba da kod ljudi učvrste veru i pouzdanje u mudrost njihovog Gospodara te da Mu budu pokorni i da se nadaju u Njegovu dobrotu i Njegove blagodati. U svakom iskušenju, ljudi treba da se pridržavaju Allahovih imperativa i uputa te da uzmu u obzir uzroke pojava na način međusobne saradnje, pomaganja u dobru i za opštu korist.

b) Način pobožnosti
- Pavno razumevanje izvanrednih situacija u vezi s propisanom pobožnosti (al-'ibādāt) oslanja se na slovo statusa ili pozicije (khitāb al-waḍ') uzročnosti, uslovnosti i spornosti, a to znači primenu stepena dozvoljenosti, kao i primenu poštovanja nužnih vrednosti, koje su sadržane u ciljevima Šerijata za olakšavanje.

- Prvo načelo od načela pravnog razumevanju izvanrednih situacija glasi: „Teškoća zahteva olakšavanje“. Ovo je jedno od pet načela na kojima je sazdano islamsko pravo (fiqh), koje se temelji na Kur'anu, Sunnetu i drugim pomoćnim dokazima, koji se izvode iz ciljeva za olakšice koje pruža naš širokogrudni Šerijat.

- Postoji raspon razlika među učenjacima u vezi s razumevanjem namere olakšavanja (maqṣid al-taysīri) i primenom načela teškoće (qā'idat al-mašaqqah). Stvar oko koje se razilaze je veća od konsenzusa oko zabrane (al-ḥarām). U tom neslaganju postoji način da se ne upadne u zabranu jer neslaganje oko toga spada u rod sumnjivog (džins al-muštabihi) što je u okviru nepoželjnog (al-karāhiyyah).

- Primjer korišćenja olakšica i primene pravila u vezi s poteškoćom nalazimo kod Veća za šerijatske fetve Emirata. Na pitanje o šerijatskim olakšicama, odgovoreno je da je dopušteno izostajati od namaza u džematu kao i izbegavanje skupnog namaza uopće.

- Sledom toga obustavljeno je klanjanje džume-namaza u džamijama sve dok traje opasnost od pandemije. Klanjanje džume-namaza u kući nije ispravno kao što nije ispravno ni klanjanje bilo kojeg namaza prema radijskom ili televizijskom prenosu. Džuma-namaz ima svoje posebne propise i uslove pa kada se oni ispune tada se može obaviti. U protivnom, džuma-namaz se ne obavlja.

- Takođe, osoba zaražena koronavirusom je bolesna osoba i za nju važe pravila bolesnika. U vreme posta dozvoljeno je toj osobi mrsiti ako oseća poteškoće, ili ukoliko post pogoršava zdravstveno stanje osobe ili osobu izlaže opasnosti. Isto tako, dozvoljeno je mrsiti medicinskim timovima dok rade i nadziru zaražene osobe ako postoji bojazan za njihovo zdravlje ili da će ugroziti bolesne. Ovo se temelji na mezhebu Ebu Hanife, kao i na mezhebima imama Malika i Ahmeda.

- U tom smislu važi i olakšica kod prevremenog ili odgođenog davanja zekata temeljem Sunneta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i prakse ashaba, neka je Allah zadovoljan s njima. Ovo je mišljenje većine hanefijskih učenjaka.

- Otuda je obaveza pridržavanja svih mera koje donosi Vlada Kraljevine Saudijske Arabije, koja ima ustavnu i šerijatsku odgovornost za brigu oko hodočasnika (al- ḥudždžādž), onih koji obavljaju umru, oko posetitelja kojima je potrebna pomoć, kao i zaštita zdravlja i sigurnosti za sve.

2 – Vrednost života

- Vrednost života je najvažnije pitanje u ovoj pandemiji. Cilj olakšavanja u Šerijatu daje prednost nužnoj vrednosti života nad ostalim šerijatskim partikularnim vrednostima, uključujući i partikularnu vrednost vere.

- Smisao davanja prednosti u očuvanju vere (al-īmān) nad životom u lestvici nužnih vrednosti jeste u tome što je to rečeno svim Allahovim poslanicima kroz reči Svevišnjega: „I vama je propisana vera, kao što je bilo oporučeno Nuhu i kao što je tebi objavljeno“. Ali, verovanje (al-īmān) nije celi Šerijat sa svim njegovim delovima i partikularnostima. Jer, zaštita vrednosti ljudskog života, posebno od zarazne bolesti je dovoljno šerijatsko opravdanje za korišćenje određenih
šerijatskih olakšica.

- Hadis: „Nema mesta za zarazu, niti ima mesta za zloslutnju...“(1), o kojem su mnogi od davnina pisali, negirajući postojanje bolesti i zaraze koja se sama po sebi širi od osobe do osobe, kao što su smatrali ljudi u doba neznanja pre islama (džāhiliyyat). No, ovim hadisom se ne negira postojanje prirodne bolesti od zaraze tako što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, izričito zabranio da se zdrava osoba približava bolesnoj osobi ukoliko postoji bojazan da će zarazna bolest na nju preći. Otuda je i naredba Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da od kuge treba bežati kao što se beži od lava.

- Ovakav način razumevanja hadisa o zaraznim bolestima je ispravan i u skladu je sa savremenim naučnim dokazima.

- U prošlosti su pojedini učenjaci davali prednost mišljenju da sumnja u zaraznu bolest ne može biti razlog odustajanje od obilaska bolesnika i održavanja rodbinskih veza. Međutim, u današnje vreme mi posedujemo znanje o načinu
prenošenja zarazne bolesti tako da sumnja više ne postoji. Sada tačno znamo šta čoveku šteti i šta može ugroziti njegov život i zdravlje.

- Mere predostrožnosti koje propiše nadležna institucija smatraju se obavezujućim i njihovo kršenje je strogo zabranjeno (ḥarām). Njima se želi zaštititi život čoveka te su stoga obavezujuće. Ovde nije reč samo o savetu ili uputstvu, već o tome da onaj ko ih namerno krši podleže zakonskim sankcijama.

3 – Vrednost imetka

- Prvo pravilo u fikhu o pravnom razumevanju vanrednih situacija u pogledu ugovora i poslovnih odnosa je načelo: „Štetu treba otkloniti“. Ovo načelo je utemeljeno na Časnom Kur'anu, Sunnetu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i konsenzusu (al-idžmāʿ) islamskih učenjaka.

- Pravno razumevanje vanrednih situacija u vezi s ugovorima i poslovnim odnosima je uporedivo sa savremenim zakonima o vanrednim okolnostima na Zapadu, gde se govori o teoriji „delovanja više sile“.

- „Vanredna situacija“ i „Delovanje više sile“ je nešto što ima za cilj ispravljanje narušene ravnoteže u ugovorima i tome slično. Uzima se u obzir ono što je bilo nepredviđeno. U odluci se vodi računa o interesima obe ugovorne strane i
balansu njihovih prava i obaveza.

- Propisi kriznih situacija u našem tolerantnom verozakonu su obuhvatniji, širi i fleksibilniji od zakona o vanrednim okolnostima, jer ne uslovljavaju pregled rezultata ugovora i otklanjanje štete u odnosu na ono što podrazumeva zakon o višoj sili. Verozakon vodi računa o drugim stvarima poput iznenadnih događaja i slično.

- Islamsko pravo se odlikuje harmonijom u odredbama o vanrednim situacijama i pandemijama.

- Znak širokih pogleda sudija i muftija je i to da na vanredne okolnosti i nepogode gledaju posebno, uzimajući u obzir sve mogućnosti koje im pruža šerijatski tekst.

4, 5 – Vrednost slobode i pravo na humanu reprodukciju

- Zbog pojave pandemije koronavirusa i nametanja mera samoizolacije, pojavile su se porodične nesuglasice i nepoverenje. Povećan je procenat porodičnog nasilja i brakorazvoda. Sve to predstavlja veliki izazov za muslimanske učenjake, sociologe i odgajatelje da nađu odgovarajuća rešenja i načine da se podigne svest i ponudi edukacija kako bi se u porodični život vratili mir i harmonija. Svi moraju raditi na tome da porodica ostane gnezdo duševnog smiraja, sreće i ljubavi.

- Potrebno je dodatno istražiti koliko će pandmija koronavirusa ostaviti psihičkog i materijalnog traga, posebno u pogledu broja razvedenih brakova.

- Od velike važnosti je da se u okviru islamskog prava (fiqha) istraži pitanje koliko pandemija koronavirusa utiče na psihičko stanje ljudi, njihovo raspoloženje i opšte ponašanje u društvu. Shodno tome, potrebno je doneti odgovarajuća pravila i propise, koji će pomoći da se prevaziđu nepoželjna ponašanja.

Treće: Odluke i preporuke

- Učesnici konferencije su podržali mudre odluke koje je donela Kraljevina Saudijska Arabija a koje se tiču obavljanja umre, posete časnim mestima i obavljanja namaza u mekanskom i medinskom Haremu. Pozdravili su preventivne mere vezane za ovogodišnji hadž gdje je odobreno da ga ove godine obavi 30 % Saudijaca i 70 % stranaca koji borave u Kraljevini. Umanjenje broja hadžija je s ciljem njihove zaštite od opasnosti zaraze i širenja epidemije. Te mere su u skladu sa šerijatskim propisima i ciljevima Šerijata obzirom da su u pitanju vanredne okolnosti, koje je izazvala pandemija koronavirusa. Mere su donesene na predlog stručnih osoba i u vreme kad je to bilo neophodno. Te mere su jedna od brojnih aktivnosti i napora koje preduzima Kraljevina Saudijska Arabija na lokalnom i svetskom nivou u borbi sa ovom pandemijom.

- Učesnici konferencije su pozdravili vodeću ulogu Kraljevine Saudijske Arabije u slanju pomoći na međunarodnom planu u borbi protiv pandemije koronavirusa te i ublažavanju njenih posledica. Primer tome je Centar kralja Selmana za pomoć i humanitarne aktivnosti. Centar je pružio ogromnu materijalnu i medicinsku pomoć kao i pomoć u hrani i distribuciji edukativnih prospekata s ciljem podizanja svesti o pandemiji. U tome se nije pravila razlika među korisnicima pomoći po boji kože, veri niti bilo čemu drugom. Naša vera je od Allaha Svevišnjeg objavljena kao milost svim svetovima.

- Učenjaci i učesnici konferencije pohvalili su vizionarsku ulogu Ujedinjenih Arapskih Emirata u suočavanju sa ovom krizom, dobrom planiranju, odgovornoj implementaciji, brzoj inicijativi, učešću u razvoju savremenih načina lečenja, kao i vodećoj ulozi Emirata u pogledu solidarnosti sa pogođenim državama bez obzira na veru i naciju. Emirati su pokrenuli svoje kopnene, pomorske i vazduhoplovne flote putem državnih institucija radi pomoći ugroženima od koronavirusa. Pre svih Crveni polumesec Emirata delovao je u osiguravanju neophodne zdravstvene i socijalne pomoći protiv koronavirusa za više od 70 država sveta.

- Učesnici su podržali napore Lige muslimanskog sveta na polju pružanja pomoći i potpore socijalno ugroženim osobama širom sveta s ciljem borbe protiv pandemije koronavirusa i ublažavanja ekonomskih i zdravstvenih posledica zbog te pošasti. Broj korisnika je nekoliko stotina hiljada iz 25 država sveta. Ove aktivnosti Lige su u okviru njene humane uloge u svetu gde pomaže svakoga bez obzira na boju kože rasu ili veru.

- Učesnici na konferenciji pozdravili su napore islamskih i drugih zemalja, napore međunarodnih organizacija poput Organizacije islamske saradnje koja je pružila medicinsku i humanitarnu pomoć državama koje su potrebne što je ostavilo lijep utisak i ublažilo posljedice pandemij širom sveta.

- Konferencija je pohvalila požrtvovanost medicinskih timova u spašavanju ljudskih života, lečenju zaraženih i brigu o njima. Pohvalili su i zalaganja svakog pojedinca i institucije u borbi protiv ove pošasti naglašavajući veliku nagradu koja čeka svakog ko je dao doprinosa u spašavanju života.

- Konferencija ceni humane postupke u svetu i jedinstvo svih kad je reč o velikim pitanjima, pitanjima koja zahtevaju saradnju, solidarnost i učešće svakoga u svetu.

Učesnici konferencije preporučuju sledeće:

- Formiranje komisije koja će sažeti pravne (fiqhske) propise i promišljanja tokom sesija ove konferencije koje bi se potom objedinile u jedan naučni rad, štampale i distribuirale s ciljem da korist bude što veća. Naučni rad bi bio dostavljen i akademijama islamskog prava, naučnim institucijama, istraživačima na polju islamskog prava i drugim srodnim institucijama i zainteresovanim stranama.

- Potreban je angažman akademija islamskog prava i institucija za šerijatske fetve. Aktivan angažman se očekuje od muslimanskih pravnika koji će se suočiti sa vanrednim i novonastalim situacijama u svetu koji beleži napredak i promene.

- Neophodno je kontinuirano praćenje naučnog istraživanja oko razumevanja kriznih situacija kroz različite institucije, istraživačke naučne platforme poput univerziteta, zavoda, centara i stručnih časopisa. Cilj je da savremeno islamsko pravo doprinese u rešavanju problema u zajednicama. Time bi se pokazalo bogatstvo islamskog intelektualnog nasleđa i potreba ljudskog roda za istim u svakom vremenu i prostoru.

- Neophodno je pridržavati se svih odluka i mera koje su donele nadležne zdravstvene i sigurnosne institucije s ciljem suočavanja s ovom pandemijom. Te odluke su obavezujuće šerijatom s obzirom da se njima ostvaruje dobrobit i uklanja šteta. Onaj ko ih krši ili je nemaran spram njih po šerijatu je grešnik i po zakonu podleže sankcijama.

- Pozivaju se svi muslimani da kontinuirano izvršavaju svoje islamske, ljudske, šerijatske i civilizacijske obaveze. Pozivaju se da nastave davati dobrovoljne priloge i zekat te da rade na pomaganju onih koji su pogođeni pandemijom
koronavirusa.

- Pozivaju se svi muslimani da imaju samilosti i da sarađuju sa svim članovima zajednice u kojoj žive. Neka pokažu solidarnost, islamsku etiku i islamske vrednosti u vreme kriza i nedaća.

- Pozivaju se imami i vaizi te intelektualne i obrazovne platforme da izvršavaju svoje uloge po pitanju usmjeravanja ljudi i pružanja pomoći na polju duhovnosti i kulture a uz upotrebu savremenih sredstava komunikacije. Svi treba da grade civilizacijski humani diskurs na svetskom nivou te kod ljudi treba da bude nadu i optimizam. U vreme nedaća i iskušenja treba nastojati da se olakša i treba pokazati samilost.

Na kraju učesnici konferencije upućuju svoju zahvalnost Ligi muslimanskog sveta i Veću za šerijatske fetve u Ujedinjenim Arapskim Emiratima što su organizovali i bili pokrovitelji ove konferencije. Istakli su napore koje ulaže šejh dr. Muhammed bin Abdulkerim Al-Isa, generalni sekretar Lige muslimanskog sveta i predsednik Veća islamskih učenjaka, kao i napore šejha Allamah Abdullaha bin Al-Šejha Al-Mahfuza bin Bayyha, predsednika Veća za šerijatske fetve u Emiratima na polju predočavanja svetle i istinske slike o milosti vere islama i toleranciji islamskog verozakona. Učesnici su naglasili njihove napore i na polju hizmeta vrednostima islamske tolerancije i umerenosti, islamskog i ljudskog bratstva kao i solidarnosti među narodima različitih nacija, vera i kultura.

Kao završnu poruku, učesnici virtualne konferencije o pandemiji koronavirusa su uputili dovu Svevišnjem Allahu da im podari uspeh i pomoć te da Kraljevini Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, njihovim narodima i vlastima, podari najbolje blagodati, a da nedaću i pandemiju otkloni od svake islamske zemlje i od svih ljudi u svetu uopšte.

Neka je salavat na našeg verovesnika Muhammeda, na njegovu porodicu i sve ashabe i neka je hvala Allahu Gospodaru svih svjetova. Amin!"

Izdato na datum: 28.11.1441. H. / 19.7.2020. god.