- - - - - -
subota, 16 januar 2021
A+ R A-

Hutbe

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno petak, 08 januar 2021 13:36
136745207 3668322016608929 8995607267776853918 o
8. januar 2021.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
 
Braćo i sestre u islamu! Tema današnje hutbe je - “Petoro umrtvljuje ljudska srca”.
Na pomenutu temu govorim u želji da otkrijemo tih pet opasnosti i ne dozvolimo da iste umrtve i unište naša srca.
 
Imam Ibn Kajjim El-Dževzi pišući na ovu temu kaže da su to:
- preterani kontakti sa ljudima;
- prevelika nada;
- vezivanje za nekoga ili nešto mimo Allaha, dželle še’nuhu;
- preterivanje u jelu;
- preterano spavanje.
 
Preterani kontakti sa ljudima - oni braćo i sestre čoveka udaljavaju od Allaha, dželle še’nuhu, jer se čovek na taj način opterećuje stvarima koje ga se uglavnom ne tiču, neretko slušajući ono što mu ne koristi i na taj način gubi vreme ili sluša nešto što je loše, što na njega ostavlja loš trag, a on toga ponekad nije ni svestan. Ti kontakti i druženja često prerastu u čistu dunjalučku korist, a ponekad se pretvaraju i u neprijateljstvo. Moramo priznati da sve manje imamo pravih bratskih kontakata i da naša komunikacija sa rodbinom, komšijama i poznanicima ima primesa čisto dunjalučkih interesa.
Priznajmo braćo i sestre, da nam fali bratskih selama, susreta i muhabeta, fali nam bratskih osmeha, bratskog stiska ruku, bratskih zagrljaja, fale nam reči podrške, pohvale i zahvale, jednom rečju fali nam tih starih širokih verničkih grudi i pleća!
Kaže Allah, dželle še’nuhu, u 67. ajetu Sure Ez-Zuhruf:
Prijatelji će toga Dana (na Sudnjem danu) jedni drugima biti neprijatelji, osim bogobojaznih.
Braćo i sestre, na Sudnjem danu će i prisni prijatelji jedni drugima biti neprijatelji, osim muttekija (bogobojaznih). Zato sebi za prisne prijatelje uzimajmo isključivo one koji se boje samo Allaha, subhanehu ve te’ala, i koji će nas stalno podsećati na našeg Stvoritelja i polaganja računa pred Njim!
Prema tome vernici se susreću u ime Allaha, dželle še’nuhu, međusobno se savetuju i pomažu, vole se i čuvaju vreme kao veliku blagodat, pa se trudimo da i mi budemo takvi!
 
Prevelika nada - ona je nepregledno more kojem se ne nazire kraj i varljiva lepota, koja ne donosi sreću. Vernik treba da se stalno trudi da jača iman i da se priprema za budući svet, kroz činjenje dobrih dela i čuvanje od greha i da se svi njegovi dunjalučki planovi i poslovi vežu za Allaha, dželle še’nuhu, i Ahiret.
Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji beleži imam Ahmed:
Prenosi Aiša, radijallahu anha, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Dunjaluk je kuća, onome ko nema kuće, imetak onome, ko nema imetka i za njega sakuplja onaj ko nema pameti!” (Ahmed)
U drugoj predaji koju beleži imam Hakim stoji:
Prenosi Abdullah ibn Mes’ud, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Primakao se Sudnji dan, a ljudi povećavaju žudnju za dunjalukom i tako se od Allaha samo udaljavaju!“ (Hakim)
Emevijski halifa Abdu-l-Aziz ibn Mervan na smrti je naredio da mu donesu ćefine u koje će nakon smrti biti zamotan. Kada su mu ih doneli i stavili pred njega, rekao je: „Subhanallah (Slava Allahu), je li moguće da od dunjaluka i silnog bogatstva koje sam posedovao neću poneti ništa osim ova tri čaršafa u koja će zamotiti moje telo?!“ A onda je tužno uzdahnuo i dodao: “Dunjaluče, uistinu si ti bedan i ništavan! Tvoje mnoštvo se na kraju pretvori u malenkost, a tvoja dužina postane simbol kratkoće i nestanka. Zaista su ljudi obmanuti tobom.”
 
Vezivanje za nekoga ili nešto mimo Allaha, dželle še’nuhu - ovo je braćo i sestre velika opasnost za ljudska srca, što potvrđuje 24. ajet Sure Et-Tevbe:
"Reci: 'Ako su vam očevi vaši, i sinovi vaši, i braća vaša, i žene vaše, i rod vaš, i imanja vaša koja ste stekli, i trgovačka roba za koju strahujete da prođe neće imati, i kuće vaše u kojima se prijatno osećate – miliji od Allaha i Njegovog Poslanika i od borbe na Njegovom putu, onda pričekajte dok Allah Svoju odluku ne donese! A Allah grešnicima neće ukazati na pravi put.”
Prema tome, braćo i sestre naša ljubav prema Allahu, dželle še’nuhu, Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, treba da bude ispred svega gore nabrojanog, ako želimo da budemo spašeni na obadva sveta.
 
Preterivanje u jelu:
Zabranjena jela delimo na dva dela:
ona koja su u osnovi zabranjena, kao: lešina, krv, svinjsko meso i meso deraćih životinja i ona koja su zabranjena, jer su stečena na haram način, kao što je ukradena stvar, kamata i slično.
Zabranjeno je i ono što je u osnovi halal, ali ako ga prekomerno koristimo, kao što je prejedanje, koje čoveka odvlači od ibadeta i čini tromim i nesposobnim za ibadet.
Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji beleži imam Tirmizija:
Prenosi Mikdam ibn Ma’di, radijallahu anhu: „Čuo sam Poslanika, sallallahu aljehi ve sellem, kada je rekao: „Čovek ne napuni goru posudu od svoga stomaka. Dovoljno je čoveku nekoliko zalogaja, koji ga čine vitalnim. Ako nema drugog izbora, onda neka bude trećina za hranu, trećina za piće i trećina za disanje!“
 
Preterano spavanje - ono umrtvljuje ljudsko srce, otežava telo, oduzima vreme i unosi nemar. Najbolje spavanje je ono koje je dovoljno za odmor i to onda kada čovek zadrema. Spavanje u prvom delu noći je bolje od spavanja u zadnjem delu noći, dok je spavanje koje je blizu krajevima dana i noći je veoma štetno. Takođe je popodnevni odmor (kajlula) veoma koristan i spada u sunnet Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Mekruh je spavanje između sabaha i izlaza Sunca, jer je to vreme postizanja bereketa i dova. To je početak dana koji su muslimani, a posebno njihova ulema započinjali zikrom i učenjem Kur’ana.
 
Braćo i sestre, čuvajmo se pomenutih pet stvari, koje umrtvljuju ljudska srca! Budimo od onih koji se takmiče u dobru i pripremajmo se za Dan polaganja računa!
 
Allahu dragi učvrsti nas na Tvome putu! Sačuvaj nas iskušenja koja ne možemo podneti! Očisti naša srca i jezike od ružnih misli i govora! Oprosti našim roditeljima i dobrim precima, koji su na nas preneli svetlo vere! Uputi našu decu i potomke i učini ih radostima naših očiju i srca i prvacima Ummeta! Oprosti nam grehe i počasti nas u džennetima, društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!"

HUTBA IZ BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU - RAMADAN EF. MEHMEDI

  • Objavljeno nedelja, 22 novembar 2020 15:19
WhatsApp Image 2020 11 22 at 15.11.19
 
20. novembar 2020.
 
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
 
Četiri su osnovne potrebe čoveka, bilo kao pojedinca ili društevnog bića koje živi u zajednici, a to su: hrana (egzistencionalne potrebe), sigurnost, red (uređenost) i uspeh. Sa ostvarivanjem ove četiri osnovne potrebe upotpunjavaju se tj. bolje se osećaju ostale blagodati i prava u kojima uživamo.
 
Koliko su one značajne za čoveka govori hadis u kojem Allahov Poslanik kaže: “Ko osvane zdravog tela, siguran u svojoj porodici (domu) i ima hrane za čitav dan, tome kao da je svo dunjalučko bogastvo dato.” (Ibn Hibban)
 
Međutim, ponekad se ispred ovih blagodati ispreče određene stvari koje sprečavaju njihovo postizanje pa se onda pojavljuju njihove suprotnosti: strah umesto sigurnosti, glad umesto opskrbe, nered umesto reda i poraz umesto uspeha. Ljudi obično ne primećuju glavni razlog koji se preprečio između njih i ove četiri potrebe, nego svoju pažnju usmeravaju ka perifernim, sekundarnim i manje važnim razlozima koje optužuju za ono što ih je zadesilo.
 
Šta je to što ljudi primeću i misle da su im to glavne prepreke koje im onemogućavaju postizanje njihove četiri osnovne potrebe. Po mišljenju ljudi te prepreke su sledeće:
 
Prvo, prirodne nesreće i nedaće koje pogađaju čoveka kao pojedinca ili društvo. Kada je u pitanju pojedinac to su: teskoba i uznemirenost koju oseća u sebi, zatim stres, slabost i nemoć. O tome Uzvišeni Allah kaže: “A onaj ko okrene glavu od Knjige Moje, taj će teškim životom živeti.” (Taha, 124)
 
Kada su u pitanju društva onda su to zemljotresi, poplave, vulkani.
I kad ugledaše na obzorju oblak, koji se prema dolinama njihovim kretao, povikaše: “Ovaj nam oblak kišu donosi!” – “Ne, to je ono što ste požurivali: vetar koji vam bolnu patnju nosi. (Ahkaf, 24)
 
Druga prepreka su nepravda vladara (vlasti) bilo da je ona nasilna.
 
Treća prepreka je agresija nekog vanjskog neprijatelja koji okupira zemlju, opljačka imovinu i ovlada posedima.
 
Ovo su uzroci koji dovode do toga da ljudi umesto da uživaju u četiri blagodati, bivaju izloženi njihovim suprotnostima tj. strahu, bedi (siromaštvu) neredu i porazima. Ovi uzroci su vidljivi i većina ljudi misli da su to istinski uzroci koji su ih doveli u takvo satnje, međutim Kur'an nas uči da postoji pravi, istinski uzrok koji je osnova nevolje i povod kazne. A šta je to. Kur'an nas uči da je izvor nedaća koje nas pogode u nama samima tj. mi lično.
 
Allah navodi kao primer grad, siguran i spokojan, kome je u obilju dolazila hrana sa svih strana, a koji je nezahvalan na Allahovim blagodatima bio, pa mu je Allah zbog onoga što je radio dao da iskusi i glad i strah. (sura Nahl, 112.)
 
Ovaj ajet objašnjava uzrok nestanka dve blagodati, blagodati sigurnosti i opskrbe, a one su nestale zbog nezahvalnosti na Allahovim blagodatima. Kada su stanovnici tog grada pokazali nezahvalnost, Allah ih je „odenuo“ glađu umesto sitošću i strahom umesto sigurnošću, a odeća je ono što nam je najbliže našem telu tj. oni od te dve nedaće nisu mogli pobeći one su ih pratile gde god da su bili.
 
Nezahvalnost na blagodatima može biti na dva načina: da se eksplicitno, jasno negira da su one od Allaha tvrdnjom da ih je čovek stekao svojom zaslugom, spretnošću i moći kao što je govorio Karun: “Ovo što imam stekao sam znanjem svojim.” – govorio je on.” (Kasas, 78) Drugi način nezahvalnsoti na blagodatima jeste da se one koriste na nedozvoljen način. Allah ti je dao hranu, vodu, zdravlje, novac a ti onda sve to upotrebiš u haramu grešeći sa tim.
 
U drugom ajetu nas Allah takođe, upozorava na istu činjenicu a to je da nedaće koje nas potrefe smo mi prouzrokavali. Uzvišeni kaže: “Zbog onoga što ljudi rade, pojavio se metež i na kopnu i na moru, da im On dâ da iskuse kaznu zabog onoga što rade, ne bi li se popravili.“ (Rum, 41.)
 
Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno subota, 14 novembar 2020 18:57
WhatsApp Image 2020 11 14 at 14.42.39
13. novembar 2020.
 
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
 
Kaže Allah, dželle šanuhu, u suri el Asr: “Tako Mi vremena! Čovek je, zaista, na gubitku - osim onih koji veruju, čine dobra dela, jedni drugima preporučuju Istinu i jedni drugima preporučuju strpljenje!”
 
Allah, dželle šanuhu, koristi razne vrste zakletvi, ne iz razloga da nas vernike uveri u nešto nego da nam ukaže na važnost onoga u šta se zaklinje i poruke koja sledi nakon zakletve. Tako nam naš Gospodar zaklinjanjem vremenom ukazuje na izuzetnu vrednost i važnost te blagodati, da bismo je iskoristili na adekvatan način. Celi naš život je, u stvari, vreme koje trebamo paziti kako i u čemu ga provesti.
 
U često citiranom hadisu, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem kaže: „Iskoristi pet stvari pre drugih pet: mladost pre starosti, zdravlje pre bolesti, bogatstvo pre siromaštva, slobodno vreme pre zauzetosti i život pre smrti!“
 
Vodeći se navedenim hadisom, Poslanik sallallahu alejhi ve sellem nam poručuje da je vremena jako malo, te da ga trebamo iskoristiti na najbolji način, samosvešću o našoj prolaznosti ovim varljivim svetom na kojem trebamo saditi plodove dobra, koje ćemo ako Bog da ubirati na drugom, večnom, svetu. Stoga, samo je On taj koji ima vremena, a mi nemamo!
 
Kaže Allah dželle šanuhu u suri el Hadždž u 47. ajetu: ''Samo jedan dan u Gospodara tvoga traje koliko hiljadu godina, po vašem računanju.''
I šejtanu je dato nešto vremena! Kaže Allah dželle šanuhu u suri el Hidžr, u ajetima od 36. do 38.
"Gospodaru moj" – reče on – "daj mi vremena do dana kada će oni biti oživljeni!" "Daje ti se rok" – reče On –"do Dana već određenog."
 
Samo mi nemamo vremena, zapravo, imamo ga, ali jako malo.
Allah subanehu ve te’ala kaže u suri el Mu’minun u ajetima od 112. do 114.
''A koliko ste godina na Zemlji proveli?" – upitaće On. "Proveli smo dan ili samo deo dana" – odgovoriće – "pitaj one koji su brojali." "Pa da, kratko ste proveli" – reći će On – "kamo sreće da ste to znali!'
 
Zato nas naš Gospodar upozorava na vreme!
 
''Tako mi vremena! Zaista je čovek ga gubitku.''
Čovek je na gubitku u dve stvari. S jedne strane, vreme ga troši i crpi, a s druge strane, na gubitku je ako ne iskoristi darovano mu vreme. A ako se pitamo na koji način korisititi darovano vreme, Allah dželle šanuhu nam i na to pitanje daje odgovor:
''Samo nisu (na gubitku) oni koji veruju i dobra dela čine i koji jedni drugima preporučuju istinu i koji jedni drugima preporučuju strpljenje.''
 
Dakle, na gubitku nije onaj koji svoje vreme koristi na način da strpljivo i ustrajno čini ono što mu je Uzvišeni Allah naredio. Time dokazuje svoje verovanje i ostvaruje ciljeve ovodunjalučkog života, a to je, spoznaja Istine na vreme. Zašto na vreme? Zato što će svi ljudi, pre ili kasnije, pronaći Istinu. Međutim, budimo svesni toga da će biti kasno kasnije, jer povratka iz berzaha nema, a za naša dela s ovoga sveta ćemo biti pitani.
 
S tim u vezi, razmislimo o rečima našeg Poslanika, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem, koji nam poručuje: ''Na Sudnjem danu ni jedan čovek se neće pomeriti sa svog mesta dok ne bude pitan za četvero: za mladost – kako ju je proveo, za život – u čemu mu je prošao, za imetak – kako ga je stekao i u šta ga je potrošio i za znanje – da li je po njemu postupao.'' (Tirmizi)
 
Poštovana braćo i sestre u din-i-islamu! Znajmo da je Ahiret večan, a Dunjaluk nije. Stoga, izgovarajmo šehadet pre nego nam oči dušu ugledaju! Klanjajmo, pre nego dođe Dan kada ćemo poželeti da padnemo na sedždu našem Gospodaru, ali to nećemo biti u mogućnosti učiniti. Postimo, pre nego nas bolest u tome spreči! Udeljujmo zekat pre nego nam nemaština crne dane najavi! I obavimo hadž, pre nego nas starost za stolicu priveže!
 
Molim Dragog Allaha dželle šanuhu da nam podari svesti o važnosti i prolaznosti vremena, te da nam podari bereket u vremenu koje koristimo na putu Istine. Amin. Molimo Allaha dželle šanuhu da primi od nas naše ibadete, molimo Ga da nas sastavi u Džennetu sa poslanicima, šehidima, i dobrim ljudima, i molimo Ga da učini da naše poslednje reči budu ešhedu en la illahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu!"

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 01 novembar 2020 15:16
WhatsApp Image 2020 11 01 at 15.00.41
30. oktobar 2020.
 
"Hvala Allahu koji puno daje, Milostivom, koji pokajanje prima, stvorio je ljudski rod od zemlje i podario mu sve što je potrebno za život. Svedočim da je samo Allah istinski Bog, Jedini, nema sudruga, i u to verujem bez imalo sumnje i dvojbe, i svedočim da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, Njegov rob i poslanik, kome je objavljena Knjiga koja je uputa i opomena pametnima, neka je Allahov blagoslov na njega, njegovu porodicu, ashabe, i na sve one koji ga slijede u dobru do Sudnjega dana.
 
O ljudi, bojte se Allaha, Gospodara vašega, činite pokajanje jer Allah voli one koji se puno kaju i tražite oprost za svoje grehe jer On najbolje prašta. Pokajte se Gospodaru svome iskreno tako što ćete ostaviti grehe, pokajte se zbog onoga što ste počinili i donesite čvrstu odluku da to nećete ponoviti. To je iskreno pokajanje koje vam se naređuje:
“O vi koji verujete, učinite pokajanje Allahu iskreno, da bi Gospodar vaš preko ružnih postupaka vaših prešao i da bi vas u džennetske bašte, kroz koje će reke teći, uveo…” (Et-Tahrim, 8)
 
Nije ispravno pokajanje kada čovek izgovori: “Ja se kajem”, ili “Allahu moj, oprosti mi!”, a nakon toga i dalje čini grehe, niti je ispravno ako se izgovori formalno ne unoseći se iskreno s pokajanjem radi počinjenog, niti je ispravno ako se pokajanje čini s namerom ponovnog vraćanja grešenju i nepokornosti Gospodaru.
Draga braćo, pokajte se svome Gospodaru pre nego vam se vrata pokajanja zatvore! Allah prima pokajanje sve dok duša ne dođe do grla. Uzvišeni kaže:
“Allah prima pokajanje samo od onih koji učine kakvo rđavo delo iz lakomislenosti, i koji se ubrzo pokaju; njima će Allah oprostiti. – A Allah sve zna i mudar je. Uzaludno je kajanje onih koji čine rđava dela, a koji, kad se nekom od njih približi smrt, govore: ‘Sad se zaista kajem!’, a i onima koji umru kao nevernici. Njima smo bolnu patnju pripremili.” (En-Nisa, 17-18.)
Zato požurite s pokajanjem, o odanici Božjii, jer ne znate kada će vam smrtni čas doći, niti znate kada će vas Allahova patnja iznenaditi:
“Zar oni mogu biti sigurni od Allahove kazne? Allahove kazne se ne boji samo narod kome propast predstoji.” (Al-A’raf, 99.)
 
Allahovi robovi, da li ste sigurni od Allahove kazne? Allah vam daje nebrojene blagodati, a vi uzvraćate gresima. Zar ne vidite šta se dešava u svetu? Mnogi teško žive i na velikim su iskušenjima. Glad, vetrovi, nedostatak hrane,covid zadesilo je mnoge države. Zar se ne bojite da se to može dogoditi i vama? Allah daje i nasilnicima do određenog roka i onda ih žestoko kažnjava:
“Eto, tako Gospodar tvoj kažnjava kad kažnjava sela i gradove koji su nasilje činili. Kažnjavanje Njegovo je zaista bolno i strašno.”( Hud, 102.)
 
Najveća kazna je kada se srca skamene i razbole. Mnogi ljudi danas imaju kamena srca: slušaju vazove, predavanja, čitaju Allahovu Knjigu i hadise Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ali kao da ne čuju i ne vide. Među njima ima onih koji samo za vreme slušanja predavanja shvate poruku, ali se odlaskom s tog mesta ugasi plam vere, obuzima ih nemar i vraćaju se starim delima. Za vreme predavanja njihove uši čuju kakva kazna čeka one koji izostavljaju namaz, ali tome ne pridaju pažnju i ne kaju se, kao da ne čuju. Uzvišeni kaže:
“A njih smeniše zli potomci, koji molitvu napustiše i za požudama pođoše; oni će sigurno zlo proći; ali oni koji su se pokajali, i verovali, i dobro činili, njima se neće nikakva nepravda učiniti, oni će u Džennet ući.” (Merjem, 59-60.)
 
Slušaju predavanja o kazni koja čeka one koji ne daju zekat, ali neće da izdvajaju zekat od imetka koji je u suštini vlasništvo Allaha:
“Reci: “Ja sam čovek kao i vi, samo – meni se objavljuje da je vaš Bog samo jedan Bog, zato se Njemu iskreno klanjajte i od Njega oprost tražite! A teško onima koji Njemu druge ravnim smatraju, koji zekat ne daju i koji u onaj svijet ne veruju!'” (Fussilet, 6-7.)
Sve ovo oni saslušaju, ali i dalje zekat ne daju i time sebi uskraćuju mogućnost da koriste dobro svog imetka, a neko drugi mimo njih će ga trošiti. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Kada se nemoral proširi u jednom narodu, pojaviće se razne bolesti koje nisu bile kod njihovih predaka; ako budu zakidali na vagi i meri, snaći će ih suše i nestašice i nasilje vladara; ako ne budu davali zekat, neće im padati kiša s nebesa, i da im nije stoke, nikad im ne bi ni pala; neće prekršiti Allahov i Poslanikov ugovor a da ne budu kažnjeni time da njihov neprijatelj ovlada njima, i da im otme deo od imetaka njihovih; neće njihove vođe i njihovi imami prestati suditi i vladati se po Allahovoj Knjizi a da se neće međusobno zavaditi!” (Bejheki)
 
Draga braćo! Nije ispravno pokajanje ako se nakon njega ustraje u činjenju greha! Kako se čovek može smatrati pokajnikom od greha ako i dalje čini isti greh? Kako može biti pokajnik od prevare ako i dalje vara u kupoprodaji i sveukupnom ponašanju? Kako može biti pokajnik od gibeta – greha koji ima težinu jedenja mesa umrlog brata – ako i dalje ogovara svet na svakom mestu gde mu se pruži prilika. Kako može biti pokajnik od bespravnog korištenja tuđeg imetka ako i dalje lažima ostvaruje nepravedno prisvajanje tuđe imovine. Verovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Ko je na nepravedan način prisvojio tuđi imetak ili oskrnavio tuđu čast neka to odmah izmiri pre nego dođe tamo gde neće biti dinara i dirhema, već samo dobra i loša dela!” (Buhari)
 
Draga braćo! Kako god iskreno pokajanje podrazumeva da se prestane sa činjenjem greha, da se kaje zbog toga što je učinjen i da se više ne ponavlja, podrazumeva i čvrsto opredjeljenje da se ustraje u obavljanju naređenih dela shodno mogućnostima. Time će se osoba smatrati iskrenim pokajnikom koji zaslužuje Allahovu ljubav i zadovoljstvo:
“Allah zaista voli one koji se često kaju i voli one koji se mnogo čiste.” (El-Bekare, 222. )
Zato se, draga braćo, pokajte svome Gospodaru i molite Ga za oprost svojim jezicima i srcima. Uzvišeni kaže:
“I svi se Allahu pokajte, o vernici, da biste postigli ono što želite.” (En-Nur, 31.)
 
Požurite s pokajanjem pre nego smrtni čas dođe da ne biste umrli sa gresima. Mnogo je onih koje zavara nada i šejtan pa odgađaju pokajanje te ih smrt zadesi u mladosti a da se nisu pokajali. Dužnost je požuriti s pokajanjem jer je odgađanje pokajanja greh za koji se takođe treba pokajati.
Tevba – pokajanje spada u obligatna dela jer je naređuju Allah i Njegov Poslanik, alejhis-selam, i ona je uslov za sreću i spas i na ovom i na budućem svetu. Uzvišeni veli:
“Da od Gospodara svoga oprost tražite i da se pokajete, a On će vam dati da do smrtnog časa lepo proživite i svakom čestitom daće zasluženu nagradu” (Hud, 3.)
“I svi se Allahu pokajte, o vernici, da biste postigli ono što želite.” (En-Nur, 31.)
 
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “O ljudi, pokajte se Allahu i molite Ga za oprost! Ja se kajem dnevno stotinu puta.” (Muslim)
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ja od Allaha oprost molim i kajem Mu se u toku dana više od sedamdeset puta.” (Buhari)
 
Draga braćo, sa pokajanjem treba požuriti. Allahove naredbe i naredbe Njegovog Poslanika treba odmah izvršavati, jer nemamo utemeljenja da ih je dozvoljeno prolongirati. Odgađanje pokajanja uzrokuje povećanje greha, jer Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Kada vernik počini greh, na njegovom srcu se pojavi crna mrlja, koju Allah spominje u Svojoj Knjizi:
“A nije tako! Ono što su radili prekrilo je srca njihova.” (Tirmizi)
 
Allahu dragi, podari nam snage da se što pre pokajemo za počinjene grehe i da činimo dela s kojima si Ti zadovoljan, javno i tajno, a Tebi su sve tajne poznate. Molimo Te da učiniš da naše poslednje reči na ovom svetu budu ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu.”

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno subota, 24 oktobar 2020 21:38
WhatsApp Image 2020 10 24 at 20.49.58
23. oktobar 2020.
 
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
 
Braćo i sestre u islamu! Dunjaluk je privremena kuća za nas. Ovaj svet je braćo i sestre nazvan dunjalukom zbog njegove kratkoće, prolaznosti, varljivosti i blizine . Allah, subhanehu ve te’ala, je stvorio čoveka i učinio ga namesnikom na Zemlji, gde mu je sve potčinio i kroz Objavu odredio pravila njegovog življenja. On mu je odredio vek na ovom prolaznom svetu, kako bi ga iskušao i time mu odredio ahiretski položaj, Svojom, subhanehu ve te’ala, milošću, a ne čovekovom zaslugom, jer se večnost ne može nikako zaslužiti u kratkom dunjalučkom životu. O tome Allah, subhanehu ve te’ala, kaže u 2. ajetu sure El-Mulk:
”Onaj Koji je stvorio smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje postupati; On je Silni i Onaj koji prašta!”
Allah, dželle še’nuhu, je u ovom ajetu prvo spomenuo smrt i dao joj prioritet nad životom, jer je smrt tj. život poslije nje cilj, a život na dunjaluku je samo sredstvo za ostvarenje tog cilja. Allah, subhanehu ve te’ala, nas podučava u 24. i 25. ajetu sure Junus, šta je to dunjaluk:
“Život na ovom svetu je sličan bilju zemaljskom na koje Mi spustimo s neba kišu s kojim se ona izmeša, kojim se onda hrane ljudi i stoka. Pa kad se Zemlja ukrasi svojim ruhom i okiti i kad stanovnici njeni pomisle da su oni toga gospodari, dođe naredba Naša, noću ili danju, i Mi to pokosimo, kao da pre ničeg nije ni bilo. Eto, tako Mi potanko izlažemo dokaze narodu koji hoće da razmisli. Allah poziva u Kuću mira i ukazuje na pravi put onome kome On hoće.”
 
Iz ovih ajeta čovek treba da shvati da je ovaj svet prolazan kao i rast biljaka, a da je naš ovozemaljski život kao kiša, koja natapa zemlju i čini je plodnom, ali kada sve nabuja i kada čovek pomisli da je to sve njegovo, Allahovom, subhanehu ve te’ala, voljom svega toga nestane. Ahiretska kuća, koju Allah, subhanehu ve te’ala, naziva „Kućom mira“, je pripremljena za one koji su na pravom putu i koji se samo Njega boje i nadaju Njegovoj nagradi.
Allah, dželle še’nuhu, je ljudima podario veliki broj blagodati, koje mi obični smrtnici, korisnici istih ne znamo ni pobrojati, o čemu govori 18. ajet sure En-Nahl: ”Ako vi budete brojali Allahove blagodati, nećete ih nabrojati.”
 
Koliko je braćo i sestre tih Allahovih, dželle šanuhu, blagodati, kojih ponekad nismo ni svesni, kao što su: život, iman, zdravlje, pamet, sluh, vid, fizička snaga, potomstvo, vazduh, voda, drveće, hrana, gorivo, mir… Sve blagodati koje su nam date su iskušenje za nas i ispit kako se ne bismo zavarali i uzoholili.
 
Zato, uvažena braćo i sestre, preispitajmo svoj odnos prema ovom svetu i ne dozvolimo da nam njegove lepote i ukrasi budu cilj, nego sredstvo kojim ćemo lakše i jednostavnije dokučiti večni uspeh i sreću!
Vernik ne sme zapostavi dunjaluk i odreći se materijalnih dobara, zbog Ahireta, jer nam je dunjaluk potreban i kao sredstvo do Ahireta i on mora imati za cilj da pokornost Allahu, dželle še’nuhu, bude ispred dunjalučkih interesa. Musliman od dunjaluka neće uzeti ništa drugo osim onoga što je halal i neće raditi ništa sem halal poslova i sav dunjaluk će iskoristiti za sticanje Allahovog, dželle šanuhu, zadovoljstva. Dunjaluk treba da bude sredstvo, a Ahiret cilj koji zaslužuje da čovek zbog njega žrtvuje svoje vreme i uloži maksimum napora i materijalnih dobara, sa kojima ga je Njegov Gospodar počastio.
Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji beleži imam Muslim:
Prenosi El-Mustevrid bin Šidad, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Dunjaluk u odnosu na Ahiret je kao da neko od vas stavi prst u more, pa neka vidi šta je dobio!“
 
U drugoj predaji koju beleži imam Hakim stoji:
Prenosi Abdullah ibn Mes’ud, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Primakao se Sudnji dan, a ljudi povećavaju žudnju za dunjalukom i tako se od Allaha samo udaljavaju!“
 
Emevijski halifa Abdul-Aziz ibn Mervan na smrti je naredio da mu donesu ćefine u koje će biti zamotan nakon smrti. Kada su mu donijeli ćefine i stavili ih pred njega, rekao je: “Subhanallah (Slava Allahu), je li moguće da od dunjaluka i silnog bogatstva koje sam posedovao neću poneti ništa osim ova tri čaršafa u koja će zamotati moje telo?!” A onda je tužno uzdahnuo i dodao: “Dunjaluče, uistinu si ti bedan i ništavan! Tvoje mnoštvo se na kraju pretvori u pravu malenkost, a tvoja dužina postane simbol kratkoće i nestanka. Zaista su ljudi obmanuti tobom.”
 
Na ovom svetu čovek radi i dobro i zlo, a ne polaže račun, ali će ga zato na budućem svetu polagati, bez mogućnosti da se dodatno angažuje, što bi mu koristilo kod konačnog obračuna!
Pa zašto onda, braćo i sestre ljudi zbog prolaznog i varljivog dunjaluka gube večnost, zašto daju prednost onome što je prolazno u odnosu na ono što je trajno i zašto ne razmišljaju o tome šta su pripremili za Dan polaganja računa?
Braćo i sestre, budimo od onih koji se trude da postignu večnu sreću na Ahiretu, a od dunjaluka uzimaju samo onoliko koliko im je neophodno i od onih koji se natiču u dobru i prolaznom i varljivom životu ne daju prednost nad večnošću!
Gospodaru, učvrsti nas na putu islama, ne iskušavaj nas sa onim što nećemo moći podneti, učini nas od onih kojima je Ahiret draži od dunjaluka, uputi našu decu i naše potomke i učini ih časnim pripadnicima ummeta Muhammeda, sallallahu aleji ve sellem, budi nam milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u džennetu, društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi! Allahu dragi molimo te da nam poslednje reči na ovom dunjaluku budu ešhedu en la ilahe llallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu.”