- - - - - -
sreda, 28 oktobar 2020
A+ R A-

Hutbe

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno subota, 24 oktobar 2020 21:38
WhatsApp Image 2020 10 24 at 20.49.58
23. oktobar 2020.
 
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
 
Braćo i sestre u islamu! Dunjaluk je privremena kuća za nas. Ovaj svet je braćo i sestre nazvan dunjalukom zbog njegove kratkoće, prolaznosti, varljivosti i blizine . Allah, subhanehu ve te’ala, je stvorio čoveka i učinio ga namesnikom na Zemlji, gde mu je sve potčinio i kroz Objavu odredio pravila njegovog življenja. On mu je odredio vek na ovom prolaznom svetu, kako bi ga iskušao i time mu odredio ahiretski položaj, Svojom, subhanehu ve te’ala, milošću, a ne čovekovom zaslugom, jer se večnost ne može nikako zaslužiti u kratkom dunjalučkom životu. O tome Allah, subhanehu ve te’ala, kaže u 2. ajetu sure El-Mulk:
”Onaj Koji je stvorio smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje postupati; On je Silni i Onaj koji prašta!”
Allah, dželle še’nuhu, je u ovom ajetu prvo spomenuo smrt i dao joj prioritet nad životom, jer je smrt tj. život poslije nje cilj, a život na dunjaluku je samo sredstvo za ostvarenje tog cilja. Allah, subhanehu ve te’ala, nas podučava u 24. i 25. ajetu sure Junus, šta je to dunjaluk:
“Život na ovom svetu je sličan bilju zemaljskom na koje Mi spustimo s neba kišu s kojim se ona izmeša, kojim se onda hrane ljudi i stoka. Pa kad se Zemlja ukrasi svojim ruhom i okiti i kad stanovnici njeni pomisle da su oni toga gospodari, dođe naredba Naša, noću ili danju, i Mi to pokosimo, kao da pre ničeg nije ni bilo. Eto, tako Mi potanko izlažemo dokaze narodu koji hoće da razmisli. Allah poziva u Kuću mira i ukazuje na pravi put onome kome On hoće.”
 
Iz ovih ajeta čovek treba da shvati da je ovaj svet prolazan kao i rast biljaka, a da je naš ovozemaljski život kao kiša, koja natapa zemlju i čini je plodnom, ali kada sve nabuja i kada čovek pomisli da je to sve njegovo, Allahovom, subhanehu ve te’ala, voljom svega toga nestane. Ahiretska kuća, koju Allah, subhanehu ve te’ala, naziva „Kućom mira“, je pripremljena za one koji su na pravom putu i koji se samo Njega boje i nadaju Njegovoj nagradi.
Allah, dželle še’nuhu, je ljudima podario veliki broj blagodati, koje mi obični smrtnici, korisnici istih ne znamo ni pobrojati, o čemu govori 18. ajet sure En-Nahl: ”Ako vi budete brojali Allahove blagodati, nećete ih nabrojati.”
 
Koliko je braćo i sestre tih Allahovih, dželle šanuhu, blagodati, kojih ponekad nismo ni svesni, kao što su: život, iman, zdravlje, pamet, sluh, vid, fizička snaga, potomstvo, vazduh, voda, drveće, hrana, gorivo, mir… Sve blagodati koje su nam date su iskušenje za nas i ispit kako se ne bismo zavarali i uzoholili.
 
Zato, uvažena braćo i sestre, preispitajmo svoj odnos prema ovom svetu i ne dozvolimo da nam njegove lepote i ukrasi budu cilj, nego sredstvo kojim ćemo lakše i jednostavnije dokučiti večni uspeh i sreću!
Vernik ne sme zapostavi dunjaluk i odreći se materijalnih dobara, zbog Ahireta, jer nam je dunjaluk potreban i kao sredstvo do Ahireta i on mora imati za cilj da pokornost Allahu, dželle še’nuhu, bude ispred dunjalučkih interesa. Musliman od dunjaluka neće uzeti ništa drugo osim onoga što je halal i neće raditi ništa sem halal poslova i sav dunjaluk će iskoristiti za sticanje Allahovog, dželle šanuhu, zadovoljstva. Dunjaluk treba da bude sredstvo, a Ahiret cilj koji zaslužuje da čovek zbog njega žrtvuje svoje vreme i uloži maksimum napora i materijalnih dobara, sa kojima ga je Njegov Gospodar počastio.
Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji beleži imam Muslim:
Prenosi El-Mustevrid bin Šidad, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Dunjaluk u odnosu na Ahiret je kao da neko od vas stavi prst u more, pa neka vidi šta je dobio!“
 
U drugoj predaji koju beleži imam Hakim stoji:
Prenosi Abdullah ibn Mes’ud, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Primakao se Sudnji dan, a ljudi povećavaju žudnju za dunjalukom i tako se od Allaha samo udaljavaju!“
 
Emevijski halifa Abdul-Aziz ibn Mervan na smrti je naredio da mu donesu ćefine u koje će biti zamotan nakon smrti. Kada su mu donijeli ćefine i stavili ih pred njega, rekao je: “Subhanallah (Slava Allahu), je li moguće da od dunjaluka i silnog bogatstva koje sam posedovao neću poneti ništa osim ova tri čaršafa u koja će zamotati moje telo?!” A onda je tužno uzdahnuo i dodao: “Dunjaluče, uistinu si ti bedan i ništavan! Tvoje mnoštvo se na kraju pretvori u pravu malenkost, a tvoja dužina postane simbol kratkoće i nestanka. Zaista su ljudi obmanuti tobom.”
 
Na ovom svetu čovek radi i dobro i zlo, a ne polaže račun, ali će ga zato na budućem svetu polagati, bez mogućnosti da se dodatno angažuje, što bi mu koristilo kod konačnog obračuna!
Pa zašto onda, braćo i sestre ljudi zbog prolaznog i varljivog dunjaluka gube večnost, zašto daju prednost onome što je prolazno u odnosu na ono što je trajno i zašto ne razmišljaju o tome šta su pripremili za Dan polaganja računa?
Braćo i sestre, budimo od onih koji se trude da postignu večnu sreću na Ahiretu, a od dunjaluka uzimaju samo onoliko koliko im je neophodno i od onih koji se natiču u dobru i prolaznom i varljivom životu ne daju prednost nad večnošću!
Gospodaru, učvrsti nas na putu islama, ne iskušavaj nas sa onim što nećemo moći podneti, učini nas od onih kojima je Ahiret draži od dunjaluka, uputi našu decu i naše potomke i učini ih časnim pripadnicima ummeta Muhammeda, sallallahu aleji ve sellem, budi nam milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u džennetu, društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi! Allahu dragi molimo te da nam poslednje reči na ovom dunjaluku budu ešhedu en la ilahe llallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu.”

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 18 oktobar 2020 14:18

WhatsApp Image 2020 10 18 at 14.06.26

16. oktobar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Draga braćo i sestre u islamu! Čuvajmo se zavidnosti.
Po definiciji zavidnost je negativna ljudska osobina, koja se izražava u negativnom stavu prema drugoj osobi, koja poseduje nešto što zavidnik ne poseduje, bez obzira da li se radilo o pozitivnoj osobini druge osobe, njenoj porodici, fizičkoj lepoti, posedovanju materijalnih dobara i drugog, zavidnik želi da to dobro, koje poseduje druga osoba, bude joj uskraćeno.

Postoje različite vrste i nivoi zavidnosti, koje mogu varirati od zlobe u duši, preko blagog neprijateljstva do otvorene agresivnosti i sreće koja obuzima zavidnika, kada to dobro ode od druge osobe.

Zavidnost je, braćo i sestre, stara opaka bolest, prisutna i u ovom našem vremenu, a nje se svaki iskreni vernik mora dobro čuvati, jer ona uništava veru ljudi, potpuno kida njihove međusobnu komunikaciju i biva uzrokom drugih velikih greha.

Nažalost, ima mnogo ljudi koji se raduju tuđoj nesreći, a tužni su kad musliman uznapreduje i dođe do položaja ili imetka. Tako se ponašaju dvoličnjaci, o kojima Allah, dželle šanuhu, kaže u 120. ajetu sure Ali Imran:
“Ako kakvo dobro dočekate, to ih ozlojedi, a zadesi li vas kakva nevolja, obraduju joj se. Ako budete strpljivi i ono što vam se zabranjuje izbegavali, njihovo lukavstvo vam neće nimalo nauditi. Allah, zaista, dobro zna ono što oni rade.”

U 109. ajetu sure El-Bekare, Allah, dželle še’nuhu, govoreći o mržnji Ehlu-l-Kitaba, kaže:
“Mnogi sledbenici Knjige jedva bi dočekali da vas, pošto ste postali vernici, vrate u nevernike iz lične zlobe (zavisti) svoje, iako im je Istina poznata; ali vi oprostite i preko toga pređite dok Allah Svoju odluku ne donese! Allah, zaista sve može.”

Na veoma slikovit način Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upozorava na opasnost zavidnosti, pa u hadisu koji beleži imam Ebu Davud, kaže:

Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Čuvajte se zavidnosti, jer zavidnost uništava dobra dela kao što vatra uništava drva!”
U drugoj predaji koju beleži imam Muslim stoji: Prenosi Enes ibn Malik, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nemojte jedni druge mrzeti, nemojte jedni drugima zavideti, niti jedni drugima okretati leđa (prekidati međusobne komunikacije), nego budite, Allahovi robovi, braća! Nije dozvoljeno muslimanu da napusti brata (muslimana) duže od tri dana.”

Razlozi zavidnosti su: mržnja, neprijateljstvo, oholost, samodopadanje, strah od gubljenja položaja, ljubav prema ugledu i karijeri, skrivena škrtost, pokvarenost.
Zavidnošću se zavidnik udružuje sa Iblisom i nevernicima koji žele nesreću i propast vernicima.

Onaj kome se zavidi biva očišćen od greha time što se prema njemu čini nepravda, koja prerasta u ogovaranje ili čak potvaranje, tako da će se od zavidnika na Sudnjem danu oduzimati dobra dela, sve dok ne postane pravi gubitnik, koji je u zlobi živeo dunjalučki život, a na budućem svetu je pravi bednik, koji je doživeo bankrot.

Braćo i sestre, naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas upozorava na dve opake bolesti, pa u hadisu koji beleži imam Tirmizija, stoji: Prenosi Zubejr ibn Avvam, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Među vas se uvukla bolest prijašnjih naroda, zavidnost i mržnja, ne kažem da briju (uklanjaju) dlake, već briju veru!” (Tirmizija)

Zavidnost u smislu želje da i mi posedujemo neke vrline, se ne smatra zavidnošću, već iskrenom željom, kao što stoji u muttefek predaji, koju prenosi Abdullah ibn Mes’ud, radijallahu anhu:
Prenosi Abdullah ibn Mes’ud, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nema zavidnosti izuzev dvojici: čoveku kome je Allah podario imetak, pa ga on troši na putu istine i čoveku kome je Allah darovao mudrost, pa on po njoj sudi i podučava druge!” Muttefek alejh

Sve dok se ne pojavi zavidnost, ljudi će biti u dobru, kao što stoji u hadisu: Prenosi Damre ibn Sa’leba, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ljudi će biti u dobru sve dok ne budu zavideli!” (Et-Taberani)
Na nama je, braćo i sestre, da se utečemo našem Stvoritelju od raznih zala, među kojima je i zavidnost, na šta ukazuje kratka kur’anska sura El-Felek: Reci: “Tražim zaštitu u Gospodara svitanja. Od zla onog šta stvara. I od zla tame kad zamrači. I od zla onih koji pušu u čvorove. I od zla zavidnika kad zavidi!”

Ovo je, braćo i sestre, naredba Gospodara svetova, pa utečimo se samo Njemu od svakog zla, pa i zla zavidnika koji zavidi, zavidnika koji ispoljava svoju zavidnost, ali i onoga koji je prikriva!
Kao vernici smo dužni da kada vidimo neko dobro kod brata muslimana, poželimo mu u njemu bereket, a ta naša iskrena dova može biti uzrokom da i nas Allah, dželle še’nuhu, počasti s istom blagodati.

Prenosi Ebu Umame ibn Sehl, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi sellem, rekao: “Kada neko od vas vidi kod svoga brata ono što mu se dopada, neka mu poželi bereket!” (Ahmed)
Blago svakom verniku čije srce Allah, dželle še’nuhu, očisti od ove teške bolesti, koja nagriza ljudska srca i sa sobom donosi i druge bolesti duša!

Braćo i sestre, čuvajmo se zavidnosti, budimo od onih koje raduje svako dobro koje zadesi brata muslimana i muslimanku i molimo Allaha, subanehu ve te’ala, da im u tome podari radosti na oba sveta, a to je uistinu prava sreća!

Molim Allaha, subhanehu ve te’ala, da nas učvrsti na putu islama, da nas sačuva iskušenja koja nećemo moći podneti, da nas sačuva zavidnosti, laži, potvore, ogovaranja, prenošenja tuđih reči i svih bolesti duša, da nam oprosti grehe i uvede nas u obećani Džennet, u društvo poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi! Molimo Allaha da učini da naše poslednje reči budu ešhedu en la illahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu!"

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 11 oktobar 2020 19:01
WhatsApp Image 2020 10 11 at 18.30.06
9. oktobar 2020.
 
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
 
Cenjena braćo i sestre u din-i-islamu! Darežljivost je osobina mu’mina. Ova karakterna osobina je jedna od najvažnijih osobina Ummeta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ona bi trebala da dođe posebno do izražaja u ovom vremenu opšte ekonomske krize. Živimo u vremenu u kojem darežljivci trebaju pokazati svoju darežljivot imajući na umu hadis Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: „Gornja ruka (ona koja daje) je bolja od donje ruke (koja prima).“ (Buhari)
 
Allah, dželle še’nuhu, u 39. ajetu sure Sebe’ obećava mu’minima koji ulažu svoje imetke na Njegovom putu, lep svršetak i nagradu:
Reci: „Gospodar moj daje obilnu opskrbu onome kome hoće od robova Svojih, a kome hoće uskraćuje. Što god vi date, On će to nadoknaditi i On najbolje opskrbljuje.“
Braćo i sestre, kada imamo na umu ove Allahove, azze ve dželle, reči, onda se trebamo takmičiti u darežljivosti, jer On darežljivost nadoknađuje još na dunjaluku, a na Ahiretu je nagrada bolja i trajna.
U hadisu koji beleži imam Buhari stoji:
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Rekao je Allah, azze ve dželle: „Udeli čoveče, udeliću ti!“
Kako je lepo obećanje Allaha, dželle še’nuhu, Koji na dobročinstvo Svojih iskrenih robova uzvraća Svojim dobročinstvom, pa trudimo se da budemo od onih kojima na dobro uzvraća njihov Stvoritelj!
 
U drugoj predaji koju beleži imam Muslim stoji:
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Nema dana u kojem osvanu robovi, a da dva meleka ne siđu i jedan ne kaže: „Allahu, daj darežljivcu ostatak imetka!“ I drugi kaže: „Allahu, daj škrtici propast!“
Zato budimo darežljivci, za koje meleki uče dove za povećanje imetka! Blago onima za koje dovu čine meleki, koji nemaju prohteva i želja, već samo tesbih (slavu) čine svome Gospodaru!
 
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, savetuje Esmu, ćerku Ebu Bekra, radijallahu anhu:
Prenosi Esma kći Ebu Bekra, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Deli i ne prebrojavaj (ne čuvaj), pa da tebi Allah broji i ne gomilaj, pa da ti Allah uskrati!“ (Buhari)
 
Deljenje braćo i sestre, treba da bude umereno, kako darežljivac ne bi sve podelio i ostao bez opskrbe. Prema tome, dužni smo naći meru u deljenju, kao što stoji u 29. i 30. ajetu Sure El-Isra’:
“Ne drži ruku svoju stisnutu, a ni posve otvorenu, da ne bi prekor zaslužio i bez ičega ostao! Gospodar tvoj pruža obilnu opskrbu onome kome hoće, a i ograničava je. Uistinu je On obavešten i On vidi svoje robove!”
Prokleti šejtan čovjeka plaši neimaštinom i tera ga od darežljivosti, kao što stoji u 268. ajetu sure El-Bekare:
“Šejtan vas plaši nemaštinom i navraća vas da budete škrti, a Allah vam obećava oprost i nagradu Svoju. Allah je neizmerno dobar i sve zna!”
Braćo i sestre, većina nas smo imali priliku da se u našim svakodnevnim životima osvedočimo u istinitost ovih Allahovih, subhanehu ve te’ala, reči, kada nam se ono što smo bez kalkulacija dali višestruko vraćalo i kada nam je propadalo ono što nam je bilo žao dati i propadalo je još više od toga.
 
Kaže Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu: „Čuo sam da će se dobra dela takmičiti i da će sadaka kazati: „Ja sam najbolja od vas!“
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je bio najlepši primer darežljivosti, što potvrđuje sledeća predaja koju beleži imam Muslim:
Upitao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Aišu, radijallahu anhu, šta je ostalo od ovce koju su zaklali, pa je ona odgovorila: „Nije ostalo ništa osim plećke!“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovori: „Ostalo je sve osim plećke!“
 
Najbolja sadaka je da vernik deli kada je zdrav, kao što stoji u hadisu koji beleži imam Muslim:
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu: „Došao je čovek kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: „Allahov Poslaniče, za koju sadaku je najveća nagrada?“ Reče: „Da daješ sadaku dok si zdrav i potreban, bojiš se siromaštva i nadaš bogatstvu. Ne odgađaj, pa kada dođe duša u grkljan, da kažeš: „Ovo je ovome, a ovo ovome!“ A sve svakako ostaje drugima.“
Hadis koji beleži imam Ibn Madždže je bio podsticaj velikom broju naših plemenitih predaka, koji su se takmičili u uvakufljivanju svoje imovine, u pravljenju džamija, - baš kao što mi možemo da pomognemo izgradnju džamije u Pančevu za čiju izgradnju sakupljamo današnju sergiju, naši preci su se takmičili u pravljenju mostova, puteva, hanova, hajr česmi, kalemljenju voća i slično:
 
Prenosi Džabir bin Abdullah, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko iskopa bunar, ne napije se niko od ljudi, džina ili ptica, a da ga Allah neće nagraditi na Sudnjem danu!“
Pred pohod na Tebuk, dolaze Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, ashabi i donose imetak za opremanje vojske. Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, i Osman ibn Affan, radijallahu anhu, donose polovinu svoga imetka, a Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, donosi sav svoj imetak. Kada ga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao šta je ostavio svojoj porodici, Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, je rekao: „Ostavio sam im Allaha i Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem!“ Allah se smilovao Ebu Bekru Es-Siddiku, radijallahu anhu, čiji iman je bio snažniji od imana svih ashaba!
 
Braćo i sestre, napajajmo se sa čistih izvora Kur’ana, Sunneta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, prakse ashaba, te najbolje generacije muslimana i prakse naših dobrih predaka i takmičimo se u darežljivosti, ne plašeći se siromaštva, niti prekora prekornika!
 
Allahu, učvrsti nas na putu islama, učini nas od onih sa kojima si Ti zadovoljan i ne iskušaj nas sa onim što ne možemo podneti! Allahu, učini da naše poslednje reči budu ešhedu en la illahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu!"

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno subota, 03 oktobar 2020 14:03
WhatsApp Image 2020 10 03 at 00.18.10
2. oktobar 2020. godine.
 
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
 
Draga braćo i poštovane sestre, u nastojanju da se približi Božjoj milosti, u težnji da bude koristan član zajednice, musliman neprestano obnavlja svoju duhovnu snagu i nadahnuće.
Kada se vernik naoruža strpljivošću i namazom, kada svoje srce i volju osnaži oslanjanjem na Boga Uzvišenog, tada se za sve dunjalučke prepreke pronađe dovoljno snage, a za sve ispite i iskušenja bude sačuvan još po neki atom nade i strpljivosti.
Iz tog neiscrpnog duhovnog rezervoara vernik stalno napaja svoje srce i dušu. Kada je čovek uveren u Božju zaštitu i milost, on dobija neslućenu snagu i veru kakvu mu ljudska priroda sama po sebi nikada ne može dati.
Neverovanje u Boga Uzvišenog lišava ljudsku prirodu sredstava da se uzvisi iznad ljudske slabosti.
Zato nas Milostivi zadužuje: “O vi koji verujete, tražite sebi pomoći u strpljivosti i obavljanju namaza! Bog je, doista, sa strpljivima.” (El-Bekare 153)
Kada zajednica izgubi oslonac u iskrenoj veri i etičkim načelima, njeni članovi postaju otelotovorenje gramzivosti, sebičnosti i zavisti, jer oni koji nikako ne mogu da poprave svoje stanje učiniće sve da naštete stanju drugoga.
 
Prenosi Ahmed od Abdullaha ibn Omera radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Tako mi Onoga u čijoj je ruci Muhammedova duša, zaista je primer vernika poput primera pčele koja se hrani lepim plodovima i daje samo lepo. Kada se spusti na cvet ne lomi ga i ne uništava.”
Vernik je poput pčele koja samostalno ulaže napor i trud da dođe do najlepšeg ploda ali, ne zaboravlja košnicu iz koje dolazi i kojoj pripada. On se na Dunjaluku ne zadovoljava samo vlastitim uspehom. Plodove svog rada i uspeha vernik nastoji ugraditi u ciljeve i dostignuća njegove braće i sestara kako bi to zajedničko dobro iznedrilo blagoslov i sreću celoj zajednici.
“I time što ti je Bog dao bori se za onaj svet ali ne zaboravi ni svoje sledovanje na ovom svetu i čini dobročinstvo, onako kako ga je Bog tebi učinio i nemoj činiti nered po Zemlji, zaista Bog ne voli one koji nered čine." (El-Kasas 77)
Suprotstavljanje sijanju smutnje i razdora među ljudima dužnost je svakog vernika koji žudi da bude u okrilju Allahove ljubavi. Udovoljavanje strastima i prizemnim interesima odlika je licemernih samoljubaca koji su spremni da zapale, ako treba, i tuđu kuću, samo da bi za sebe ostvarili neznatnu korist.
 
Muhamed ibn Hazm savetuje: “Čuvaj se razilaženja sa svojim sagovornicima i konfrontacije sa svojim savremenicima u onome što ti ne može naštetiti ni u veri ni u dunjalučkim stvarima, makar bilo i malo, jer ćeš na sebe navući uznemiravanje, odbojnost i neprijateljstvo, a možda i veliku štetu, a da pri tome nećeš ostvariti nikakvu korist.
 
Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 27 septembar 2020 17:35
hutba 25.9.2020
25. septembar 2020. godine

 „Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede,

Donosimo salavat i selam na najodabranijeg Allahovog poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, njegovu časnu porodicu, vrle ashabe, naše uzorite šehide, te na sve one koji ih slede do Sudnjeg dana. Koga Allah uputi na pravi put on je uistinu upućen, a koga Allah ostavi u zabludi niko ga ne može uputiti.

Kaže Allah, dželle še'nuhu, u 72. ajetu Sure Al-Ahzab, govoreći o emanetu hilafeta na Zemlji:

“Mi smo nebesima, Zemlji i planinama ponudili emanet, pa su se ustegli i pobojali da ga ponesu, ali ga je preuzeo čovek. On je zaista prema sebi nepravedan i lakomislen.”

A u 8. ajetu Sure El-Mu'minun i 32. ajetu Sure El-Me'aridž, govoreći o svojstvima mu'mina, kaže Allah, azze ve dželle:

“I koji o poverenim im emanetima i obavezama svojim brigu brinu!”

Islam stavlja svaki emanet u usku vezu sa verovanjem čoveka i njegovim ponašanjem i zato ga poziva na odgovornost.

Emanet obuhvata sve stvari vere: namaz, zekat, post meseca ramazana, hadž, i ostale ibadete, preuzimanje uprave nad narodom, pravednu podelu imetka, pomoć i ispunjavanje prava onoga kome je učinjeno nasilje, pravednost pri donošenju odluka i presuda i čuvanje tela od svega zabranjenog i štetnog.

Naši roditelji su naš veliki emanet i moramo im biti poslušni i izdržavati ih i pomagati im, a nakon smrti ih se sećati dovama i sadakom. Naša domovina je emanet i nju moramo čuvati i unapređivati i moramo stati u njenu zaštitu rečima i delom, ali i fizički kada ista bude napadnuta od strane njenih i naših neprijatelja. Naše supruge i naša deca su naš veliki emanet, pa ih moramo čuvati, popravljati njihovo stanje, odgajati, školovati i izdržavati halal nafakom. Naš sluh je naš emanet, pa smo zato dužni slušati samo ono što je korisno, kao što je učenje Kur'ana, hadise, predavanja, savete učenih ljudi i tako dalje. Naše uši trebamo čuvati od ogovaranja, svađa, prenošenja tuđih reči, potvaranja, lažnog svedočenja, razvratnih pesama i muzike i slično. Naš vid je naš emanet i našim očima ne smemo gledati ono što je haram; ženska tela, razvratne filmove, emisije i fotografije i drugo. Naš jezik je naš emanet i njime moramo govoriti samo ono što je dobro i korisno, kao što su: učenje Kur'ana, čitanje hadisa, korisnih knjiga i svega onog sa čime je zadovoljan naš Gospodar. Nije dozvoljeno čoveku da svoj jezik koristi u ogovaranju, potvaranju, psovci, ismejavanju muslimana, narušavanju tuđe časti i ponižavanju drugih. Naše noge i naše ruke su emanet, pa njima ne smemo koračati, niti raditi ono sa čime nije zadovoljan naš Gospodar. Škole i fakulteti su naš emanet i valja nam se truditi da budemo što bolji učenici i studenti i da stičemo što više korisnog znanja. Naše vreme je naš veliki emanet i ne smemo ga zloupotrebljavati i provoditi u besposlici i lenčarenju, već svaki trenutak koristiti za dobro naše Vere, Ummeta, Domovine i naroda. Naš imetak je emanet, pa ga ne smemo sticati na nedozvoljen načini, niti ga smemo trošiti na način kojim izazivamo Allahovu, dželle še'nuhu, srdžbu. A dužni smo ga čistiti kroz zekat i sadaku. Naša radna mesta su naš emanet i sve naše poslove moramo obavljati savesno i na najbolji način, a naše položaje ne smemo zloupotrebljavati. Naši potčinjeni su naš emanet i ne smemo zakidati njihova prava…

Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Biće nadoknađena prava onima kojima pripadaju na Sudnjem danu, pa će se šukavoj ovci dati pravo od rogate ovce!“ (Tirmizija)

Ulema u komentaru ovoga hadisa kaže: „Na Sudnjem danu Allah će presuditi između ove dve ovce i namirće se pravo šukavoj ovci (ovci koja nema rogove) od rogate ovce, a to su životinje koje nemaju razuma i ne shvataju. Allah, azze ve dželle, je najpravedniji i kroz ovo On pokazuje Svojim robovima savršenstvo Svoje pravednosti čak ako se radi i o životinjama, pa kakav je tek slučaj što se tiče ljudi?!“

Emanet utiče da se u društvu odgaja pojedinac, koji će valjano ispunjavati svoje obaveze prema Allahu, subhanehu ve te’ala, i prema drugim ljudima; tako će vladar pravedno vladati i držati se zakona, profesori će podučavati učenike i studente korisnom znaju, učenici i studenti će usvajati i primenjivati to znanje, imami će živeti i tumačiti veru i prenositi je na druge, trgovci će biti pošteni i neće podvaljivati neispravnu robu, bogataši neće uzimati kamatu, poslodavci će izmirivati svoje obaveze prema radnicima i Državi, radnici će vredno raditi na svojim radnim mestima, a sudije će pravedno suditi.

U vreme hilafeta Ebu Bekra Es-Siddika, radijallahu anhu, sudstvo je bilo povereno Omeru ibn El-Hattabu, radijallahu anhu. Nakon što je prošla godina od preuzimanja te odgovorne funkcije, Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, traži od Ebu Bekra Es-Siddika, radijallahu anhu, da ga zameni. Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, se začudio takvim zahtevom Omera ibn El-Hattaba, radijallahu anhu, pa ga je upitao: ”Omere, da ti nije možda dojadilo/dosadilo nositi odgovornost, pa želiš da je se oslobodiš?” Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, reče: ”Ne, već je u pitanju nešto drugo. Evo prošla je godina, a ja još nisam imao niti jedan slučaj parničenja muslimana preda mnom. Stoga, nemam potrebe biti sudija u zajednici u kojoj svaki vernik zna svoja prava i obaveze i odgovorno se ponaša prema njima.”

To je bilo primerno društvo u kojem su ljudi verovali jedni drugima i u kojem je svaki pojedinac nastojao da popravi odnose među muslimanima. To je bilo društvo koje je znalo svoje obaveze i ispunjavalo ih i svoja prava i ostvarivalo ih, bez bilo kakve potrebe za sudskim postupcima.

Braćo i sestre, ispunjavajmo preuzete emanete i takmičimo se u činjenju dobrih dela, pripremajući se za Dan proživljenja, kada će se gledati samo naša dela!

Allahu, učvrsti nas na putu islama! Učini nas od onih koji ispunjavaju i čuvaju preuzete emanete! Pomozi našoj ugroženoj braći i sestrama ma gdje bili! Smiluj se našim roditeljima i precima, koji su na nas preneli svetlo Dina! Uputi našu decu i potomke i učini ih prvacima Ummeta i boljim čuvarima Dina od nas i radostima naših očiju i srca na ovom i budućem svetu! Oprosti nam grehe, sakrij naše sramote i primi naša dobra dela! Budi nam Milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u džennetu društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih!”