- - - - - -
subota, 25 septembar 2021
A+ R A-

HUTBA MUFTIJE BEOGRADSKOG, MUSTAFE EF. JUSUFSPAHIĆA

WhatsApp Image 2021 09 11 at 18.58.20
Bajrakli džamija, 10. septembar 2021.
 
"Draga i poštovana braćo i sestre, neka je hvala Uzvišenom Stvoritelju koji nam je dao da danas sa ovoga časnog mesta iz ove naše džamije jedinice ostale od 274 džamije koje nekad bejahu u ovom gradu, da posvedočimo da nema drugog Boga osim Jednoga, Uzvišenog Stvoritelja Allaha dželle šanuhu, i da je Muhammed sallallahu alejhi ve sellem, poslednji Božiji Poslanik, neka je mir i spas na njega, njegovu porodicu, neka je mir i spas na njegove ashabe, i sve sledbenike njegove do Sudnjega dana neka Allah spusti mir i neka nam podari Džennet. Amin.
 
Danas veliki problem muslimana možda jedan od najvećih jeste reč izgovorena bez razmišljanja. Mnogo je toga što je ljude uvredilo, što je ljude posvađalo, što je zajednice razjedinilo samo zbog neke iz nehaja izgovorene reči. Mnogo je braće razdvojeno, mnogo je porodica rastureno, mnogo je brakova uništeno. Sve to dešava se danas. Možda više nego ikada, U eri kada je svet postao globalno selo zbog interneta i povezanosti ta reč nažalost pogana još dalje stiže. Kaže Allah dželle šanuhu u suri Ali Imran, 188 i189 ajet: „I ne misli nikako da će oni koje veseli ono što rade i kojima je drago da budu pohvaljeni i za ono što nisu učinili kazne biti spašeni. Ne misli nikako da će oni kazne biti spašeni, njih čeka teška patnja, samo Allahu pripada vlast na nebesima i na zemlji i jedino je Allah kadar sve.“ A naš Poslanik Muhammed sallallahu alejhi ve sellem, koga trudimo se i želimo da sledimo kaže: „Tri stvari su uništavajuće: škrtost kojoj se pokoravaš, prohtevi koje slediš i zadivljenost čoveka samim sobom.“ Takođe je naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Neće ući u Džennet ko u svom srcu bude imao i trun oholosti.“ Današnja pošast je bestidan govor, omalovažavanje, vređanje, psovanje, ogovaranje, vidimo kod jednog čoveka 99 posto lepih stvari i jednu lošu a mi se okrećemo toj lošoj da o njoj prozborimo. Islam od nas traži da ako vidimo samo jedan posto dobroga kod nekoga ko ima 99 posto loših stvari, da o tom jednom postotku pričamo. Pa imamo primer Božijeg Poslanika, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem, koji je svetlom obasjao dunjaluk, svojim primerom, kada prolazi pored strvine koja smrdi gde svi okreću glavu i zatvaraju nos od smrada a Poslanik kaže: „A vidi ga što je imao lepe zube.“ Gde smo mi i gde je praksa sleđenja našeg Poslanika?! Svi kažemo da sledimo Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem, svi kažemo da pripadamo islamu, svi kažemo da sledimo poslednju Božiju objavu a pogledajte rezultate. Pocepani svugde na svetu. Dunjaluk je pun naših muhadžira po svetu. Iz islamskih zemalja. Zbog čega nam se to događa? Pojedini muslimani danas sa prezirom gledaju na sve oko sebe, samo zato što su zadivljeni samim sobom. A vidite i naše političare neke koji hodaju kao da su bogom dani da oni tako hodaju i da se tako ponašaju i pozivaju na tobože nekakakv mir i pomirenje a neće sa bratom svojim da se poselami. Munafici u Džennet neće ući. Oni su u najdubljim dubinama Džehenema, tako je Allah rekao. Allak kaže: „Ne hodi po Zemlji nadmeno, jer Zemlju ne možeš probiti niti brda u visini dostići.“ Sura El-Isra, ajet 37. To nije put islama. Nadmenost je karakteristika faraona, Cezara, Hitlera, Staljina, i svih onih koji su se od Boga udaljili i sebe za božanstvo predstavili. Da nas Allah sačuva takvih. Prema tome, oholost je bolest koja se nekad kod čoveka podvuče a da nije ni svestan zato je na nama svima da jedni drugima pomognemo. Da kada vidimo brata da se počeo oholiti da mu se priđe, i u četiri oka kaže, brate znaš li za ovaj ajet, znaš li kako izgledaš u očima ljudi, da mu se da savet jer Allah kaže: „Opominji jer će opomena zaista vredeti onima koji žele da veruju“ neki se opet ohole imetkom, neki se ohole znanjem, neki se čak ohole pobožnošću.
 
Jedanput je Isa alejhis-selam hodao planinom i tu je sreo jednog lopova koji je živeo na planini. Čim je ovaj lopov ugledao Isa alejhis-selam prepoznao je na njemu nur kojim ga Allah obasjao, i zatražio je od njega da moli Allaha, dželle šanuhu, za njegov oprost od greha, i da mu dozvoli da ga sledi. A kao što znamo svi poslanici su imali svoje sledbenike u blizini odabrane pratioce, pomagače, mi ih poznajemo po reči, havarijun, kako ih Allah u Kur’anu naziva. „A kada se Isa uverio da oni neće da veruju uzviknuo je: Koji će biti pomagač moj?“ Kako u Kur’anu Allah kaže za havarijune, „Oni su odgovorili: „Mi ćemo biti pomagači Allahove vere, mi u Allaha verujemo a ti budi svedok da smo mi poslušni Njemu!“ I kada je taj lopov došao među ostale havarijune, jedan od tih havarijuna je počeo da sumnjičavo gleda i da sumnja rečima kako si se udostojio ti lopove da dođeš među nas, ti si lopo, pijandura, ubica, kako te nije stid doći ovde. I danas ljudi često izgovaraju rečenice ne shvataju da ih govore svome savremeniku, stvorenju Božijem, to stvorenje ti je Allah dao kao iskušenje i poslao ti ga je da ga gledaš u oči a ne da ga uvrediš i da mu srce povrediš rečima jer reč može da povredi jače od sablje, a Allah tada šalje Džibrila na tu pomisao tog havarijuna i Dzibril je rekao Isau alejhis-selam: „O Allahov Poslaniče, dva pratioca imaš u društvu. Jednom Allah poručuje da otpočne život iznova, i biće mu oprošteni gresi, koje je imao od ranije; a drugom Allah poručuje da iznova krene sa dobrim delima jer su mu sva dobra dela poništena!“ Da li vidimo kolika je važnost izgovorene reči? Zar nam nije dovoljno što se Allah odrekao prava da oprosti tuđi hakk dok se mi ne halalimo na dunjaluku, da jedni drugima halalimo, jer Allah je rekao: „Ja ti oprostiti neću dok ti moj rob ne oprosti jer si se prema njemu ogrešio!“ Velika je prilika da jedni na drugima Džennet zaradimo, i više bi tim očima trebali da gledamo stvari, i više bi tim jezicima trebali da pričamo, a ne da kritikujemo jedni druge da bi sebe uzdgili a drugog ponizili. I opet vas podsećam na kratkoću vremena! Allah se kune vremenom u suri El Asr i sve to treba da sažmemo u ovom kratkom vremenu koje nam Allah daje. Jer vreme nije novac, kako neko želi da ga obezvredi, vreme se ne vraća, a pirlika nam je i danas jer ne znamo da li ćemo imati i sutra.
 
Da nas Allah dželle šanuhu uputi na Pravi put, da nam oprosti grehe."