- - - - - -
četvrtak, 13 maj 2021
A+ R A-

Hutbe

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 11 oktobar 2020 19:01
WhatsApp Image 2020 10 11 at 18.30.06
9. oktobar 2020.
 
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
 
Cenjena braćo i sestre u din-i-islamu! Darežljivost je osobina mu’mina. Ova karakterna osobina je jedna od najvažnijih osobina Ummeta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ona bi trebala da dođe posebno do izražaja u ovom vremenu opšte ekonomske krize. Živimo u vremenu u kojem darežljivci trebaju pokazati svoju darežljivot imajući na umu hadis Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: „Gornja ruka (ona koja daje) je bolja od donje ruke (koja prima).“ (Buhari)
 
Allah, dželle še’nuhu, u 39. ajetu sure Sebe’ obećava mu’minima koji ulažu svoje imetke na Njegovom putu, lep svršetak i nagradu:
Reci: „Gospodar moj daje obilnu opskrbu onome kome hoće od robova Svojih, a kome hoće uskraćuje. Što god vi date, On će to nadoknaditi i On najbolje opskrbljuje.“
Braćo i sestre, kada imamo na umu ove Allahove, azze ve dželle, reči, onda se trebamo takmičiti u darežljivosti, jer On darežljivost nadoknađuje još na dunjaluku, a na Ahiretu je nagrada bolja i trajna.
U hadisu koji beleži imam Buhari stoji:
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Rekao je Allah, azze ve dželle: „Udeli čoveče, udeliću ti!“
Kako je lepo obećanje Allaha, dželle še’nuhu, Koji na dobročinstvo Svojih iskrenih robova uzvraća Svojim dobročinstvom, pa trudimo se da budemo od onih kojima na dobro uzvraća njihov Stvoritelj!
 
U drugoj predaji koju beleži imam Muslim stoji:
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Nema dana u kojem osvanu robovi, a da dva meleka ne siđu i jedan ne kaže: „Allahu, daj darežljivcu ostatak imetka!“ I drugi kaže: „Allahu, daj škrtici propast!“
Zato budimo darežljivci, za koje meleki uče dove za povećanje imetka! Blago onima za koje dovu čine meleki, koji nemaju prohteva i želja, već samo tesbih (slavu) čine svome Gospodaru!
 
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, savetuje Esmu, ćerku Ebu Bekra, radijallahu anhu:
Prenosi Esma kći Ebu Bekra, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Deli i ne prebrojavaj (ne čuvaj), pa da tebi Allah broji i ne gomilaj, pa da ti Allah uskrati!“ (Buhari)
 
Deljenje braćo i sestre, treba da bude umereno, kako darežljivac ne bi sve podelio i ostao bez opskrbe. Prema tome, dužni smo naći meru u deljenju, kao što stoji u 29. i 30. ajetu Sure El-Isra’:
“Ne drži ruku svoju stisnutu, a ni posve otvorenu, da ne bi prekor zaslužio i bez ičega ostao! Gospodar tvoj pruža obilnu opskrbu onome kome hoće, a i ograničava je. Uistinu je On obavešten i On vidi svoje robove!”
Prokleti šejtan čovjeka plaši neimaštinom i tera ga od darežljivosti, kao što stoji u 268. ajetu sure El-Bekare:
“Šejtan vas plaši nemaštinom i navraća vas da budete škrti, a Allah vam obećava oprost i nagradu Svoju. Allah je neizmerno dobar i sve zna!”
Braćo i sestre, većina nas smo imali priliku da se u našim svakodnevnim životima osvedočimo u istinitost ovih Allahovih, subhanehu ve te’ala, reči, kada nam se ono što smo bez kalkulacija dali višestruko vraćalo i kada nam je propadalo ono što nam je bilo žao dati i propadalo je još više od toga.
 
Kaže Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu: „Čuo sam da će se dobra dela takmičiti i da će sadaka kazati: „Ja sam najbolja od vas!“
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je bio najlepši primer darežljivosti, što potvrđuje sledeća predaja koju beleži imam Muslim:
Upitao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Aišu, radijallahu anhu, šta je ostalo od ovce koju su zaklali, pa je ona odgovorila: „Nije ostalo ništa osim plećke!“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovori: „Ostalo je sve osim plećke!“
 
Najbolja sadaka je da vernik deli kada je zdrav, kao što stoji u hadisu koji beleži imam Muslim:
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu: „Došao je čovek kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: „Allahov Poslaniče, za koju sadaku je najveća nagrada?“ Reče: „Da daješ sadaku dok si zdrav i potreban, bojiš se siromaštva i nadaš bogatstvu. Ne odgađaj, pa kada dođe duša u grkljan, da kažeš: „Ovo je ovome, a ovo ovome!“ A sve svakako ostaje drugima.“
Hadis koji beleži imam Ibn Madždže je bio podsticaj velikom broju naših plemenitih predaka, koji su se takmičili u uvakufljivanju svoje imovine, u pravljenju džamija, - baš kao što mi možemo da pomognemo izgradnju džamije u Pančevu za čiju izgradnju sakupljamo današnju sergiju, naši preci su se takmičili u pravljenju mostova, puteva, hanova, hajr česmi, kalemljenju voća i slično:
 
Prenosi Džabir bin Abdullah, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko iskopa bunar, ne napije se niko od ljudi, džina ili ptica, a da ga Allah neće nagraditi na Sudnjem danu!“
Pred pohod na Tebuk, dolaze Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, ashabi i donose imetak za opremanje vojske. Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, i Osman ibn Affan, radijallahu anhu, donose polovinu svoga imetka, a Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, donosi sav svoj imetak. Kada ga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao šta je ostavio svojoj porodici, Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, je rekao: „Ostavio sam im Allaha i Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem!“ Allah se smilovao Ebu Bekru Es-Siddiku, radijallahu anhu, čiji iman je bio snažniji od imana svih ashaba!
 
Braćo i sestre, napajajmo se sa čistih izvora Kur’ana, Sunneta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, prakse ashaba, te najbolje generacije muslimana i prakse naših dobrih predaka i takmičimo se u darežljivosti, ne plašeći se siromaštva, niti prekora prekornika!
 
Allahu, učvrsti nas na putu islama, učini nas od onih sa kojima si Ti zadovoljan i ne iskušaj nas sa onim što ne možemo podneti! Allahu, učini da naše poslednje reči budu ešhedu en la illahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu!"

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno subota, 03 oktobar 2020 14:03
WhatsApp Image 2020 10 03 at 00.18.10
2. oktobar 2020. godine.
 
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
 
Draga braćo i poštovane sestre, u nastojanju da se približi Božjoj milosti, u težnji da bude koristan član zajednice, musliman neprestano obnavlja svoju duhovnu snagu i nadahnuće.
Kada se vernik naoruža strpljivošću i namazom, kada svoje srce i volju osnaži oslanjanjem na Boga Uzvišenog, tada se za sve dunjalučke prepreke pronađe dovoljno snage, a za sve ispite i iskušenja bude sačuvan još po neki atom nade i strpljivosti.
Iz tog neiscrpnog duhovnog rezervoara vernik stalno napaja svoje srce i dušu. Kada je čovek uveren u Božju zaštitu i milost, on dobija neslućenu snagu i veru kakvu mu ljudska priroda sama po sebi nikada ne može dati.
Neverovanje u Boga Uzvišenog lišava ljudsku prirodu sredstava da se uzvisi iznad ljudske slabosti.
Zato nas Milostivi zadužuje: “O vi koji verujete, tražite sebi pomoći u strpljivosti i obavljanju namaza! Bog je, doista, sa strpljivima.” (El-Bekare 153)
Kada zajednica izgubi oslonac u iskrenoj veri i etičkim načelima, njeni članovi postaju otelotovorenje gramzivosti, sebičnosti i zavisti, jer oni koji nikako ne mogu da poprave svoje stanje učiniće sve da naštete stanju drugoga.
 
Prenosi Ahmed od Abdullaha ibn Omera radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Tako mi Onoga u čijoj je ruci Muhammedova duša, zaista je primer vernika poput primera pčele koja se hrani lepim plodovima i daje samo lepo. Kada se spusti na cvet ne lomi ga i ne uništava.”
Vernik je poput pčele koja samostalno ulaže napor i trud da dođe do najlepšeg ploda ali, ne zaboravlja košnicu iz koje dolazi i kojoj pripada. On se na Dunjaluku ne zadovoljava samo vlastitim uspehom. Plodove svog rada i uspeha vernik nastoji ugraditi u ciljeve i dostignuća njegove braće i sestara kako bi to zajedničko dobro iznedrilo blagoslov i sreću celoj zajednici.
“I time što ti je Bog dao bori se za onaj svet ali ne zaboravi ni svoje sledovanje na ovom svetu i čini dobročinstvo, onako kako ga je Bog tebi učinio i nemoj činiti nered po Zemlji, zaista Bog ne voli one koji nered čine." (El-Kasas 77)
Suprotstavljanje sijanju smutnje i razdora među ljudima dužnost je svakog vernika koji žudi da bude u okrilju Allahove ljubavi. Udovoljavanje strastima i prizemnim interesima odlika je licemernih samoljubaca koji su spremni da zapale, ako treba, i tuđu kuću, samo da bi za sebe ostvarili neznatnu korist.
 
Muhamed ibn Hazm savetuje: “Čuvaj se razilaženja sa svojim sagovornicima i konfrontacije sa svojim savremenicima u onome što ti ne može naštetiti ni u veri ni u dunjalučkim stvarima, makar bilo i malo, jer ćeš na sebe navući uznemiravanje, odbojnost i neprijateljstvo, a možda i veliku štetu, a da pri tome nećeš ostvariti nikakvu korist.
 
Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 27 septembar 2020 17:35
hutba 25.9.2020
25. septembar 2020. godine

 „Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede,

Donosimo salavat i selam na najodabranijeg Allahovog poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, njegovu časnu porodicu, vrle ashabe, naše uzorite šehide, te na sve one koji ih slede do Sudnjeg dana. Koga Allah uputi na pravi put on je uistinu upućen, a koga Allah ostavi u zabludi niko ga ne može uputiti.

Kaže Allah, dželle še'nuhu, u 72. ajetu Sure Al-Ahzab, govoreći o emanetu hilafeta na Zemlji:

“Mi smo nebesima, Zemlji i planinama ponudili emanet, pa su se ustegli i pobojali da ga ponesu, ali ga je preuzeo čovek. On je zaista prema sebi nepravedan i lakomislen.”

A u 8. ajetu Sure El-Mu'minun i 32. ajetu Sure El-Me'aridž, govoreći o svojstvima mu'mina, kaže Allah, azze ve dželle:

“I koji o poverenim im emanetima i obavezama svojim brigu brinu!”

Islam stavlja svaki emanet u usku vezu sa verovanjem čoveka i njegovim ponašanjem i zato ga poziva na odgovornost.

Emanet obuhvata sve stvari vere: namaz, zekat, post meseca ramazana, hadž, i ostale ibadete, preuzimanje uprave nad narodom, pravednu podelu imetka, pomoć i ispunjavanje prava onoga kome je učinjeno nasilje, pravednost pri donošenju odluka i presuda i čuvanje tela od svega zabranjenog i štetnog.

Naši roditelji su naš veliki emanet i moramo im biti poslušni i izdržavati ih i pomagati im, a nakon smrti ih se sećati dovama i sadakom. Naša domovina je emanet i nju moramo čuvati i unapređivati i moramo stati u njenu zaštitu rečima i delom, ali i fizički kada ista bude napadnuta od strane njenih i naših neprijatelja. Naše supruge i naša deca su naš veliki emanet, pa ih moramo čuvati, popravljati njihovo stanje, odgajati, školovati i izdržavati halal nafakom. Naš sluh je naš emanet, pa smo zato dužni slušati samo ono što je korisno, kao što je učenje Kur'ana, hadise, predavanja, savete učenih ljudi i tako dalje. Naše uši trebamo čuvati od ogovaranja, svađa, prenošenja tuđih reči, potvaranja, lažnog svedočenja, razvratnih pesama i muzike i slično. Naš vid je naš emanet i našim očima ne smemo gledati ono što je haram; ženska tela, razvratne filmove, emisije i fotografije i drugo. Naš jezik je naš emanet i njime moramo govoriti samo ono što je dobro i korisno, kao što su: učenje Kur'ana, čitanje hadisa, korisnih knjiga i svega onog sa čime je zadovoljan naš Gospodar. Nije dozvoljeno čoveku da svoj jezik koristi u ogovaranju, potvaranju, psovci, ismejavanju muslimana, narušavanju tuđe časti i ponižavanju drugih. Naše noge i naše ruke su emanet, pa njima ne smemo koračati, niti raditi ono sa čime nije zadovoljan naš Gospodar. Škole i fakulteti su naš emanet i valja nam se truditi da budemo što bolji učenici i studenti i da stičemo što više korisnog znanja. Naše vreme je naš veliki emanet i ne smemo ga zloupotrebljavati i provoditi u besposlici i lenčarenju, već svaki trenutak koristiti za dobro naše Vere, Ummeta, Domovine i naroda. Naš imetak je emanet, pa ga ne smemo sticati na nedozvoljen načini, niti ga smemo trošiti na način kojim izazivamo Allahovu, dželle še'nuhu, srdžbu. A dužni smo ga čistiti kroz zekat i sadaku. Naša radna mesta su naš emanet i sve naše poslove moramo obavljati savesno i na najbolji način, a naše položaje ne smemo zloupotrebljavati. Naši potčinjeni su naš emanet i ne smemo zakidati njihova prava…

Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Biće nadoknađena prava onima kojima pripadaju na Sudnjem danu, pa će se šukavoj ovci dati pravo od rogate ovce!“ (Tirmizija)

Ulema u komentaru ovoga hadisa kaže: „Na Sudnjem danu Allah će presuditi između ove dve ovce i namirće se pravo šukavoj ovci (ovci koja nema rogove) od rogate ovce, a to su životinje koje nemaju razuma i ne shvataju. Allah, azze ve dželle, je najpravedniji i kroz ovo On pokazuje Svojim robovima savršenstvo Svoje pravednosti čak ako se radi i o životinjama, pa kakav je tek slučaj što se tiče ljudi?!“

Emanet utiče da se u društvu odgaja pojedinac, koji će valjano ispunjavati svoje obaveze prema Allahu, subhanehu ve te’ala, i prema drugim ljudima; tako će vladar pravedno vladati i držati se zakona, profesori će podučavati učenike i studente korisnom znaju, učenici i studenti će usvajati i primenjivati to znanje, imami će živeti i tumačiti veru i prenositi je na druge, trgovci će biti pošteni i neće podvaljivati neispravnu robu, bogataši neće uzimati kamatu, poslodavci će izmirivati svoje obaveze prema radnicima i Državi, radnici će vredno raditi na svojim radnim mestima, a sudije će pravedno suditi.

U vreme hilafeta Ebu Bekra Es-Siddika, radijallahu anhu, sudstvo je bilo povereno Omeru ibn El-Hattabu, radijallahu anhu. Nakon što je prošla godina od preuzimanja te odgovorne funkcije, Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, traži od Ebu Bekra Es-Siddika, radijallahu anhu, da ga zameni. Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, se začudio takvim zahtevom Omera ibn El-Hattaba, radijallahu anhu, pa ga je upitao: ”Omere, da ti nije možda dojadilo/dosadilo nositi odgovornost, pa želiš da je se oslobodiš?” Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, reče: ”Ne, već je u pitanju nešto drugo. Evo prošla je godina, a ja još nisam imao niti jedan slučaj parničenja muslimana preda mnom. Stoga, nemam potrebe biti sudija u zajednici u kojoj svaki vernik zna svoja prava i obaveze i odgovorno se ponaša prema njima.”

To je bilo primerno društvo u kojem su ljudi verovali jedni drugima i u kojem je svaki pojedinac nastojao da popravi odnose među muslimanima. To je bilo društvo koje je znalo svoje obaveze i ispunjavalo ih i svoja prava i ostvarivalo ih, bez bilo kakve potrebe za sudskim postupcima.

Braćo i sestre, ispunjavajmo preuzete emanete i takmičimo se u činjenju dobrih dela, pripremajući se za Dan proživljenja, kada će se gledati samo naša dela!

Allahu, učvrsti nas na putu islama! Učini nas od onih koji ispunjavaju i čuvaju preuzete emanete! Pomozi našoj ugroženoj braći i sestrama ma gdje bili! Smiluj se našim roditeljima i precima, koji su na nas preneli svetlo Dina! Uputi našu decu i potomke i učini ih prvacima Ummeta i boljim čuvarima Dina od nas i radostima naših očiju i srca na ovom i budućem svetu! Oprosti nam grehe, sakrij naše sramote i primi naša dobra dela! Budi nam Milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u džennetu društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih!”

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 20 septembar 2020 21:59

WhatsApp Image 2020 09 20 at 21.39.52

18. septembar 2020. godine

"Hvala Allahu dželle šanuhu, Gospodaru svih svetova. Donesimo salavat i selam na poslednjeg Allahovog Poslanika i miljenika, Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, na njegove ashabe, porodicu i na sve one koji su živeli i umrli sa verom u srcu.

Braćo i sestre u dini islamu, podsećam sebe i vas na čvrsto verovanje u Allaha, Njegove meleke, knjige, poslanike, Sudnji dan i Božije određenje,

Allah, dželle šanuhu, kaže: „O vernici, brinite se o sebi. Ako ste na pravom putu neće vam nauditi onaj koji je zalutao! Allahu ćete se svi vratiti i On će vas obavestiti o onome što ste radili!“ (El-Maide, 105)

U ovom pozivu vernicima Allah dž.š nam želi poručiti tri stvari: „O vernici, brinite se o sebi!“ Istinska briga o sebi nije samo priuštiti sebi dobru kuću, dobro auto, odeću, zimovanja i letovanja,.. već svestan izbor da izgradimo život od koga nećemo poželeti da pobegnemo. Život zbog kojeg se nećemo stideti i kajati. Život o kojem će naši sinovi i unici sa ponosom pričati onda kada nas ne bude.

O čemu će pričati naši sinovi, unuci, ako se naš život sveo na bludničenje: trošenje penzije i plate po kladionicama i kafanama; trošenje dragocenog vremena po sudovima zbog par metara međe: uznemiravanje porodice i komšiluka. O čemu će oni pričati?

Briga o sebi znači prestati pravdati svoj neorganizovani život i početi ga nazvati pravim imenom, imenom nemorala, lenosti...

Briga o sebi je prihvatanje sebe nesavršenim i suočavanje sa svojim životnim gresima, neuspesima i razočaranjima.

Briga o sebi je vošenje računa o svojim duhovnim, fizičkim i socijalnim potreba,a.

Temelj duhovne brige o sebi nalazi se u hadisu gde Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Islam je izgrađen na pet temelja: svedočenju da nema drugog boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov Poslanik, uspostavljanju namaza, davanju zekata, obavljanju hadža i postu ramazana.“

Temelj fizičke brige o sebi nalazi se u hadisu gde Polsanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Učite svoju decu olivanju, da rukuju lukom i strelom i jahanju.“ Bavite se sportom. I u kur’anskom ajetu: „I sami sebe ne ubijajte! Allah je, doista, preva vama milostiv.“ (En-Nisa, 29)

Temelj socijalne brige o sebi nalazi se u hadisu gde Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Bolje je svakome od vas da porani, uzme uže i ode u šumu, pa donese breme drva, da ga proda, te tako Allah dž.š sačuva njegov obraz i dostojanstvo, nego da traži od sveta, bez obzira dali mu oni ili ne.“

Braćo, kao što vidimo voditi brigu o sebi nije samo zadovoljstvo kako to neki žele predstaviti, već ogroman rad, red, trud i disciplina.

Onaj ko brine o sebi može brinuti i o drugima. Dok onaj ko ne brine o sebi, kako da brine o drugima?

„Ako ste na pravom putu, neće vam nauditi onaj ko je zalutao!“

Imam Ahmed prenosi od Kajsa da je rekao: „Ustao je Ebu Bekr r.a zahvalio se Allahu, doneo zahvalu na Njega, a zatim rekao:“ Ljudi, vi učite ajet:“O vernici, brinite se o sebi;ako ste na pravom putu, neće vam nauditi onaj koji je zalutao!“ ali ga pstavljate na pogrešno mesto, jer ja sam čuo Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da kaže:“ Zaista će ljudi koji vide (jedni kod drugih) nešto pokuđeno i negativno, pa to ne promene, Allah će brzo kazniti sve skupa,“ I čuo sam Ebu Bekra gde kaže: „Ljudi, čuvajte se laži, jer je laž, uistinu, daleko od neverovanja.“

Prenosi Ebu Umejje Eš-Ša’bani: „Došao sam kod Sa’lebe El-Hušenija, pa sam mu rekao: „Kako razumeš ovaj ajet? Upita: „Koji ajet?“ Rekoh:“O vernici, brinite se o sebi; ako ste na pravom putu, neće vam nauditi onaj koji je zalutao!“
Reče: „Dobro si pitao! Pitao sam za njega Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa je rekao: „Naređujte dobro i zabranjujte zlo, pa kada vidiš pokornog škrticu, strast koja se sledi, dunjaluk koji mami i kada se svako bude divio svome mišljenju, onda se ti pazi i ostavi masu. Posle vas su dani strpljivosti, u kojima je strpljivost kao držanje žeravice! Onaj ko bude činio dobro u to vreme imaće nagradu pedeset ljudi koji rade (sada) kao oni!“

Braćo i sestre, naređivanje dobra i odvraćanje od zla nije obaveza samo efendija, alima, profesora..već je to obaveza svih nas bez obzira na naše zanimanje i profesiju. Ali u pokazivanju dobra treba imati meru, treba znati mesto i vreme, kada i na koji način to učiniti. Ne možeš ti sada od sebe praviti sveca, a sve ostale u džehennem trpati, a do juče si bio mnogo puta gori i od njih. Polako, Allah je uputio tebe kada je hteo, pa će uputiit i njih kada za to dođe vreme.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Ko od vas vidi kakvo zlo neka ga ukloni rukom, a a ko to ne može, onda svojim jezikom, pa ako ni to ne može, onda srcem – a to je najslabiji vid vere!“Ako budemo postupali u skladu sa gorenavedenim hadisima onda ćemo biti sigurni tako da nam njihov zlo neće nauditi, u suprotnom iskusićemo kaznu zajedno sa onima koji su zlo činili.“

Seid ibn El-Musejjeb kaže: „Kad naređuješ dobro i zabranjuješ zlo, neće ti nauditi onaj koji je zautao, ako si ti na pravom putu.“

Ibn ’Abdul-Barr i drugi beleže da je Allah naredio jednom od meleka da uništi grad u kojem se činio greh. Pa je melek upitao: „Moj Gospodaru, u njemu je taj i taj, pobožnjak, koji Tebi stalno ibadet čini!“ Allah je rekao: „Počni sa njim, želim da čujem njegov glas. Njegovo lice nikada nije pocrveneleo u Moje ime (tj. nikad se nije naljuti zbog greha ljudi oko sebe)“

„Allahu ćete se svi vratiti i On će vas obavestiti o onome šti ste radili.“

Braćo i sestre, šta god da radimo, bilo dobro ili zl, sebi radimo, Allah jeste milostiv, ali i žestoko kažnjava.

Gospodaru, molimo Te uputi nas na pravi put i olakšaj nam polaganje računa na Sudnjem danu! Amin!"

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 13 septembar 2020 13:31
WhatsApp Image 2020 09 13 at 13.18.04
Beograd, 11. septembar 2020.
 
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede,
Donosimo salavat i selam na najodabranijeg Allahovog poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, njegovu časnu porodicu, vrle ashabe, naše uzorite šehide, te na sve one koji ih slede do Sudnjeg dana. Koga Allah uputi na pravi put on je uistinu upućen, a koga Allah ostavi u zabludi niko ga ne može uputiti.
 
Draga i poštovana braćo! Svakodnevno smo svedoci da je život na ovom svetu stalno nadmetanje i borba, kroz različite ispite i iskušenja kroz koja prolazimo. Naše ponašanje i naši odgovori na dunjalučke ispite i iskušenja određuju koliko smo uspešni ili ne. Svaki čovek teži na ovome svetu da bude uspešan.
 
Draga braćo, zapitajmo se sada malo šta je to uspeh? Ljudi uglavnom definišu uspeh kroz materijalnu prizmu i materijalno ogledalo. Primeri ovakvog uspeha su svima nama dobro poznati, a ogledaju se kroz veliki imetak, kuće, automobile, itd., ili kroz povlašćen položaj u društvu, vlast, poziciju, dobar posao i sl., dakle u materijalnom smislu, bezbrižno uživanje u dunjalučkim ukrasima. Zaokupljenost dunjalučkim blagodatima po pravilu dovodi do nekontrolisanog prepuštanja svome nefsu, tj. vlastitim strastima i prohtevima. Ovakvim izborom se u suštini daje prednost ovom svetu nad Ahiretom, i pritom se potpuno zaboravlja glavna odgovornost svakog vernika i vernice, tj. ono za što verujemo kao muslimani da ćemo biti pitani na Sudnjem danu. Ljudi uglavnom misle da se gomilanjem novca može postići sigurnost i sreća. Međutim, rezultat nekontrolisane pažnje prema ovom svetu dovodi ljude u potpunu suprotnost sigurnosti i sreći.
 
Danas postoje mnoga istraživanja i ankete koje se provode nad ispitanicima koji su naizgled uspešni i materijalno situirani, da su oni ustvari nesretni iznutra i da nemaju mira. Potpuno okretanju ovom svetu i materijalnom dobru i zanemarivanje duše i duhovnosti dovodi do unutarnje praznine i totalnog nespokoja.
Kao vernici treba da budemo svesni ove izvanjske materijalizacije i dehumanizacije odnosa, te da su usled toga ljudi sve više otuđeni ma koliko oni materijalno uspevali, upravo zato što su zanemarili duhovnu komponentu koja se mora razvijati.
 
Plemeniti poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, nas uči: “Zaista, Allah ne gleda u vaša tela, niti u vaše likove, nego gleda u vaša srca i vaša dela.”(Muslim)
„Uspeo je onaj ko primi islam i kojem bude podareno ono što mu je istinski neophodno i onaj koga Allah učini zadovoljnim sa onim što mu je dodelio.“ (Muslim)
„Pravo se bogatstvo ne ogleda u mnoštvu imetka, nego je pravo bogatstvo – bogatstvo duše.“ (Buhari i Muslim).
 
Tema današnje hutbe aludira da ponudi neke od odgovora koji se tiču realnog i stvarnog uspeha. Hutba ne pretenduje potpuni asketizam i ustezanje od dunjaluka, jer Allahu Uzvišenom su dragi oni koji svoj imetak troše na Njegovom putu, u tom kontekstu cilj jeste da i materijalno budemo uspešni koliko je to moguće, ali da nam se imetak ne naseli u srce i da bude svrha samom sebi. Zapitajmo se kao muslimani, kao vernici, gde leži pravi uspeh i prava sreća i zadovoljstvo? Odgovor na ova pitanja daje Uzvišeni Allah dželle šanuhu u jednom veoma kratkom i jasnom kur'anskom ajetu, gde u stvari otkriva svrhu stvaranja čoveka i njegovog bitisanja na ovom svetu. “Džine i ljude sam stvorio samo zato da Mi se klanjaju.”(Ez-Zarijat 56)
 
Onaj koji svoj život postavi na ovim temeljima, i ko cilj svog života izjednači sa ciljem u navedenom kur'anskom ajetu, to je onaj koji je postigao zadovoljstvo i sreću. Allah dželle šanuhu nam daje na izbor kako ćemo se ponašati, tj. da li ćemo postupati u skladu sa navedenim ajetom, ili ćemo birati neke druge puteve, puteve koji ne vode Allahu Uzvišenom. U jednom ajetu Allah dželle šanuhu kaže:“Onaj koji je dao smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje postupati; – On je Silni, Onaj koji prašta .”(El-Mulk 2)
Bolje, lepše ponašanje/ahlak biće najteže na vagi dela. Lep ahlak karakterizizuje onoga ko se najviše boji Allaha, ko Ga je dakle svestan, izgradio je takvaluk u svojoj nutrini i intenzivno je u pokornosti Allahu dželle šanuhu.
Kroz ovakvu “paradigmu morala”, stičemo potrebne osobine kao što su: blagost, strpljivost, poniznost, iskrenost, odgovornost, poverenje i dr. Onaj ko se okiti ovim epitetima, taj je postao uspešan. Bez izgradnje potpuno odgojene moralne ličnosti vođenjem do njenog savršenstva s kojim je zadovoljan Allah dželle šanuhu, predanog odnosa prema Allahu Uzvišenom, sleđenja najlepšeg uzora “usvetun hasene”, poslanika Muhammeda alejhis-selam uspeh je nemoguć. Naš poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, nas jasno savetuje u hadisu u kojem kaže: „Poslan sam da usavršim i upotpunim lepo ponašanje kod ljudi.“ Sleđenje Muhammeda alejhis-selam, ili sleđenje sunneta je put kojim je dužan ići svaki vernik i vernica, kako bi postali uspešni i zadovoljni na oba sveta.
 
Cenjena braćo! Na putu realizacije cilja koji vodi uspehu, neminovni su ispiti, iskušenja. Tako smo često dovedeni na iskušenje u porodici, sa decom, familijom, našim voljenim, ili sa zdravljem, bolešću, gubljenjem imetka, srećom, nesrećom itd. Naš uspeh će zavisiti koliko truda načinimo, koliko smo spremni saburiti, ustrajavati na putu dobra, a nadasve jesmo li svoje poverenje i nadu usmerili oslanjanjem na Allaha dželle šanuhu?! Kur’an nas uči da “onaj koji se Allaha boji - On mu izlaz iz svake situacije nađe, opskrbi ga odakle se i ne nada, a ko se na Allaha osloni - On mu je dovoljan”.(Et-Talak 2. i 3. ajet)
 
U suri El-Mu’minun nude nam se jasni odgovori ukoliko tragamo prosperitetu i stvarnom uspehu na dunjaluku i Ahiretu.
“1. Ono što žele – vernici će postići,”
Vernici će nadvladati životne nedaće, iskušenja. Iman ili vera je garant uspeha. U sledećim ajetima sledi putokaz kako postići taj iman i uspeh koji dolazi sa imanom.
 
“2. oni koji molitvu svoju ponizno obavljaju,”
Prvo je spomenut namaz. Namaz je braćo temelj Islama i temelj našeg individualnog i kolektivnog uspeha i sreće. Kada namaz obavljamo, obavljajmo ga sa strahopoštovanjem i dostojansveno, ponizno i srčano, doživljavajući tu čast da stojimo pred Gospodarom svetova, Allahom dželle šanuhu. Svoja srca moramo potpuno predati Allahu Uzvišenom kada smo u namazu i znajmo da nam ništa više neće koristiti nego upravo ovakav osjećaj u namazu. Namaz nas odgaja i odvraća nas od svega što je loše. U namazu je naša radost i spas.
 
“3. i koji ono što ih se ne tiče izbegavaju,”
Vernici izbegavaju reči i dela u kojima nema koristi, a šteta je očita. Čast, imetak, život i vera, verniku su sveti. Kao što Uzvišeni kaže u suri El-Furkan, 72. ajet:”I koji, prolazeći pored onoga što ih se ne tiče, prolaze dostojanstveno.”
Poslanik alejhi-selam je rekao.” Od lepih stvari u islamu je da se čovek kloni onoga što ga se ne tiče”. Alija radijallahu anhu kaže: “Kad god sam ćutao nisam se pokajao, a toliko puta sam zbog govora sam sebe korio.”
 
“4. i koji milostinju(zekat) udeljuju,”
Deljem sadake, zekata, čistimo svoju imovinu, ali i čistimo svoje unutrašnje stanje. Allah dželle šanuhu kaže u suri Eš-Šems:” Uspeće onaj ko svoju dušu očisti.” Mi naravno znamo da je zekkat temeljni stub islama kojim muslimani pokazuju svoju darežljivost. Na principu halal imetka jačamo svoju porodicu, zajednicu u celini, jačajući instituciju bejtu-l-mala za opštu korist muslimana.
 
„5. i koji stidna mesta svoja čuvaju,
6. osim od žena svojih ili onih koje su u posedu njihovom, oni, doista, prekor ne zaslužuju; “
Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, “Ko mi garantuje za ono što je između njegovih vilica (jezik) i nogu (polni organ) ja mu garantujem Džennet.” Hadis beleži Imami Buhari. Uspeh vernika se temelji na moralu, etici, dakle lepom ponašanju koje je temelj vjere. Put čednosti i morala čoveku garantuje da se sačuva od greha i čini dela koja Allah Uzvišeni voli i za njih posebno nagrađuje.
 
“7. a oni koji i pored toga traže, oni u zlu sasvim preteruju
8. i koji o povjerenim im amanetima i obavezama svojim brigu brinu,”
Mnogo je poverenja (emaneta) koje kao vernici imamo, počevši od vere islama, Ta poverenja, emanete, moramo sačuvati i u kontinuitetu preneti na našu omladinu i decu. Kao pastiri bićemo odgovorni za svoje stado.
 
“9. i koji molitve svoje na vreme obavljaju,”
 
Ponovo nam se spominje namaz, molitva, da obavljamo namaz propisno, skrušeno,na vreme, jer je to najdraže delo Allahu dželle šanuhu. Uspeh vernika započinje i završava namazom. Poslanik alejhis-selam je rekao: ”Znajte da vam je najvažniji posao namaz, a samo pravi vernik redovno čuva abdest.” (Beleže Imami Buhari i Muslim)
 
“10. oni su dostojni naslednici
11. koji će džennet naslediti, oni će u njemu večno boraviti.”
Draga braćo! Uspešan je onaj koji ako Bog da uđe u Džennet, nemojmo ga menjati za ovo malo praške dunjalučke.
Molim Allaha Uzvišenog da spoznamo stvarnu sreću, da živimo uspešno kao vernici na ovom svetu ispunjavajući naše emanete.
 
Molim Allaha dželle šanuhu da nas zajedno Njegovom milošću uvede u Džennet. Amin!”