- - - - - -
četvrtak, 13 maj 2021
A+ R A-

Hutbe

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno subota, 29 februar 2020 11:46

WhatsApp Image 2020 02 29 at 11.34.35

Beograd, 28. februar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Znajte da nema dobra u delima bez znanja, niti časti u znanju bez dela. Znanje traži delo, a iz ponavljanja i primene znanja i dela proizlazi naše ponašanje, naš ahlak. Allah dželle šanuhu nam je objavio:
‘’Jedni drugima pomažite u dobročinstvu i pokornosti Allahu, a ne sudelujte u grehu i neprijateljstvu, i bojte se Allaha, jer Allah strašno kažnjava.’’ (El-Maide, 2.)

Muslimani moraju posedovati pozitivne osobine, a njihov spas je u radu i međusobnom potpomaganju, ukoliko žele da osiguraju sretan život kako na Dunjaluku tako i na Ahiretu.
‘’Vernici i vernice su zaštitnici jedni drugima.’’ (Et-Tevbe, 71.)
Božiji Poslanik, alejhis-selam, kaže: “Čovek se mora truditi za onim što je pošteno i za njega korisno, a ne sme čekati niti se obazirati da će mu samo doći i vreme doneti”. Alejhisselam je međusobnu ljubav muslimana u jednom hadisu uporedio sa organizmom “čiji delovi podjednako osećaju, kada oboli bilo koji od njih.” Takođe se prenosi da je rekao: ‘’Ni jedan od vas nije pravi vernik sve dotle dok ne bude želeo svom bratu ono što želi sam sebi.’’ (Buhari)

Svaki musliman u sebi bi trebao imati razvijenu pozitivnu osobinu da pomogne drugom čoveku kada mu je ta pomoć potrebna. Ako utrošite jedan deo svog imetka na Božijem Putu, Allah će vam ga umnogostručiti i oprostiti vam vaše grehe. Allah mnogostruko nagrađuje i blag je. U hadisu stoji: “Ko se nađe pri ruci svome bratu kada mu bude potrebno, Allah će mu se naći. Onome ko od svog brata muslimana otkloni nevolju na Ovom svetu Allah će njemu otkloniti nevolju na Sudnjem danu. Ko pokrije manu svog brata Allah će pokriti njegovu na Danu sudnjem.’’
U jednoj predaji Poslanik, alejhis-selam, kaže: “Onome ko krene ispuniti potrebu svome bratu muslimanu, Bog će za svaki korak upisati sedamdeset dobrih dela i oprostiće mu sedamdeset greha.”

Draga braćo, musliman je dužan da želi i nemuslimanima svako dobro kao i sebi. U islamskoj kulturi se potrebe ljudi tumače kao blagodat i milost. Zato, oni koji zbog svojih imovinskih mogućnosti ili posebnog društvenog položaja budu izloženi navalama molbi i iskazivanja potreba trebaju znati da su im se otvorila vrata Božije milosti, a mnoštvo blagodati nikoga neće zamoriti niti će kome dosaditi. Prenosi se da je hazreti Husejn, radijAllahu anhu, rekao: “Uistinu su potrebe koje vam ljudi iznose blagodati Božije prema vama, pa neka vam te blagodati ne dosade.” Zato, svaki musliman treba lepo prihvatiti ove blagodati i milost od Gospodara, te se potruditi onoliko koliko može u ispunjavanju potreba onima koji ih imaju, a u slučaju da to ne može učiniti, neka barem da odgovor sa objašnjenjem koje uliva nadu.

Jer, Plemeniti Poslanik, alejhis-selam, ovako bi postupao: “Kada bi mu neko izložio svoju potrebu, on ga ne bi vratio, a da mu je ne bi ispunio, ili bi mu barem govorom olakšao.” U svakom slučaju, ako neko ne može ispuniti potrebu potrebitom, treba s njim tako razgovarati da ovaj ne postane očajan i razočaran. Kur’an Časni kaže: “A ako se od njih moraš okrenuti, u želji da od Gospodara svoga stekneš samilost kojoj se nadaš, ti im opet reci koju ugodnu reč.” (El-Isra, 28)

Božiji Poslanik, alejhis-selam, nakon spuštanja ovoga ajeta, kada bi neko od njega nešto tražio, a on ništa nije imao da mu da, govorio bi: “Neka Bog i nas i vas opskrbi iz obilja Svoga!” Stoga onaj koji ne može udovoljiti nečijoj potrebi treba ga barem utešiti rečima koje ulivaju nadu, kao što su: “Nadam se da će Bog ispuniti tvoju potrebu, a i ja ću se truditi onoliko koliko budem mogao radi tebe”, a ne s njim se svadljivo i grubo ophoditi i učiniti ga očajnim. Poslušajmo prevod sure koju često učimo i u namazu, sure El-Maun: “Znaš li ti onoga koji Onaj svet poriče?” Pita nas Uzvišeni Gospodar u prvom ajetu ove sure i daje odgovor u nastavku: “Pa to je onaj koji grubo odbija siroče, i koji da se nahrani siromah – ne podstiče. A teško onima koji, kada molitvu obavljaju, molitvu svoju kako treba ne izvršavaju, koji se samo pretvaraju i nikome ništa ni u nar

Pored svih ovih obaveza musliman kao pripadnik Islamske zajednice mora biti svestan svojih dužnosti i obaveza.
Bože, od Tebe tražim zaštitu od brige i žalosti.
Od Tebe tražim zaštitu od slabosti i lenjosti.
Od Tebe tražim zaštitu od straha i škrtosti.
Od Tebe tražim zaštitu da me dug ne savlada i da me ljudi ne nadvladaju!
Amin!

Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 16 februar 2020 20:00

WhatsApp Image 2020 02 16 at 19.47.21

Beograd, 14. februar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

’Neka je hvaljen Allah, čije je sve ono na nebesima i sve ono na Zemlji! Hvaljen neka bude i na onome svetu! On je Mudri i Sveznajući.
On zna šta u zemlju ulazi, a šta iz nje izlazi, i šta se s neba spušta, a šta se na nj uspinje; On je samilostan i On prašta grehe.’
(Saba’, 1-2).

‘Allah vas je odavno muslimanima nazvao, i u ovom Kur’anu, da bi Poslanik bio svedok protiv vas, i da biste vi bili svedoci protiv ostalih ljudi. Zato, molitvu obavljajte i zekat dajte i u Allaha se pouzdajte; On je Gospodar vaš, i to kakav Gospodar i kakav zaštitnik!’ (Hadž,78)

Svedočimo da je samo Allah Bog i da je Muhammed Njegov rob i Njegov poslanik, kojem je On naredio da bude ustrajan na pravom putu iako je on bio ustrajan, ali na taj način je potvrđen značaj ustrajnosti na pravom putu.

Danas ćemo govoriti o jednom kratkom ali veoma sadržajnom hadisu. Hadisu kojeg je lako zapamtiti i kojeg trebamo stalno imati na umu i nastojati pridržavati ga se. Muslim beleži da je Sufjan ibn Abdullah Es-Sekafi došao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao mu:

„Allahov Poslaniče, reci mi o islamu nešto, i da posle tebe ne pitam nikog više ništa o njemu. Rekao je: „Reci Amentu billahi (Verujem u Allaha) i budi ustrajan u tome.“  Čovek od Poslanika traži savet, traži da ga uputi na neko dobro delo koje bi on stalno radio, nešto jednostavno da može lako zapamtiti, ali da to bude vredno da ne mora ponovo druge pitati šta i kako raditi. Poslanik mu odgovara sa dve kratke rečenice, ili dva zadatka koja su doista jasna ali koja obuhvataju čitav naš život. Verovanje u Allaha i sve on što je Allah objavio, zatim sleđenje Njegovog puta kojeg je On propisao vernicima, a to se postiže činjenjem dobrih dela i izbegavanjem loših. Opisujući one koji ustrajno slede taj Pravi put (istikame) Uzvušeni Allah u suri Fussilet kaže: 

‘Onima koji govore: "Gospodar naš je Allah" - pa posle ostanu pri tome - dolaze meleki: "Ne bojte se i ne žalostite se, i radujte se Džennetu koji vam je obećan.
Mi smo zaštitnici vaši u životu na ovome svetu, a i na onome;’
(Fussilet, 30 – 31)

Komentarišući ovaj ajet Ibn Abbas je rekao to su oni koji ustrajno  obavljaju farzove. I koji su iskreni prem Allahu  (samo radi Njega) veruju i čine dobra dela.

Omer, radijAllahu anh, je jednom prilikom, nakon sto je na minberu proučio ovaj ajet, rekao; “Tako mi Allaha, to su oni koji su ustrajali na putu pokornosti Allahu, a nisu išli poput lisice koja ide cik cak da bi zavarala trag.” (tj., rade dobro i loše)

Naravno svi mi verujemo u Allaha i znamo da trebamo slediti pravi put, ali postavlja se pitanje kako da postignemo tu ustrajnost i kako da dođemo na te stepene da se na nas može odnositi ova ajet u kojem se kaže da tim ljudima meleki ovo govore. Drugim rečima šta je to što nas najviše odvraća od ustarjnosti na pravom putu? Poslušajmo šta Allah naređuje svom Poslaniku, Muhammedu, alejhis-selam. U suri Hud Uzvišeni Allah kaže:
‘Ti idi Pravim putem, kao što ti je naređeno, i nek tako postupe i vernici koji su uz tebe, i obesni ne budite, jer On dobro vidi ono što radite.’ (Hud, 112)

Na drugom mestu Uzvišeni naređuje Poslaniku:
‘Zato ti pozivaj i budi istrajan, onako kako ti se naređuje, a ne povodi se za prohtevima njihovim,’(Eš-Šura, 15)

Allahov Poslanik je bio na pravom putu i bio je ustrajan u tome, a vidimo da Allah, i pored te činjenice, na dva mesta u Kur'anu naređuje Poslaniku ustrajnost na pravom putu, i upozorava ga na dve stvari koje nikako ne bi smeo činiti a to su oholost i sleđenje prohteva ljudi. To znači da su te dve stavri najčešći razlog zbog kojeg ljudi nisu ustrajni na pravom putu, ili drugim rečima zbog kojih ljudi skreću sa pravog puta. A sleđenje prohteva drugih ljudi se opet svodi na lični interes jer onaj ko sledi prohteve drugih ljudi čini to zbog sebe s obzirom da očekuje od njih neku materijalnu ili nematerijalnnu korist. Pa ako je u pitanju npr. naredba da se bude pravedno ali mi nekada i zaobiđemo pravdu da bi izašli u susret nekim ljudima, mi u suštini očekujemo od njih neku uslugu zato što smo zbog njih bili nepravdeni.

Naredba da se bude ustrajan na Pravom putu je teška jer to zahteva pre svega  borbu sa samim sobom, svojim nefsom koji voli sleđenje strasti i prohteva, zatim borba sa sredinom koja takođe nije naklonjena sleđenju pravog puta nego naprotiv ide u suprotnom pravcu, Osim toga ta borba opet treba da bude do smrti, a ne samo određeni deo vremena, zato je ova naredba veoma teška. Nije ni čudo da se od Poslanika prenosi hadis u kojem je on rekao: „Osedeli su me sura Hud i njene sestre (njoj slične).“  U komentarima tog hadisa se navodi da je to zbog toga što se upravo u suri Hud nalazi ovaj ajet u kojem se Allahovom Poslaniku naređuje ustrajnost na Pravom putu.

Ali zbog izrazite poteškoće nagrada za ustrajnost na Pravom putu je posebna, a to je da su  meleki zaštitinici tim ljudima na ovom i na budućem svetu, Allah ih je zaštitio straha na Sudnejm danu i obradovao ih je Džennetom.

Ključna faza na putu Istikameta tj. ustrajnosti jeste istikamet ili ustrajnost srca - jer je srce gospodar ostalih organa, a da bi srce bilo ustrajno na pravom putu pre njega mora jezik biti ispravan jer je jezik taj na kojem se očituje Zikr (sećanje na Allaha) ili besposlica i zlo. Ako se sa jezika čuje besposlica, laž, psovka i zlo onda će i srce takvo biti, a zatim ći i ostali organi biti isti. O ovoj uzročno-posledičnoj vezi govori nam hadis kojeg beleži Ahmed od Enesa da je  Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

“Neće biti ustrajno čovekove verovanje sve dok mu srce ne bude ustrajno, a srce neće biti ustrajno dok mu jezik ne bude ustrajan.”

S obzirom da smo mi ljudi koji ipak imamo i trenutke svojih slabosti, nemara i grešenja, pa kada se i to nama desi ne trebamo gubiti nadu da smo izgubili šansu da budemo od onih ustrajnih jer nam Uzvišeni Allah u suri Fussilet poručuje:

‘Vaš Bog je samo jedan Bog, zato se Njemu iskreno klanjate i od Njega oprosta tražite!
Molimo Allaha da nam istinu pokaže istinom i da budemo njeni sledbenici”, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije u Beogradu.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 02 februar 2020 21:34

WhatsApp Image 2020 02 02 at 21.26.02

Beograd, 31. januar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

„Allah svedoči da nema drugog Boga osim Njega - a i meleki i učeni - i da On postupa pravedno. - Nema Boga osim Njega, Silnog i Mudrog!” Ali - Imran, 18. ajet.
“Allah svedoči da je istina ono što ti objavljuje, objavljuje ono što On jedini zna, a i meleki svedoče; - a dovoljan je Allah kao svedok.” En-Nisa, 166, ajet
“I kad je Gospodar tvoj iz kičmi Ademovih sinova izveo potomstvo njihovo i zatražio od njih da posvedoče protiv sebe: "Zar Ja nisam Gospodar vaš?" - oni su odgovarali: "Jesi, mi svedočimo" - i to zato da na Sudnjem danu ne kažete: "Mi o ovome ništa nismo znali." El-A’raf, 172. ajet.
“Oni koji taje ono što je Allah u Knjizi objavio i to zamenjuju za nešto što malo vriedi - oni u trbuhe svoje ne trpaju ništa drugo do ono što će ih u vatru dovesti; na Sudnjem danu Allah ih neće ni osloviti, niti ih očistiti - njih čeka patnja nesnosna.” El – Bekare, 174. ajet.

U hadisu kojeg prenosi Ibn-Omer, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Islam se temelji na pet principa: svedočenju da je samo Allah Bog i da je Muhammed, Njegov rob i poslanik, obavljanju namaza, davanju zekata, postu ramazana i obavljanju hadždža.“
„Iman se sastoji od sedamdeset i nekoliko grana; najveća od tih grana su reči „la ilahe illallah“, dok je najniža od tih grana ukloniti prepreku s puta, a i stid je dio imana!“ Buhari i Muslim.
Mi znamo da je la ilahe illallah ključ za Džennetska vrata, znamo da će, kako nam govore različite predaje, iz Džehennema izaći ko god je očitovao la ilahe illallah, ko je iskreno poverovao da nema Boga osim Allaha. Ali pogledajmo dela Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koliko je on puta u toku dana tražio oprost od svoga Gospodara? Onaj kome je, još za života, sve oprošteno ustrajavao je u činjenju dobrovoljnih ibadeta. Isto tako, šta je sa ashabima, šta je sa desetoricom kojima je Allah obećao Džennet? Zar oni nisu bili još ustrajniji u činjenju dobrih dela, dobrovoljnih nafila? A gde smo mi danas? Ko nama garantuje Džennet?
Enes b. Malik, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Ko bude imao tri osobine, osetiće slast imana: da mu Allah i Njegov Poslanik budu draži od svega ostalog, da zavoli čoveka isključivo radi Allaha i da mrzi da se vrati u neverstvo, nakon što ga je Allah spasio iz njega, kao što mrzi da bude bačen u vatru.” Buhari i Muslim.
„Allah ima najlepša imena i vi Ga zovite njima, a klonite se onih koji iskreću Njegova imena - kako budu radili, onako će biti kažnjeni!“ El – A’raf, 180 ajet.
„On je Allah - nema drugog Boga osim Njega, Vladar, Sveti, Onaj koji je bez nedostataka, Onaj koji svakoga osigurava, Onaj koji nad svi bdi, Silni, Uzvišeni, Gordi. Hvaljen neka je Allah, On je vrlo visoko iznad onih koje smatraju Njemu ravnim!” El- Hašr, 23. ajet.

Omer, radijallahu anhu, je rekao: “Jednog dana dok smo sedili kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pomoli se prema nama čovek izrazito bele odeće, izrazito crne kose, na njemu se nisu videli tragovi putovanja, a niko od nas ga nije poznavao. Seo je pored Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i prislonio svoja kolena uz njegova, a ruke je stavio na svoja stegna, i zatim rekao:
‘Muhammede, obavesti me o islamu.’ Na to Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Islam je da svedočiš da nema Boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov poslanik, da obavljaš namaz, daješ zekat, postiš ramazan i da hadž obaviš posećujući Kabu, ako budeš u mogućnosti.’ Na to će onaj nepoznati čovek: ‘Istinu si rekao.’ Kaže Omer: ‘Mi mu se začudismo, pita ga a zatim veli: ‘Istinu govoriš.’ Onda taj čovek reče: ‘Obavesti me o imanu.’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovori: ‘Iman je da veruješ u Allaha, Njegove meleke, Njegove knjige, Njegove poslanike, Sudnji dan i da veruješ u Allahov kader – odredbu dobra i zla.’ Na to nepoznati čovek reče: ‘Istinu si rekao, pa obavesti me o ihsanu.’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Ihsan je da obožavaš Allaha kao da Ga vidiš, jer ako ti Njega ne vidiš, On tebe, zasigurno, vidi.’ Zatim nepoznati čovek reče: ‘Obavesti me o Sudnjem danu (kada će nastupiti).’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na to odgovori: ‘Upitani o tome ne zna ništa više od onoga koji pita.’ ‘Pa obavesti me o njegovim predznacima’, reče nepoznati, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Kada robinja rodi svog gospodara i kada vidiš gole, bose, siromašne čobane kako se nadmeću u gradnji.’ Zatim taj nepoznati čovek ode. Nakon nekog vremena Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, me upita: ‘Omere, znaš li ko je bio onaj što me je pitao?’ Ja rekoh: ‘Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju.’ Onda Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘To je Džibril, došao vam je da vas poduči vašoj veri.'”

Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA IZ BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 26 januar 2020 18:19

WhatsApp Image 2020 01 26 at 16.30.35

Beograd, 24. januar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Draga braćo i sestre u dini islamu, život na dunjaluku ispunjen je brojnim brigama. Uzvišeni Allah je rekao: „Doista smo Mi stvorili čoveka da se trudi!“ tj.da savladava i prevazilazi brige i tegobe koje se ispreče ispred njega na dunjaluku, kao što kaže Ibn Abbas, radijAllahu anhu.

Mnogo ljudi, ako ne i svi, nose nekakvu brigu naročito u ovim teškim danima kada su se smutnje povećale i Allahovi robovi stavljeni na kušnju.

Draga braćo i sestre, brige imaju svoje povode, razloge kojih je mnogo. Zato je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tražio zaštitu kod Allaha od briga, kako se beleži u verodostojnom hadisu Enesa b. Malika, radijAllahu anhu, da bi Verovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, učio u dovi: „Allahu moj, utiičem ti se od briga i žalosti...“

Kada čovek brine o nečemu, okupira se time, nije u stanju da razmišlja o nečemu drugom, da ispravno rezonuje i deluje, osim onaj kome se Allah smiluje.

Od najvećih i najčešćih razloga brige jesu gresi. Onaj koji greši, oseća teskobu u prsima, neprestano je okupiran brigama, za šta god da se uhvati ništa mu ne ide od ruke. Istinu je rekao Uzvišeni Allah: „Koga Allah želi da uputi, On njegova prsa učini prostranim za islam, a koga želi ostavi u zabludi, On srce njegovo učini teskobnim i opterećenim kao kad čini napor da na nebo uzleti.“ (El-Enam, 125)

Čovek je zabrinut zbog nepravde koja mu se učini, iskušenja kojima je izložen, žalosne vesti koja ga pogodi, strah od nečega.

Ponekada je zabrinut za opskrbu, svoje zdravstveno stanje, ponekada zbog šejtanskih došaptavanja i ružnih misli.

Ponekada postane zabrinut zbog deteta, zbog bračnog druga, bližeg rođaka, prijatelja, poznanika i sl. Dakle, brojni su razlozi briga koje čoveka svakodnevno pogađaju.

Na početku, znaj, dragi brate i sestro u islamu, da je Uzvišeni Allah taj koji otklanja brige i sve nevolje, kao što i kaže Uzvišeni: „Ako te od Allaha neka nevolja snađe, pa niko je osim Njega ne može otkloniti; a ako ti kakvo dobro podari, pa samo je On Svemoćan!“ (El-En’am, 17)

On što najviše, nakon Uzvišenog Allaha, pomaže verniku u otklanjanju njegovh briga jetse čvrsta vera, postojan iman iz kojeg proizilaze brojna dobra dela. Nije to vera na praznim rečima, već vera koju potvrđuju mnogobrojna dobra dela. Uzvišeni Allah rekao je: “Onome koji čini dobra dela, bio on muškarac ili žena, a vernik je, Mi ćemo dati da proživi lep život i doista ćemo ih nagraditi boljom nagradom nego što su zaslužili.“ (En-Nahla, 97)

Takođe, ono što pomaže u otklanjanju briga jeste i često spominjanje i razmišljanje o smrti. Često prisećanje na smrt otklanja brige, a ne, kako misli većina ljudi, da upravo sećanje na smrt čoveka čini zabrinutim. Beleži se od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: „Često se prisećajte onoga što prekida sve slasti, a to je smrt. Uistinu, niko se neće prisetiti smrti u toku tegobnog života, a da mu Allah tu tegobu neće zameniti blagostanjem, niti će se iko prisetiti smrti u blagostanju u koje se počne oholiti, a da ga njeno prisećanje neće učiniti skromnim.“ Ibn Hibban

Čovek počesto, kada mu Allah da mnogo dunjaluka, zaboravi na Allaha, zaboravi svoju svrhu na dunjaluku – a to je obožavanje samo Allaha Jedinog, počne se oholiti i uzdizati nad drugima, pa kada se priseti smrti, sustegne se od svega toga i brati Uzvišenon Allahu. Na drugoj strani, kada se nađe u tegobi, teskobi, iskušenju, neimaštini, gladi, bolesti, priseti se Uzvišenog Allaha, vrati Mu se iskreno, pa mu Uzvišeni Allah otvori vrata Svoga dobra.

Ono što pomaže u otklanjanju briga jeste i često razmišljanje o ahiretu. Allahov Polsanik, sallallahu alejhi ve sellem, u jednom od hadisa kojima se čovek iskupljuje za greške počinjenje na skupu, sijelu, rekao je: „Allahu moj, podari nam bogobojaznosti, strahopoštovanja, koje će se isprečiti između nas i grešenja Tebi...“ da bi rekao: „... i ne učini dunjaluk našom najvećom brigom niti ono do čega najviše dosežemo svojim znanjem!“ Tirmizi

Dunjalučke brige umaraju duše, razume čine rastresenim, doprinose i cepanju, podvajanju muslimana, dok ahiretske brige smirju duše, razume čine prisebnim i oko ahireta koji nikada ne može postati malen i tesan, ujedinjuju mnoge muslimane. Enes b. Malik, radijAllahu anhu, prenosi da je Verovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Čija briga bude ahiret, Allah će mu dati bogatstvo u srcu, učiniće ga smirenim i dunjaluk će mu dolaziti ponizno (bez njegovog posebnog zalaganja), a čija briga bude dunjaluk, Allah će mu dati siromaštvo pred očima, učiniće ga nespokojnim i od dunjaluka m neće doći osim onoliko koliko mu je propisano (pa makar se on trudio, zalagao i ponižavao da stekne više od toga)“ Tirmizi

Od posebnih dova za otklanjanje brige i tuge, pronalaska izlaza i rešenja iz svega toga jeste dova na koju je podstaknuo Verovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, u poznatom hadisu koji je zabeležio imam Ahmed.

U tom hadisu Allahov Polsanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Nikada nikoga neće snaći briga niti tuga a da on kaže: „Allahu moj, uistinu, ja sam Tvoj rob, sin Tvoga roba, sin Tvoje robinje, moj život je u Tvojoj vlasti, Tvoj propis i Tvoja odredba sprovode se nada mnom, molim Te svakim Tvojim imenom kojim si Sebe nazvao, ili si njime podučio nekoga od Svojih stvorenja, ili si ga objavio u Svojoj Knjizi, ili si g aostavio kod Sebe nepoznatog nama, molim Te da Kur’an učiniš prolećem srca mog, svetlom mojih prsa, onim što će odagnati moju tugu i otkloniti moju brigu“, a da mu Uzvišeni Allah i neće otkloniti brgu i tugu i umesto njih podariti izlaz (u drugom predanju radost).“ Rečeno je: „Allahov Poslaniče, hoćemo li je naučiti?“ Verovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: „Svakako, neophodno je da je nauči svako ko je čuje!“

„Allahu moj, milost Tvoju molim: ni na trenutak me ne prepuštaj meni i u svemu popravi stanje moje. Nema boga osim Tebe!“

„Allah je Gospodar moj i ja Njemu nikoga ravnim ne smatram. O Večno Živi, o Ti koji sam po sebi postojiš i koji sve održavaš, Tvojom milošću tražim pomoć!“

Od tih dova jesu i reči Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje je učio kada bi ga snašle nevolje: Nema istinskog boga mimo Allaha, Veličanstvenog i Blagog! Nema istinskog boga mimo Allaha, Gospodara Arša velikog! Nema istinskog boga osim Allaha, Gospodara nebesa, Gospodara zemlje i Gospodara Arša plemenitog!

Razmislimo draga braćo o svim ovim dovama! U njima se spominje La ilahe illallah! Stoga je verovanje ono zbog čega i čime Uzvišeni Allah najviše otklanja brige! Zbog verovanja su stvorena nebesa i Zemlja! Verovanje je osnova našeg života! Allaha Uzvišenog molim da nas učini Svojim iskrenim vernicima!

Draga braćo i sestre, ukoliko se musliman pridržava ovih dova i prethodno spomenutih postupaka, ukoliko ga niko ne podstiče na njih, počesto poseže za radnjama i postupcima koji mu ništa neće koristiti na dunjaluku, a ni na Ahiretu. Stoga je neophodno da se pridržavamo Allahove Knjige i sunneta Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u svim segmentima našeg života! To je istinski i jedini razlog našeg uspeha i na dunjaluku i na ahiretu! Stoga, molim Uzvišenog Allaha da nas učini od onih koji slušaju i slede najbolje, uistinu, samo takvi su na prabom putu i takvi su razboriti.

Sva hvala pripada samo Allahu i neka je salavati i selam na Allahovog Poslanika“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije u Beogradu.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 19 januar 2020 16:32

WhatsApp Image 2020 01 19 at 16.17.07

Beograd, 17. januar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Islam je vera fitre – onoga što je prirodno. Islam podučava vernike šta je to prirodno od dela koja se direktno vezuju za ćistoću. Želja za čistoćom i urednošću proizilazi iz ljudske prirode. Verski propisi i život Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pozivaju vernike da pridaju veliku važnost čistoći, urednosti i da budu primer drugim ljudima.

Čistoća i urednost su veoma bitne vrednosti i odlike u veri. One su sastavni deo naše vere. Čistoća, urednost i lična higijena su od izuzetne važnosti. Musliman treba na svakom mestu da bude čist, uredan i pedantan. Čistoća i urednost moraju biti naši prioriteti, a njihovo svakodnevno održavanje je jedan od glavnih zadataka u životu.

Čistoća i urednost čoveka čine osobu drugačijom i o njemu ljudi imaju posebno mišljenje. Ako budemo vodili brigu o svom životu i budemo nastojali da nam sve bude na svom mestu to će menjati pogled na svet oko nas.
Naime, možda je vredno ponekad se zapitati da li su čistoća i urednost deo našeg svakodnevnog života. Vernik je obavezan da održava čistoću svoje kuće, stana, dvorišta i puteva kojima hodi. Nije mu dozvoljeno da u kući drži psa ili fotografije, jer time sprečava ulazak meleka u svoju kuću i čini kuću nečistom. Dakle, nije ni čudo što često čujemo zsvađe, rasprave i nesporazume u domovima u kojima se ne poštuje ovaj propis.

Čistoća i urednost tela, odeće, kuće, stana i okoline su uslovi zdravog života. Odeća koju musliman oblači mora da bude čista, uredna i lepa. Posebno prilikom obavljanja namaza – kada se obraćamo svome Gospodaru.
Takođe i prilikom susreta sa drugim ljudima odeća treba da zrači svojom čistoćom i lepotom. Gospodar nas kroz Kur’an upućuje da se lepo oblačimo i da vodimo brigu o svom izgledu. Time pokazujemo Allahove dž.š blagodati kojima obasipa Svoje robove na dunjaluku. Islam kao vera, ne samo da dopušta, nadasve ona zahteva od muslimana da paze na svoj izgled, da im odeća bude čista i uredna. Lepo oblačenje pokazuje naše dostojanstvo i uživanje u ukrasima koje nam daje Allah dž.š. Pristojno oblačenje ima dve svrhe: da se pokriju intimni delovi tela kod muslimana i da se ulepša naš izgled. Islam je vera čistoće, urednosti i čednosti koja se ogleda u našem praktičnom životu.

Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, nas je podučio u ovom segmentu života i pokazao nam koju važnost ima odevanje u našem životu.

Ovom prilikom želim navesti hadis koji oslikava kako je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upozoravao i skretao pažnju da moramo biti lepo odeveni. Resulullahu, sallallahu alejhi ve sellem, dođe nekakav čovek u pohabanoj odeći. „Imaš li ti imetka? upita ga Poslanik. Imam – odgovori čovek. „Kakva?“ opet će Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Svake vrste, koje mi je podario Allah – odgovori čovek. Onda mu Poslanik reče: „Kad ti je Allah dao imetka, neka se onda i vidi trag Allahove milosti i darežljivosti prema tebi.“ (En-Nesai)

Međutim, moramo naglasiti da u odevanju ne sme biti preterivanja, oholosti i uobraženosti. Pod preterivanjem se podrazumeva prekoračenje granica u onome što je halal. Oholost u odevanju se odnosi na želju za hvalisanjem, isticanjem superiornosti nad drugim ljudima i smatranje da drugi ljudi nisu dostojni nas u tome. Vernici se moraju takmičiti u čistoći i urednosti, te u tom pogledu biti uzor u svojim životima i okolini u kojoj žive.

Vernik svojom čistoćom i urednošću treba druge podsticati na iste i pleniti svakog pojedinca svojim izgledom i urednošću.
Naši preci su živeli u vreme kada nije bilo tehnike i sredstava za higijenu, ali njihova odeća, kuće, dvorišta i putevi su blistali od čistoće i urednosti. Uklanjali su sve što je smetalo, održavali svoju okolinu čistom i urednom, te na taj način svedočili iman i sledili praksu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i naše dobre pretke. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je čistoću smatrao polovinom vere.

Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, nam je u hadisu preneo i poručio: „Čistoća je pola vere!“ (Muslim)
Ovaj hadis nam ukazuje na veliku važnost čistoće i urednosti u našim životima. Ako budemo nastojali da nam čistoća i urednost budu prioriteti, zaštiti ćemo se od svih bolesti.

Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.