- - - - - -
utorak, 13 april 2021
A+ R A-

PAZI S KIM SE DRUŽIŠ I OD KOGA UZIMAŠ ZNANJE !

skimSeDruzis

Sledbenici strasti i neprijatelji islama iskorišćavaju naivnost i neznanje ljudi koji su podobni za upadanje u fitnu. U doba Osmana, radijallahu anhu, Abdullah b. Sebe’ koji se predstavljao kao musliman i njegova svita iskorišćavali su naivne ljude (većinom su to bili pustinjaci) i neznalice za svoje ciljeve, i ovo je bio jedan od razloga za fitnu ubistva halife Osmana. U ovo novije doba vidimo da i pojedini obaveštajni krugovi redovno iskorišćavaju ljude žestokog ali naivnog karaktera kako bi se širila ružna slika o islamu i muslimanima. Obavještajac se predstavi kao ‘’hairlija’’ koji želi dobro za ummet i kad pridobije poverenje ovih naivnih ljudi, on ih nagovara da se treba preduzeti akcija, da treba uraditi to i to. I kad im donese sve potrebne “atribute” i kad se sve isplanira, onda dolaze razne jedinice i hapse te nesretnike, a ovaj ‘’hairlija’’, koji ih je na to nagovorio, ispari i nestane. Ovo hapšenje bude popraćeno izveštavanjem velikog broja medija, pa javnost opet ima ‘’hrane’’ za blaćenje islama, dok ponovo ne nasedne neko na isti trik. I krug se uvek vrti. Krugovi sledbenika tekfira su magneti za obaveštajce, ljude poremećene ličnosti, nastrane osobe žestokog temperamenta itd. U vreme kad su pritisci na islamske misionare porasli, neki koji pričaju o islamu javno propagiraju šta god hoće i još dobiju i državljanstvo i niko ih ne dira. Ovi koji se predstavljaju kao dušebrižnici ummeta, a u osnovi su neprijatelji islama, odvode ove naivne ljude u zabludu, zavode ih i iskorišćavaju njihovo pridržavanje za veru, potpiruju njihovu ljubomoru bez razumevanja. U svakom vremenu ima ljudi koji vole da šire fitnu (smutnju) i onih koji su podobni da upadnu u fitnu. Allah Uzvišeni upozorava na ovu opasnost: “I čuvaj ih se da te ne odvrate od nečega što ti Allah objavljuje” (El-Maide, 49). Reč fitna u Kur’anu ima više značenja, međutim ovaj tekst u osnovi govori o fitni kao odstupanju od istine i zabludi. Kao što je u istoriji islama bilo onih smutljivaca koji su se mnogo trudili da seju razdor u muslimanskom društvu koje je okupljao hilafet, tako i danas, kad nema hilafeta, ima onih koji šire smutnju među muslimanima i džematima. Samo što su sredstva za suzbijanje rada fitnedžija sada ograničena. Da postoji hilafet, sigurno bi se mnogo manje ljudi upustilo u ovakve rabote, jer zna se kako se, shodno šerijatskim propisima, odnosi prema ovakvim smutljivcima haridžijama. Ne bi svako mogao da sedne pred kameru i snimi ders tumačeći Kur’an i da to postavi na neku stranicu. Što je više zabludela neka skupina, to više do izražaja dolazi mozaik poremećaja ličnosti kod ljudi koji sačinjavaju tu skupinu. Kad pažljivo posmatramo zabludele skupine kroz prizmu psihopatologije, često ćemo naći koktel raznih poremećaja: narcisoidni poremećaj, paranoidni poremećaj ličnosti, šizotipni, antisocijalni, granični poremećaj, opsesivno-kompulzivni. Ne kažemo da ovi poremećaji nisu prisutni u svakom sloju društva i u svakoj skupini, međutim kod nastranih i ekstremnih skupina ovi poremećaji puno više dolaze do izražaja. Ekstremna ideologija naravno privlači i ljude ekstremnog razmišljanja i ponašanja. U ovom tekstu neće se pojašnjavati ove vrste poremećaja ličnosti, ali potrebno je pojasniti narcisoidni, jer ljudi s ovim poremećajem često se ‘’proguraju’’ na vodeće pozicije pa tako njihov uticaj bude veći. Osobe sa dijagnozom ovog poremećaja ličnosti imaju osećaj grandioznosti u vezi sa svojom ličnom važnošću, dok su u isto vreme jako osjetljivi na kritiku. Gotovo da ne poseduju mogućnost saosećanja sa drugima, a češće su zaokupljeni pojavom nego sadržajem. Ove osobe, kao što je već rečeno, iskazuju grandiozni osjećaj osobne važnosti, što se može iskazivati kao preterano naglašavanje ličnih postignuća i talenata. Zaokupljeni su fantazijama o neograničenom uspehu, moći, izuzetnosti, lepoti i idealnoj ljubavi. Oni veruju da su posebni i jedinstveni i da ih mogu razumeti samo osobe visokog statusa, a uz to iskazuju jaku potrebu da im se divi. Takođe, oni iskazuju nerazumna očekivanja podilaženja i automatskog slaganja s njihovim stavovima. Nedostaje im mogućnost saosećanja, dok često misle da su im drugi zavidni i ljubomorni. Nije rijedak ni arogantni nastup. Ovo je jedan opis osobe koja ima narcisoidni poremećaj ličnosti. Nije teško nekog u svom okrugu prepoznati po ovome, zar ne? Neke osobine smutljivaca Slabo poznavanje i razumievanje vere: Opisujući pustinjake koji su u raznim vremenima igrali važnu ulogu u širenju smutnje, Uzvišeni Allah kaže: “Beduini su najveći nevernici i najgori licemeri, i razumljivo je što ne poznaju propise koje Allah Svome Poslaniku objavljuje. A Allah sve zna i mudar je.” (Et-Tevbe, 97) Zato što imaju najtvrđa srca i najgrublju prirodu i najružnijeg su govora. Zbog ovih osobina oni su prikladni i najpodesniji da ne znaju granice onog što je Allah objavio od obreda i propisa i džihada. Ishitrenost u donošenju odluka i osuda: Bez ikakvog proveravanja vesti, donesu se odluke i osude se pojedinci. Ali, ako se radi o nekom ko je istomišljenik, onda se zna za proveravanje vesti i onda se ne srlja u donošenju osuda. Neko od njih brzo se prevari usvojenim znanjem iz Kur’ana i sunneta, pa pomisli da je sa to malo znanja postao učenjak. Koliko se često desi da neko nauči nešto iz Kur’ana (u ovom vremenu u našim krajevima to su većinom ljudi koji ne znaju nijedan džuz, što ukazuje na to kako je stanje katastrofalno), nekoliko hadisa i pokupi nekoliko termina (tagut, tehakum…) i misli da je za nekoliko sedmica ili meseci dostigao toliko visok nivo, pa da je pretekao učenjake koji decenijama danonoćno uče. Umisli da je postao jedan od učenjaka koji su u stanju da analiziraju šta je korist za muslimane. Uzdižu se nad učenjacima i imamima i misle da su dostigli nivo neovisnosti od tih učenjaka i imama i njihovog fikha i znanja, pod motom: oni su ljudi i mi smo ljudi. Njihovo ružno ponašanje prema učenjacima i ostavljanje učenja od učenih i slijeđenja tih učenjaka: Ovo ružno ponašanje prema učenjacima često se iskazuje preko interneta i mnogi se skrivaju iza nekakvih nadimaka ‘’muvehhid’’, ‘’mudžahid’’, ‘’ebu ovaj ili onaj’’. Zašto svi ti koji tako žestoko kritikuju ne pokažu uvek svoje ime i prezime? Budi heroj pa stani iza svojih reči i neka se zna ko ih izgovora. Za ulemu uzimaju neuke ljude: Osoba za kojeg ulema nije posvedočila da je učenjak, ostaje na stanju koje je osnova, a to je da nije učenjak sve dok za njega ne posvedoče drugi i on za sebe zna ono što mu je posvedočeno, u suprotnom neka bude ubeđen da nije od učenih. Pristranost skupini, šejhu ili daiji. Negativnosti kod svog šejha ili daije se ne vide ma koliko bile velike, a negativnosti kod neistomišljenika se nađu i uveličavaju ma koliko bile male. Preteruju u veri i cepidlače bez znanja; zato je većina haridžija od ove vrste ljudi. ‘’Žestoki’’ su u pridržavanju za veru dok istovremeno imaju slabo razumevanje vere, što prouzrokuje revnost u veri bez znanja i razumevanja, pa ih preplave strasti i emocije u ime ljubomore po pitanju vere, bez pogleda na posledice i bez razumevanja šerijatskih pravila, kao što je otklanjanje štete i pridobijanje koristi. Nepoznavanje pravila dokazivanja i propisa fitne takođe je osobina smutljivaca: Čitaju literaturu i tumače shodno svojoj logici i pravilima. Ima ih ni najjednostavnija pravila tedžvida ne mogu da razumeju, ali ih to ne sprečava da ponosno i javno iznose svoja ‘‘tumačenja’’ i ‘‘presude’’ u pitanjima gde najveća ulema prvo dugo razmisli i sve potrebno uzme u obzir pa onda eventualno da odgovor. Nezauzetost sa onim što je korisno: Mnogi ljudi koji su zapali u fitnu i šire je, nisu zaposleni sa onim što je korisno. Ne generalizujemo, ali kažemo da neki žive od socijale. Neki su pravi paraziti, a pljuju po svakom ko se s njima ne slaže. Takvi nemaju ni dunjalučkog niti verskog edeba i odgoja. Samo je žalosno što se islamu pripisuju, i što se smatraju da su na pravom putu. Onaj ko se ceo dan trudi i umara da donese halal opskrbu svojoj porodici, nema toliko vremena da se bavi onim što će mu štetiti. Požuda i ambicija: Neki bi da budu barem predsednici udruženja kad već ne mogu biti halifa ili namesnik. Da je hilafet na snazi, budi siguran da bi se takva osoba gurala da bude na što višem položaju. Laganje i širenje lažnih glasina takođe su osobine smutljivaca: Ovo je ružna osobina i jedna od najvažnijih osobina smutljivaca, sa ovom osobinom oni prodaju svoju pokvarenu robu narodu. Zaklinju se kako bi im ljudi poverovali, obmanjuju ih oštrim i dvosmislenim govorom. Šire ružno mišljenje o dobrim ljudima. Kad bi im večno dobročinstvo činio, rekli bi da nikad od tebe nisu videli dobra. Optužuju iskrene za laž, a oni su lažljivci. Neistinit govor u sporovima: Ovo je sličnost između smutljivaca i munafika. Kad je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, govorio o osobinama munafika, spomenuo je i to da munafik prilikom spora govori neistinu. (Buhari, 2. tom, br. 2459) Smatraju ili tvrde da naređuju dobro i odvraćaju od zla: Pod ovim izgovorom smutljivci su digli oružje na pravednog halifu Osmana, radijallahu anhu. Tvrdili su da traže pravdu i da naređuju dobro i odvraćaju od zla. Tako i danas, mnogi od tih smutljivaca se predstavljaju kao dušebrižnici, kao oni koji brinu da pravda bude zadovoljena, a u osnovi šire nered na zemlji i pravila naređivanja na dobro i odvraćanja od zla su za njih nešto za šta su možda nekad čuli, ali po čemu ne postupaju. CILJ OVOG TEKSTA NIJE PROZIVANJE POJEDINACA, IAKO ĆE SE ONI KOJI SE NAĐU U OVOM TEKSTU BRZO OSETITI NAPADNUTIM. Međutim, cilj teksta je ukazati na nešto što je prisutno još iz vremena početka islama, nadajući se da će se stanje poboljšati. Molimo Allaha da popravi stanje muslimana i sačuva ih od zla smutljivaca – fitnedžija. Molimo Allaha da nam podari korisno znanje i da nam podari razumevanje vere i verskih propisa.