- - - - - -
utorak, 13 april 2021
A+ R A-

KAKO ISKORISTITI SVOJE VREME

vreme

Hvala Allahu, dželle šanuhu, Gospodaru svih svetova, i neka su salavat i selam na poslednjeg Allahovog poslanika Muhammeda. Ko bolje sagleda istorijat i stanje ljudi, kako i u čemu provode svoje vreme, primetiće da većina ljudi traći i gubi svoje slobodno vrieme, uskraćujući sebi pravilno iskorištavanje blagodati svoga života i slobodnog vremena. Većina ljudi svoje vreme i život troši u stvarima koje su beskorisne ili pak štetne po njih, a da je tragedija veća, veseli su, radosni i sretni što im je brzo prošlo vreme – ne znajući da su sa svakom proteklom minutom samo bliži svome kaburu i ahiretu i sve dalji od dunjaluka.

ZNAJ DA JE SA SVAKIM DANOM OTIŠAO I DEO TEBE - S obzirom na to da je vreme pravi život, te da je njegovo čuvanje temelj svakog dobra, a njegovo traćenje temelj svakog zla, potrebno je da malo pažnje posvetimo ovoj sferi svoga života i da razmislimo koje su naše obaveze u pogledu blagodati vremena kojom smo darovani, i šta nam može pomoći u njegovom očuvanju i pravilnom iskorištavanju. Molimo Allaha, dželle šanuhu, da nas daruje dugim životom ispunjenim dobrim delima i da nam podari pravilno koristimo podareno vreme! Amin!

VAŽNOST I VREDNOST VREMENA - Kada čovek spozna vrednost nečega, on se tome i posveti, i žao mu je da mu se to izgubi ili da propadne – što je potpuno razumljivo i prihvatljivo – stoga jedan musliman, koji spozna vrednost i bitnost vremena, postaje još više obazriviji u tom pogledu i nastoji ga pravilno iskorištavati u onome što će ga približiti Allahu, dželle šanuhu, što lepo pojašnjava hafiz Ibn Kajjim, rahimehullah, rečima: “Vreme jednog čoveka zapravo je njegov život, i vreme je materijal od kojeg je sazdan budući večni život jednog čoveka, ali je isto tako i protraćeno vreme ono od čega je izgrađena njegova bolna patnja – a prolazi brzo. Stoga, čije vreme bude posvećeno Allahu, dželle šanuhu, to je pravi život, sve suprotno ne može se ni nazvati životom… Ako čovek svoje vreme provede u gafletu i nemaru, tumaranju i propalim lažnim nadama – spavanje i lenčarenje jeste ono najbolje u čemu je takva osoba provela svoje vreme, i smrt joj je bolja od takvoga života!” Ibn Dževzi, rahimehullah, kaže: “Čovek mora biti svestan vrednosti vremena i njegove cene, toliko da ne potroši nijedan trenutak svog vremena osim u pokornosti i približavanju Allahu, dželle šanuhu, dajući prednost boljem nad dobrim, od reči i dela – gde će nijet za činjenje dobra biti uvek na snazi, čak i onda kada telo ne bude u mogućnosti činiti ga!” Kur’an i sunnet poklanjaju vidnu pažnju bitnosti vremena, tako da se u brojnim surama Allah, dželle šanuhu, kune vremenom ili nekim delovima vremena, poput noći, dana, fedžra – jutra, duha – perioda nakon izlaska sunca, asra –ikindije: “Tako Mi noći kada tmine razastre!”, “Tako Mi dana kada svane!”, “Tako Mi jutra i deset noći!” itd. U sunnetu Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, takođe se ukazuje na bitnost vremena i kaže se da ćemo na Sudnjem danu biti pitani za svoje vreme, kako prenosi Muaz b. Džebel, radijallahu anhu, od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Neće se stope jednog čoveka pomeriti na Sudnjem danu sve dok ne bude pitan za četvero: za život, u šta ga je potrošio, za mladost, u šta ju je proveo, za imetak, kako ga je stekao i u šta ga je trošio, i za svoje znanje - da li je postupao po njemu!” (Tirmizi, hadis je hasen) U drugom hadisu Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Vreme je jedna od Allahovih, dželle šanuhu, blagodati prema Njegovim stvorenjima, a čovek mora biti zahvalan na ni’imetima – blagodatima, u suprotnom će mu biti oduzete i nestaće!” Zahvalnost na blagodati vremena iskazuje se trošenjem vremena u činjenju dobrih dela i u večnim hajratima: “Dve su blagodati prevarile mnoge ljude – zdravlje i slobodno vreme!” (Buhari) S obzirom na to da je vreme na tako velikom stepenu bitnosti, te da vreme u pravom značenju predstavlja život, svaki musliman ima obaveze u pogledu vremena, koje mora ispuniti.

NASTOJATI MAKSIMALNO ISKORISTITI SVOJE VREME - Ako je čovek maksimalno obazriv u pogledu imetka i novca, zarađujući, čuvajući, štedeći itd., jer zna da pare dolaze i odlaze – onda obazrivost u pogledu vremena i njegovog iskorištavanja u svemu što nam koristi u dinu i dunjaluku i u svemu što nam donosi hajr i sreću,treba da bude mnogo veća, posebno kada znamo da se ono što je prošlo više nikada ne može vratiti. Prvi muslimani, bili su svesni ove obaveze, pa su i najbolje čuvali svoje vreme, jer su ga najbolje bili i svesni, tako da im nije prolazio dan ili deo dana a da u njemu nisu usvojili neko korisno znanje, ili učinili dobro delo, borili se protiv svoga nefsa ili činili dobro drugima. Hasan el-Basri, rahimehullah, je rekao: “Susreo sam se s ljudima koji su bolje čuvali svoje vreme nego što vi čuvate svoje dirheme i dinare!”

PLANIRANJE VREMENA - Jedna od obaveza muslimana u pogledu vremena jeste pravilno planiranje i ispunjavanje obavezama, kako verskim tako i dunjalučkim, na način da jedne nisu nauštrb drugima i da se ne predaje važnost manje važnom nad nečim važnijim u životu! Jedan od iskrenih pobožnjaka je rekao: “Vreme jednog čoveka sastoji se od četvero: blagodati, iskušenja, pokornosti i greha. U čemu god da se nađeš, Allah, dželle šanuhu, zna kako se ponašamo spram Njega u svemu tome, pa ko se nađe u pokornosti, biće mu podarene Allahove blagodati i podrška, a ko se nađe u blagodatima, neka bude zahvalan na njima. Ko se nađe u grijehu, neka čini istigfar i neka se Allahu, dželle šanuhu, kaje iskrenom tevbom, a ko se nađe u belaju i iskušenju, neka bude u raziluku i saburu!”

ISKORIŠTAVAJ SLOBODNO VREME - Slobodno vreme je blagodat koju je većina ljudi protraćila, nezahvalno se postavila u tom pogledu, ne shvatajući njenu vrednosti. Ibn Abbas, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ljudi su izgubili dve Allahove blagodati: zdravlje i slobodno vreme!” (Buhari) Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Iskoristi pet stvari pre drugih pet: mladost pre starosti, zdravlje pre bolesti, bogatstvo pre siromaštva, slobodno vreme pre zauzetosti i život pre smrti!“ (Hakim, hadis je sahih)

Obračun sa samim sobom najbolje nam može pomoći u očuvanju našega vremena i u njegovom trošenju u pokornosti Allahu, dželle šanuhu, to je put naših dobrih prethodnika i put bogobojaznih. Svodi račun sam sa sobom i zapitaj se šta si od dobrih dela danas uradio!? U čemu si proveo današnje vreme i u šta si potrošio današnje sate i minute!? Da li si uvećao svoja dobra dela ili si uvećao svoja loša dela!? Visoke ambicije. Čovek koji sebi postavi visoke ambicije i posveti se onome što je vredno, a kloni se onog niskog i bezvrednog, na najbolji način iskorištava vreme i takvo ponašanje odličje je mu’mina!

Družiti se sa ljudima koji cene svoje vreme i na njih se ugledati. To nam pomaže u ličnom iskorištavanju vremena. Na taj način bićemo spremniji svoje vreme trošiti u pokornosti Allahu, dželle šanuhu, a Allah se smilovao onome ko je rekao: Kad se nađeš među nekim ljudima, Druži se sa najboljima od njih A nemoj se družiti sa najgorim od njih …O čoveku ne pitaj već o njegovom drugu, Jer drug na druga liči!

Upoznavati se sa načinom na koji su prvi muslimani iskorištavali svoje vreme i čitati o tome kako su i u šta provodili svoje vreme, najbolje će nam pomoći u lepom iskorištavanju vremena. Oni su najbolje spoznali vrednost vremena i najlepši su primer za to kako se svaka minuta života koristi za hajr i pokornost Allahu, dželle šanuhu.

Svestrano koristiti svoje vreme – jer je duša sama po sebi sklona dosadi i lenčarenju, i beži od nečega što se stalno ponavlja. Svestranost i raznovrsnost dobrih dela pomaže čoveku u boljem iskorištavanju svoga vremena. Spoznaja toga da se prošlo i izgubljeno vreme ne može vratiti niti nadoknaditi. Dani, sati i trenuci prolaze, i nemoguće ih je vratiti ili nečim nadoknaditi. O ovome je govorio Hasan el-Basri, rahimehullah: “Nema dana koji Ademovom sinu prođe a da ne kaže: ‘O sine Ademov, ja sam tvoj novi dan i svedok sam tvom delu. Kad odem od tebe, neću ti se više nikad vratiti. Radi šta hoćeš – naći ćeš ti pred sobom, i odgađaj šta hoćeš – neće ti se vratiti!”

PRISEĆANJE NE SMRT I TRENUTKE UMIRANJA - Čovek će napustiti dunjaluk i zaputiti se ka ahiretu, kada će željeti da mu se da još malo vremena – kako bi popravio ono što je kvario, i nadoknadio ono što je propustio, ali o tome pomena neće biti! Vreme za rad i činjenje dobrih dela bespovratno je prošlo i nastupa period obračuna i svođenja računa. Kada čovek ovo bude imao na umu, bolje će iskorištavati svoje vreme u onome čime je Allah, dželle šanuhu, zadovoljan.

Udaljiti se od ljudi poznatih po traćenju vremena, jer lenčuge i besposličari uništavaju energiju i vreme čoveku. Čovek se ceni i vrednuje po onima s kojima se druži, pa zbog toga Abdullah b. Mesud, radijallahu anhu, kaže: “Čoveka cenite po onome s kim se druži – jer se čovek obično druži sa sličnim sebi!” Imati na umu to da ćemo na Sudnjem danu odgovarati za svoje vreme. Na Sudnjem danu čovek će stajati pred svojim Gospodarom, koji će ga pitati o vremenu i životu. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Neće se stope jednog čoveka pomeriti sve dok ne bude pitan za pet stvari: za život – u šta ga je potrošio, o mladosti – u šta ju je proveo…” (Tirmizi, hadis je hasen) Prisećanje na to pomaže muslimanu u čuvanju svoga vremena i podstiče ga da vreme provodi u onome čime je Allah, dželle šanuhu, zadovoljan.

KAKO SU PRVE GENERACIJE CENILE VREME - Hasan el-Basri, rahimehullah, je rekao: “O sine Ademov, doista si ti samo jedan zbir dana, pa kada ode jedan dan, otišao je i jedan deo tebe!”; “O sine Ademov, novo je jutro tvoj gost – lepo se s gostom ophodi! Ako lepo s njime postupiš, otići će od tebe hvaleći te, a ako se ružno prema njemu poneseš, otići će od tebe kudeći te!”; “Dunjaluk je sastavljen od tri dana: od juče koje je prošlo sa svim onim što se u njemu činilo, od sutra koje možda nećeš dočekati i od danas koje je tvoje pa potrudi se u njemu!” Ibn Mesud, radijallahu anhu,je rekao: “Ne kajem se ni za šta onako kako se kajem za dan u kojem je sunce zašlo – život mi je okraćao, a dela mi se nisu povećala!” Ibn Kajjim, rahimehullah, je rekao: “Gubljenje vremena teže je od smrti! Gubljenje vremena udaljava te od Allaha, dželle šanuhu, i ahireta, dok te smrt samo udaljava od dunjaluka i dunjalučara!”

ČIME ISPUNITI SVOJE VREME? - Razni su načini na koje možemo ispuniti svoje vreme, a na muslimanu je da izabere ono što mu je najpotrebnije i najbolje i najobaveznije, poput: Učenja i proučavanja Allahove Knjige – i to je najbolje u šta se može trošiti vreme. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, preporučio nam je proučavanje Allahove Knjige i Reči, rekavši: “Najbolji od vas jesu oni koji se poduče Kur’anu, a zatim druge njemu podučavaju!” (Buhari) Studiranje i sticanje znanja. Prve generacije muslimana najviše su vremena trošili u učenju i sticanju znanja, jer su bili svesni toga da je potreba za znanjem veća od potrebe za jelom i pićem. Više je načina i oblika studiranja i sticanja znanja, direktno slušanjem ili indirektno učenjem i čitanjem, a najbolje je kada su aktivni i srce i oko i uho!

ZIKRULLAH - Nepostoji ništa što je u svakom momentu potrebno i aktuelno kao što je to zikr. To je delo koje je lagano i ne zahteva nikakvu muku, teret ili napor. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Nastoj da ti je jezik uvek vlažan od zikrullaha – spominjanja Allaha, dželle šanuhu.” (Ahmed, hadis je sahih) Ne postoji ništa lepše od srca ispunjeno spominjanjem Allaha, dželle šanuhu, svoga Gospodara – ako prozbori, zikrullahom prozbori, i ako se gde pokrene, emrom Božijim se pokrene!

ČINJENJE NAFILE - DOBROVOLJNIH DELA. To je posebno veliki spektar dobrih dela kojima se može ispuniti vreme u pokornosti Allahu, dželle šanuhu, i dobar je način putem kojeg možemo odgajati sebe i svoju dušu, i to je prilika da dobrovoljnim delima nadomestimo krnjavosti i nedostatke u farzovima –obaveznim delima. A veće od svega jeste to što nafile i dobrovoljna dela izazivaju Allahovu, dželle šanuhu, ljubav prema Svome robu. U kudsi-hadisu kaže se: “Rob će Mi se stalno približavati nafilama – dobrovoljnim delima, sve dok ga ne zavolim!” (Buharija)

DA'VA I POZIVANJE LJUDI U ISLAM, uz preporučivanje dobra i odvraćanje od zla, i davanje nasihata i saveta onima kojima su potrebni! Da’va je poziv i zadatak svih Božijih poslanika. Alah, dželle šanuhu, kaže: “Reci: ‘Ovo je put moj, Allahu pozivam, na osnovu znanja, ja i oni koji me slede!’” (Jusuf, 108) Nastoj da ti vreme prolazi u pozivanju Allahu, dželle šanuhu. Posećivanje bližnjih i održavanje rodbinskih veza. To je jedan od sebeba i razloga ulaska u Džennet, sticanja Allahovog rahmeta i milosti i povećanja rizka i opskrbe. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Ko želi da mu se poveća nafaka, i da mu je životni trag lepši (jači, duži), neka održava rodbinske veze!” (Buhari) Iskorištavati dragocene trenutke dana i noći, poput vremena nakon klanjanog namaza, između ezana i ikameta, zadnje trećine noći, prilikom učenja ezana, nakon sabah-namaza sve do izlaska sunca – sve su to dragoceni periodi koje treba ispuniti raznim ibadetima i dobrim delima. Nemar i odgađanje dovode do neiskorištavanja blagodati vremena.

Razni su načini na koje čovek uništava svoje slobodno vrijeme, a ponekad i celi život, ako na vreme ne primeti te devijacije:

GAFLET - NEMAR, što je bolest kojom su muslimani današnjice posebno iskušani toliko da su izgubili osećaj u pogledu vremena. Kur’an nas upozorava na opasnost gafleta i nemara toliko da se kaže da su gafili – nemarni džehennemsko gorivo: “Za Džehennem smo pripremili brojne ljude i džine – imaju srca, a ništa ne razumevaju s njima, imaju oči, ali ništa ne vide, imaju uši, ali ništa ne čuju; poput stoke su čak i gori! To su pravi gafili – nemarni ljudi!” (El-A’raf, 179)

TESVIF - ODGAĐANJE, koje uništava vreme, a time i život. Reči “ima se kad, ima vremena” postale su simbol i oličenje muslimana današnjice. Hasan el-Basri, rahimehullah,je rekao: “Strogo se čuvaj tesvifa – odgađanja, jer ti dužiš današnji dan, a ne sutrašnji!” Dakle, ne odgađaj tevbu i dobra dela, jer nemaš garanciju da ćeš dočekati sutrašnji dan, a i ako si siguran u to, nisi siguran od bolesti, zauzetosti ili nekog drugog problema. Svaki dan i vreme nosi sa sobom svoje obaveze, tako da pravi musliman nikada nema “slobodnog” vremena. Odgađanje vodi ka tome da se čovek navikne na nečinjenje dobrih djela! Opskrbi se bogobojaznošću jer ti doista ne znaš ada noć padne, hoćeš li jutra dočekati. Koliko je zdravih umrlo bez ikakva razloga i koliko je bolesnih dugo vremena živelo. Koliko je mladih omrklo i osvanulo sigurnim a ćefini ga čekaju – njega potpuno nemarna! Iskoristimo, vernici i vernice, svoje vreme i svoju snagu i svoj život u pokornosti Allahu, dželle šanuhu, i dobrim delima. Odgađanje je sablja koja razdvaja naše uzdahe od pokornosti Allahu, dželle šanuhu, pa se pazimo od toga da ne budemo njegova žrtva.